Sihote Alinj

Koordinate: 45° 20′ 00″ S; 136° 10′ 00″ I / 45.333333° S; 136.166667° I / 45.333333; 136.166667
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Sihote-Alinj
Sihote-Alinj su dom za sibirskog tigra,[1][2] koja je među najvećim mačkama na svetu[3]
Geografske karakteristike
Najviša tačkaTordoki Jani[4][5][6][7]
Ndm. visina2090 m
Koordinate45° 20′ 00″ S; 136° 10′ 00″ I / 45.333333° S; 136.166667° I / 45.333333; 136.166667
45° 20′ 00″ S; 136° 10′ 00″ I / 45.333333° S; 136.166667° I / 45.333333; 136.166667
Geografija
DržaveRusija
Sihote Alinj
Sihotэ-Alin
Svetska baština Uneska
Zvanično imeSihot-Alinjski rezervat biosfere
MestoHabarovska Pokrajina, Primorska Pokrajina, Rusija Uredi na Vikipodacima
Koordinate45° 19′ 59″ S; 136° 10′ 01″ I / 45.333° S; 136.167° I / 45.333; 136.167
Kriterijumprirodna: h
Referenca766
Upis2001. (25. sednica)
Veb-sajthttp://whc.unesco.org/en/list/766

Sihote-Alinj (Sihotэ-Alinь) je planinski masiv u Primorskom kraju[8][9][10] i Habarovskom kraju,[11] u Rusiji, na udaljenosti od 900 km severozapadno od Vladivostoka. Najviši vrhovi su Tordoki Jani (2.077 m), Ko (2.003 m) u Habarovskom kraju i Anik (1.933 m) u Primorskom kraju.

Sihote-Alinj predstavlja umerenu zonu izuzetnih karakteristika. Vrste specifične za tajgu (kao što su irvas i mrki medved) dele stanište sa vrstama kao što su amurski leopard,[12][13][14][15][16] sibirski tigar, i azijski crni medved. Veoma je mali broj vukova, zbog prisustva tigrova.[17] Najstarije drvo u regionu je hiljadugodišnji if.[18]

U drugoj i trećoj deceniji HH veka Sihote Alinj je istražio Vladimir Arsenijev (1872—1930) koji je opisao svoje avanture u nekoliko knjiga, kao što je Dersu Uzala (1923), koja je 1975. godine prerađena u film Akira Kurosave koji je 1975. godine dobio Oskara kao najbolji strani film. Sihote-Alinj i Lazo rezervat prirode su 1935. godine stavljeni pod režim zaštite zarad očuvanja staništa divljih životinja. Unesko je 2001. godine stavio Sihote-Alinj na listu Svetske Baštine

Geografija[uredi | uredi izvor]

Sihote-Alinj je umerena zona, iako vrste tipične za severnu tajgu (kao što su irvasi i usurski mrki medved) koegzistiraju sa amurskim tigrom, amurskim leopardom i azijskim crnim medvedom. Region ima vrlo malo vukova, zbog konkurencije sa tigrovima.[17] Najdugovečnije drvo u regionu je milenijumska japanska tisa.[19]

Mnoge pritoke reke Amur leže unutar opsega, uključujući Gur.[20]

Glavna zona se može istražiti samo u društvu rendžera.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Smatra se da je ime mandžurskog porekla (mandžurski alin, „planina”).

Tokom 1910-ih i 1920-ih, Sihote-Alinj je opširno istraživao ruski geograf i prirodnjak Vladimir Arsenjev (1872–1930), koji je opisao svoje avanture u nekoliko knjiga, posebno Dersu Uzala (1923), koja je 1975. pretvorena u film Akire Kurosave nagrađen Oskarom. U velikoj meri zahvaljujući njegovom istraživanju i zalaganju, velika utočišta za divlje životinje Sihote-Alinj i Lazo uspostavljena su 1935. da bi se očuvao neobični živi svet u regionu.

Dana 12. februara 1947. u planinskom lancu dogodila se jedna od najvećih kiša meteorita u novijoj istoriji. Meteorit Sihote-Alinj eksplodirao je u atmosferi dok je padao, donoseći pljusak od mnogo tona metala na eliptično područje površine od oko 1,3 km2 (0,50 sq mi). Meteoriti su formirali kratere; najveći je bio 26 m (85 ft) u prečniku.[21][22][23][24][25]

