Сихоте Алињ
| Централни Сихоте-Алињ* | |
|---|---|
| Светска баштина Унеска | |
| Држава |  Русија |
| Врста | природна |
| Критеријум | х |
| Референца | 766 |
| Регија† | Европа и Северна Америка |
| Историја уписа у светску баштину | |
| Упис | 2001. (25. седница) |
| * Име као на звничној листи светске баштине. † Регију је класификовао УНЕСКО. |
|
Координате: 45° 20′ 00" СГШ, 136° 10′ 00" ИГД
Сихоте-Алињ (Сихотэ-Алинь) је планински масив у Приморском крају и Хабаровском крају, у Русији, на удаљености од 900 km северозападно од Владивостока. Највиши врхови су Тордоки Јани (2.077 m), Ко (2.003 m) у Хабаровском крају и Аник (1.933 m) у Приморском крају.
Сихоте-Алињ представља умерену зону изузетних карактеристика. Врсте специфичне за тајгу (као што су ирвас и мрки медвед) деле станиште са врстама као што су амруски леопард, сибирски тигар, и азијски црни медвед. Веома је мали број вукова, због присуства тигрова.[1] Најстарије дрво у региону је хиљадугодишњи иф.[2]
У другој и трећој деценији ХХ века Сихоте Алињ је истражио Владимир Арсенијев (1872-1930) који је описао своје авантуре у неколико књига, као што је Дерсу Узала (1923), која је 1975. године прерађена у филм Акира Куросаве који је 1975. године добио Оскара као најбољи страни филм. Сихоте-Алињ и Лазо резерват природе су 1935. године стављени под режим заштите зарад очувања станишта дивљих животиња. Унеско је 2001. године ставио Сихоте-Алињ на листу Светске Баштине
Референце [уреди]
- ^ „Tigers and Wolves in the Russian Far East: Competitive Exclusion, Functional Redundancy, and Conservation Implications“. savethetigerfund.org Приступљено 9. 7. 2008.
- ^ Сервер Правительства Хабаровского края - Туризм и отдых - Достопримечательности края - Туристические комплексы - Памятник природы „Сихотэ - Алинь". Центр реабилитации диких жи..., Приступљено 25. 4. 2013.
Спољашње везе [уреди]
