Ivan V Aleksejevič
 | Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
 | Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: Dodavanje vikiveza, prebacivanje u perfekat. |
| Ivan V Aleksejevič | |
|---|---|
.jpg) Ivan V | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 6. septembar 1666. |
| Mesto rođenja | Moskva, Rusko carstvo |
| Datum smrti | 8. februar 1696. (29 god.) |
| Mesto smrti | Moskva, Rusko carstvo |
| Porodica | |
| Supružnik | Praskovia Saltykova |
| Potomstvo | Tsarevna Catherine Ivanovna of Russia, Ana I Ivanovna, Tsarevna Praskovya Ivanovna of Russia |
| Roditelji | Aleksej I Mihajlovič Maria Miloslavskaya |
| Dinastija | Romanov |
| Prethodnik | Fjodor III Aleksejevič |
| Naslednik | Petar Veliki |
Ivan V Aleksejevič (rus. Иван V Алексеевич; 6. septembar 1666 — 8. februar 1696) bio je ruski car zajedno s Petrom Velikim od maja 1682. godine.
Državni udari[uredi | uredi izvor]
Nakon smrti Fjodora III 7. maja 1682, pošto nije imao dece, trebalo je da njegov brat Ivan postane novi car kao najstariji preživeli sin Alekseja I. U pokušaju da to spreči, njegova maćeha Natalija Nariškina je izvršila državni udar i na presto postavila svog sina Petra Velikog. Na tu vest simpatizeri pokojne Ivanove majke odlučili su da izvrše protivudar uz pomoć strelaca i stanovnika Moskve. Vojni garnizon u Moskvi se pod uticajem lojalista pobunio 25. maja 1682. godine, a šest dana posle je, uz pomoć naroda, osvojio Kremlj. Nakon tako izvršenog protivudara, Ivan i Petar su proglašeni carevima, dok je Ivanova rođena sestra Sofija Aleksejevna proglašena za savladarku sa titulom regentkinje.[1]
Car[uredi | uredi izvor]
Bez obzira na taj zaverenički uspeh, ni najvatrenije pristalice novog cara nisu mogle sakriti činjenicu kako je on bio fizički i psihički invalid koji nikada neće biti u stanju direktno da upravlja državom. Kako bi se to ispravilo, njegova i Petrova sestra Sofija proglašena je carskim regentom. Kako su se ulične demonstracije koje je organizovao dvor dopale avanturistima, jedan od njih je pokušao novim jurišem na Kremlj u jesen 1682. godine da osvoji vlast. Tada su oba cara i regent jedva uspeli da pobegnu iz Moskve koja je tad pala u ruke pobunjenika. Tokom sledećih meseci ova buna je ugušena, nakon čega je došlo do uspostave unutrašnjeg mira. Sofija je potom tokom svojih 7 regentskih godina reformama smanjila represivne mere protiv odbeglih kmetova, sklopila večiti mir s Poljskom, nepovoljni mir s Kinom i počela je dugotrajni rat protiv Turske.
Abdikacija[uredi | uredi izvor]
Ivan V, ili bolje rečeno Sofija, je u ime Rusije objavila je rat Turskoj 1686. godine. Tri godine potom velika ruska vojska od 150.000 vojnika je napala Krimski kanat. U bitkama koje su usledile, postavljeni cilj nije bio postignut što je dovelo u pitanje sposobnost Sofije za dalje upravljanje državom. Pošto je videla da će izgubiti vlast jer Petar Veliki postaje punoletan kao i zbog vojnih neuspeha, ona je prvo pokušala organizovati novu narodnu pobunu, međutim, kad je pobuna propala, ona je tad postavila pitanje Ivanu ko želi da vlada u njegovo ime — ona ili Petar. Pošto je Ivan izabrao Petra, došlo je do formalne abdikacije i njegovog carskog degradiranja na drugu poziciju u leto 1689. godine.[2][3][4]
Kraj života[uredi | uredi izvor]
Sledećih sedam godina Ivan je živeo sa svojom ženom u samoizolaciji na dvoru dok mu je zdravlje naočigled svih propadalo. Tri godine pre smrti strani diplomati u svojim izveštajima ga opisuju kao senilnog, teško pokretljivog i gotovo slepog. Ivan je umro 8. februara 1696.
Porodično stablo[uredi | uredi izvor]
| 2. Aleksej I Mihajlovič | ||||||||||||||||
| 1. Ivan V Aleksejevič | ||||||||||||||||
| 3. Marija Miloslavskaja | ||||||||||||||||
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Anisimov, Evgenii V.; Alexander, J.T. (2015). The Reforms of Peter the Great: Progress Through Violence in Russia. Routledge. str. 13. ISBN 978-1-317-45488-5.
- ^ „Život i vladavina PETRA VELIKOG: Uzimao je sekiru kada je trebalo graditi brodove, ali i kada je trebalo kazniti krivce”. National Geographic Serbia (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-01-23.
- ^ „Peter I | Biography, Accomplishments, Reforms, Facts, Significance, & Death | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-23.
- ^ P. Le Donne, John (1987). „Ruling families in the Russian political order, 1689-1825”. Cahiers du Monde Russe. I. The Petrine leadership, 1689-1725: 233—322.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Anisimov, Evgenii V.; Alexander, J.T. (2015). The Reforms of Peter the Great: Progress Through Violence in Russia. Routledge. str. 13. ISBN 978-1-317-45488-5.
- Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga.
- Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
