Сихоте Алињ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Централни Сихоте-Алињ*
Светска баштина Унеска

Rock in Sikhote-Alin.jpg
Држава Застава Русије Русија
Врста природна
Критеријум х
Референца 766
Регија Европа и Северна Америка
Историја уписа у светску баштину
Упис 2001.  (25. седница)
* Име као на званичној листи светске баштине.
Регију је класификовао УНЕСКО.


Координате: 45° 20′ 00" СГШ, 136° 10′ 00" ИГД

Сихоте-Алињ (Сихотэ-Алинь) је планински масив у Приморском крају и Хабаровском крају, у Русији, на удаљености од 900 km северозападно од Владивостока. Највиши врхови су Тордоки Јани (2.077 m), Ко (2.003 m) у Хабаровском крају и Аник (1.933 m) у Приморском крају.

Сихоте-Алињ представља умерену зону изузетних карактеристика. Врсте специфичне за тајгу (као што су ирвас и мрки медвед) деле станиште са врстама као што су амруски леопард, сибирски тигар, и азијски црни медвед. Веома је мали број вукова, због присуства тигрова.[1] Најстарије дрво у региону је хиљадугодишњи иф.[2]

У другој и трећој деценији ХХ века Сихоте Алињ је истражио Владимир Арсенијев (1872-1930) који је описао своје авантуре у неколико књига, као што је Дерсу Узала (1923), која је 1975. године прерађена у филм Акира Куросаве који је 1975. године добио Оскара као најбољи страни филм. Сихоте-Алињ и Лазо резерват природе су 1935. године стављени под режим заштите зарад очувања станишта дивљих животиња. Унеско је 2001. године ставио Сихоте-Алињ на листу Светске Баштине

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Сихоте Алињ