Unesko je 2001. godine stavio „Centralni Sihote-Alinj“ na listu svetske baštine, navodeći njegovu važnost za „opstanak ugroženih vrsta kao što su Mergus squamatus, Ketupa blakistoni i amurski tigar“. Mesto svetske baštine imalo je ukupnu površinu od 16.319 km2 (4.033.000 acres), od čega je kopnena zona jezgra Sihote-Alinjskog zapovedništva obuhvatala 3.985 km2 (985.000 acres).[26] U 2018. godini, mesto svetske baštine je prošireno za 11.605 km2 (2.868.000 acres) uključivanjem Nacionalnog parka Bikin[27] pod nazivom „Dolina reke Bikin“.[28]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rak, K. C.; Miquelle, D. G.; Pikunov, D. G. (1998). A survey of tigers and leopards and prey resources in the Paektusan area, North Korea, in winter 1998 (PDF) (Izveštaj). Arhivirano iz originala 5. 12. 2020. g. Pristupljeno 16. 6. 2012. 
  2. ^ Goodrich, J.; Lynam, A.; Miquelle, D.; Wibisono, H.; Kawanishi, K.; Pattanavibool, A.; Htun, S.; Tempa, T.; Karki, J.; Jhala, Y.; Karanth, U. (2015). „Panthera tigris”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2015: e.T15955A50659951. 
  3. ^ Slaght, J. C., D. G. Miquelle, I. G. Nikolaev, J. M. Goodrich, E. N. Smirnov, K. Traylor-Holzer, S. Christie, T. Arjanova, J. L. D. Smith, Karanth, K. U. (2005) Chapter 6. Who's king of the beasts? Historical and recent body weights of wild and captive Amur tigers, with comparisons to other subspecies. Pages 25–35 in: Miquelle, D.G., Smirnov, E.N., Goodrich, J.M. (Eds.) Tigers in Sikhote-Alin Zapovednik: Ecology and Conservation. PSP, Vladivostok, Russia (in Russian)
  4. ^ Atlas Habarovskogo kraя, FGUP «Dalьnevostočnoe aэrogeodezičeskoe predpriяtie» 2004 god
  5. ^ Malый atlas mira ISBN 5-85576-095-2
  6. ^ Sihotэ-Alinь (Sikhote-Alin) in the Great Soviet Encyclopedia, 1969–1978 (in Russian)
  7. ^ Reka Anюй Arhivirano 2009-02-21 na sajtu Wayback Machine
  8. ^ „Primorye | kray, Russia”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-12. 
  9. ^ „primorskiй translations and declension”. en.openrussian.org. Pristupljeno 2020-09-12. 
  10. ^ „kraй translations, 37 examples and declension”. en.openrussian.org. Pristupljeno 2020-09-12. 
  11. ^ Khabarovsk Krai Territorial Branch of the Federal State Statistics Service. Čislennostь naseleniя Habarovskogo kraя po municipalьnыm obrazovaniяm na 1 яnvarя 2018 goda
  12. ^ Jackson, P.; Nowell, K. (2008). „Panthera pardus ssp. orientalis”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2008: e.T15957A5333757. Pristupljeno 20. 1. 2022. 
  13. ^ Qi, J.; Shi, Q.; Wang, G.; Li, Z.; Sun, Q.; Hua, Y.; Jiang, G. (2015). „Spatial distribution drivers of Amur leopard density in northeast China” (PDF). Biological Conservation. 191 (191): 258—265. doi:10.1016/j.biocon.2015.06.034. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 4. 2017. g. Pristupljeno 22. 4. 2017. 
  14. ^ Vitkalova, Anna V.; Feng, Limin; Rybin, Alexander N.; Gerber, Brian D.; Miquelle, Dale G.; Wang, Tianming; Yang, Haitao; Shevtsova, Elena I.; Aramilev, Vladimir V.; Ge, Jianping (2018). „Transboundary cooperation improves endangered species monitoring and conservation actions: A case study of the global population of Amur leopards”. Conservation Letters. 11 (5): e12574. doi:10.1111/conl.12574 Slobodan pristup. 
  15. ^ Hartzell, L. (2019). „Land of the Big Cats: China and Russia collaborate in comeback”. chinadialogue (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-12-13. 
  16. ^ McLaughlin, D. (2021). „Russia's big cats claw back territory under Kremlin protection”. The Irish Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-19. 
  17. ^ a b „Tigers and Wolves in the Russian Far East: Competitive Exclusion, Functional Redundancy, and Conservation Implications”. savethetigerfund.org. Arhivirano iz originala 30. 10. 2007. g. Pristupljeno 9. 7. 2008. 
  18. ^ „Server Pravitelьstva Habarovskogo kraя - Turizm i otdыh - Dostoprimečatelьnosti kraя - Turističeskie kompleksы - Pamяtnik prirodы „Sihotэ - Alinь". Centr reabilitacii dikih ži...”. Pristupljeno 25. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. septembar 2007)
  19. ^ „Server Pravitelьstva Habarovskogo kraя - Turizm i otdыh - Dostoprimečatelьnosti kraя - Turističeskie kompleksы - Pamяtnik prirodы "Sihotэ - Alinь". Centr reabilitacii dikih životnыh "UTES"”. Arhivirano iz originala 2007-09-29. g. Pristupljeno 2007-09-29.  Nature Monument "Sikhote - Alin". Center for Wildlife Rehabilitation "UTES"
  20. ^ Water of Russia - Gur
  21. ^ Norton, O. Richard (1998). Rocks From Space. Missoula, Montana: Mountain Press. str. 103. ISBN 0878423028. 
  22. ^ „Sikhote-Alin Meteorite”. meteoritemarket.com. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  23. ^ Burns, Philip R. "Pib". „Meteorite Stamps and Coins”. Arhivirano iz originala 2000-01-21. g. 
  24. ^ „Sikhote Alin”. Planetarium de Montreal. Arhivirano iz originala 2006-05-21. g. 
  25. ^ Gallant, Roy (februar 1996). „Sikhote-Alin Revisited”. Meteorite Magazine. Arkansas Center for Space and Planetary Sciences, University of Arkansas. 2: 8. Bibcode:1996Met.....2....8G. Arhivirano iz originala 2010-06-12. g. 
  26. ^ „Central Sikhote-Alin - Russian Federation”.  United Nations Environment Programme
  27. ^ „Climate Data, Khabarovsk”. climate-data.org. 
  28. ^ „Bikin River Valley”. UNESCO. Pristupljeno 3. 7. 2018. 

Literatura[uredi | uredi izvor]


Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сихоте_Алињ&oldid=27708032”