Портал:Kulinarstvo/Izabrana poslastica
Izabrane slike [uredi izvor]
Januar[uredi izvor]
Saher torta (nem. Sachertorte) je najpoznatija austrijska čokoladna torta. Osmislio je Franc Saher, 1832. godine za kneza Meterniha u Beču. To je jedan od najpoznatijih bečkih kulinarskih specijaliteta, koji čak ima i svoj dan koji se obeležava 5. decembra.
...dalje Ostale izabrane poslastice
Februar[uredi izvor]
Knedle su vrsta deserta, koji se u Srbiji najčešće pravi sa šljivama ili kajsijama. Knedle su poslastica okruglastog oblika, napravljene od kuvanog testa na bazi krompira i brašna, u sredini koga se nalazi najčešće šljiva ili kajsija. Tako skuvane knedle, uvaljaju se u prezle propržene na puteru. Služe se posute šećerom, i eventualno cimetom.
...dalje Ostale izabrane poslastice
Mart[uredi izvor]
Med je gusta slatka sirupasta materija, proizvod medonosnih pčela dobijen od sabranih voćnih i drugih sokova prerađenih u pčelinjem želucu. Izlučeni sok odložen poklopljenom saću hemijskim reakcijama pretvara se u med. Prema vrstama biljaka od koje se dobija, med se razvrstava u monoflorni (med dobijen od samo jedne vrste biljke, na primer, bagrema) i poliflorni med (med dobijen sakupljanjem nektara sa više vrsta biljaka, kao na primer, livadski med, šumski i dr.). Med je najvažniji pčelinji proizvod, poznat u ljudskoj ishrani još od praistorijskog doba.
Prvi znaci o korišćenju meda javljaju se u sumerskim i vavilonskim tekstovima pisanim klinastim pismom. U početku se koristio kao obredno sredstvo u polivanju pragova kuća i žrtvenika. U mešavini sa vinom, med se koristio za polivanje klinova svetih građevina. Med se spominje i u Bibliji, Kuranu i u spisama mnogih grčkih pisaca.
...dalje Ostale izabrane poslastice
April[uredi izvor]
Čokolada (nastala od indijanske reči „czoko-latl“ - „kakaovo piće“) je poslastičarski proizvod koji se pravi od kakaoa, masti, zaslađivača i drugih dodataka. Najčešće se proizvodi u obliku tablica. U nekim državama, posebno u Meksiku, dosta se koristi čokolada u obliku pića na vodi ili nekoj drugoj tečnosti.
Po staroj meksičkoj legendi, čokolada, odnosno „xsocotlatl“, kako su je zvali Asteci, bila je piće bogova u raju...
...dalje Ostale izabrane poslastice
Maj[uredi izvor]
Lincer torta je vrsta torte koja je dobila naziv po gradu Lincu i prema navodima nekih kuvara recept za ovu tortu je najstariji na svetu.
Prema nekim izvorima, recept za sličnu tortu je bio poznat i u Rimskom carstvu. Ipak, recept iz 1696, sačuvan u državnoj biblioteci u Beču je dugo važio za najstariji, sve dok direktor Državne biblioteke Gornje Austrije nije 2005.
u arhivi našao recept koji potiče iz 1653. Nije poznato ko je smislio recept i ko je torti dao naziv. U kuvarima iz 17. veka recepti za ovu tortu se razlikuju, što ukazuje da se često i rado pravila.
...dalje Ostale izabrane poslastice
Juni[uredi izvor]
.jpg)
Princes krofne su francuska poslastica koja je vremenom počela da se pravi u celom svetu, gde je poznata pod nazivom profiterole. Reč profiterole je francuskog porekla.
Osnovu ovog slatkiša čine pufnice od kuvanog testa, punjene različitim nadevom ili prelivene nekim finim sosom, dok su odozgo posute finim šećerom u prahu. Testo za princes krofne je prilično neutralnog ukusa pa se ponekad prave u slanoj varijanti sa na pr. ruskom salatom umesto slatkog fila. Kod nas su najčešće slatke varijante s kremom od vanile, šlaga ili sladoleda, s prelivom od čokolade, duguljaste s kremom – ekleri, popelini.
Šveđani su poznati po najkreativnijim receptima za princes krofne. Postoji čitava tradicija koja nalaže koja boja princes krofni je prikladna za koji praznik: žuta za Uskrs, crvena za Božić, bela za svadbe, princes krofne sa pomorandžom za Noć veštica. Svake treće nedelje septembra obeleževa se Nedelja princes krofni i tada se mogu jesti najbolje princes krofne na svetu, svih boja i različitih ukusa.
...dalje Ostale izabrane poslastice
Juli[uredi izvor]
Kuglof (kao i Kugelhupf, Guglhupf, Gugelhopf, i na francuskom jeziku, kouglof, kougelhof, ili kougelhopf) je jedan od najstarijih modeliranih kolača na svetu. Kod nas se tradicionalno jede u Vojvodini, poreklom je iz Nemačke.
Popularna je u širokom regionu srednje Evrope (ponekad poznata pod drugim nazivom sa malim varijacijama), uključujući južnu Nemačku, Austriju, Švajcarsku, Hrvatsku, Srbiju, Slovačku, Češku, Poljsku i Alzas. Blisko je povezana sa Božićnom tortom u Italiji poznatoj kao Pandoro i američkom Bundt kolačem.
U kasnoj srednjovekovnoj Austriji, Gugelhupf je služio na velikim događajima u zajednici kao što su venčanja, a ukrašavani su cvećem, listovima, svećama i sezonskim plodovima. Ime se nastanilo kroz austrougarsko carstvo i na kraju se standardizovalo u bečkim knjigama kao opis prefinjenog, bogatog kolača, ukrašenog ružom i bademom. Postoji mnogo regionalnih varijacija, što svedoči o široko rasprostranjenoj popularnosti tradicije Gugelhupfa.
Torta je popularizovana kao prestižna pasta cara Franca Josipa iz Austrije i popularizovana je u Francuskoj od strane Marije Antoinete.
Najraniji poznati Guglhupf recept, u knjizi Marka Rupolta iz 1581. godine opisuje Hat tortu sa prepoznatljivim oblikom i ukrasnim preporukama, što ukazuje na sličnost ili namerno imitira oblik srednjevekovnog šešira.
U Sremskim Karlovcima se svake godine održava kulturno-zabavna-turistička manifestacija Festival kuglofa.
...dalje Ostale izabrane poslastice
Avgust[uredi izvor]
Baklava je vrsta vrlo slatkog deserta, kolača. Baklava je orijentalna poslastica popularna u našim krajevima i okolnim zemljama. Baklava je jelo: srpske, makedonske, grčke, bugarske i turske kuhinje. Ranije se pravila isključivo u domaćinstvima ili u poslastičarama a danas se može naći i u prodaji i u smouslugama i megamarketima (pravljena poluindustrijski).
Naziv baklava potiče od turske reči baklava .
...dalje
Septembar[uredi izvor]
.jpg)
Doboš torta je jedna od najpoznatijih torti na svetu i najpoznatija mađarska torta. Pravi se od 6-8 tankih kora, filovanih čokoladnim kremom sa glazurom od karamele. Iako svojim oblikom može da podseti, naziv ne nosi po instrumentu, već po svom tvorcu Jožefu C. Dobošu, čuvenom mađarskom poslastičaru.
Jožef C. Doboš bio je vlasnik najpoznatije poslastičarnice u Budimpešti. Osim kvalitetnih slatkiša, kolača i torti, prodavao je i fine sireve i vina. Za sobom je ostavio više knjiga i nekoliko tehničkih izuma za ispomoć u kuhinji, ali je zahvaljujući torti postao slavan.
Tortu je predstavio na Nacionalnoj izložbi u Budimpešti 1885. godine. Među prvima su je probali austrougarska kraljica Elizabeta i njen suprug Franc Jozef.
...dalje Ostale izabrane poslastice
Oktobar[uredi izvor]
Vasina torta je torta, desert karakterističan za srpsku kuhinju. Vasina torta se sastoji od korice koja se pravi od oraha i celih jaja, i koja se preliva sokom od ceđene pomorandže što joj daje osvežavajući karakter, zatim fila od oraha i mleka, i na kraju kuvanog snega od belanaca. Kuvani sneg od belanaca, zahteva dosta spretnosti pa se retko nalazi u receptima srpske kuhinje i čini ovu tortu izazovom za spremanje i daje receptu sofisticiran karakter. Kombinacija klasičnog ukusa kore od oraha, sa osvežavajućim karakterom soka od pomorandže i bogatom teksturom snega od belanaca, daje ovoj torti jedinstven ukus, bez paralele u srpskoj kuhinji.
Prema legendi, Vasina torta nastala je u Paraćinu, početkom 20. veka i nosi naziv po Vasi Čokrljanu, trgovcu i paraćinskom zetu. Vasina žena, Jelena, imala je tešku trudnoću i bila suočena sa rizikom smrti, Vasa ju je odveo u Beč i pronašao najbolje lekare, koji su uspeli da spasu i Jelenu i dete. Zahvalna tašta, osmislila je ovu sofisticiranu tortu u Vasinu čast.
...dalje Ostale izabrane poslastice
Novembar[uredi izvor]
Reform torta je čokoladni desert bogat orasima, koji se koristi u Srbiji i regionu bivše Jugoslavije. Reform torta je klasični kolač u srpskoj kuhinji, i kao takav prisutan na jelovniku mnogih restorana, i dostupan u mnogim poslastičarnicama. Ova torta je čest izbor za rođendansku ili svadbenu tortu, a iz osnovnog recepta izvedene su mnoge varijante. Recepti za korice i za fil ove torte, sastavni su deo recepata za mnoge druge torte srpske kuhinje.
...dalje Ostale izabrane poslastice
Decembar[uredi izvor]
Posle osam (engl. After Eight), je slatkiš koji se opisuje kao menta presvučena crnom čokoladom. Pored ovoga od 2006. godine verzija sa mlečnom čokoladom je takođe dostupna. Ova poslastica, što i samo ime kaže, je namenjena da se konzumira posle večere, posle osam. Posle osam je kreiran 1962. godine, od strane kompanije Rauntri (engl. Rowntree & Company Limited). Od 1988. godine proizvodnja je prešla na firmu Nestle (Nestlé). Jedan od popularnijih oblika Posle osam je „Mršavi mint“, koji se proizvodi u Kaslfordu (Castleford) u zapadnom Jorkširu i to od 1970. godine, dok se čokoladne praline (Chocolate Truffles), proizvode u Jorku. Posle osam se sada prodaje po čitavoj Evropi i Severnoj Americi. Proizvodnja ove poslastice iznosi oko 1 milijarde komada godišnje.