Treset

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kamare treseta u Sidmoslesfenu (okrug Oldenburg, Nemačka) 2013. godine
Prikupljači treseta u Vestheju, Somersetska nizija 1905. godine

Treset je vrsta tla koje nastaje u vlažnim staništima umerenog klimatskog pojasa, taloženjem i delimičnim raspadanjem biljnog materijala. Velike naslage treseta nalaze se u Kanadi, Kini, Indoneziji, Rusiji i SAD. Treset se koristi kao organsko gorivo. Delimično ugljenisanje ovog materijala može biti prvi korak u procesu stvaranja uglja. Osušena treset lako gori i pri sagorevanju stvara veliku količinu dima. Može se koristiti za grejanje domaćinstva i u kotlarnicama. Treset ima sve veći udeo u ukupnoj potrošnji goriva u svetu. Glavni potrošači su Finska, Irska, Rusija i Švedska.

Treset je jedinstven za prirodna područja koja se zovu tresetišta, močvare, glibove, vresišta ili mošuse.[1][2] Ekosistem tresetišta pokriva 37 miliona kvadratnih kilometara (14 miliona kvadratnih milja)[3] i najefikasniji je slivnik ugljenika na planeti,[2][4] jer biljke tresetišta prihvataju CO2 koji se prirodno oslobađa iz treseta, održavajući ravnotežu. U prirodnim tresetištima „godišnja stopa proizvodnje biomase je veća od stope razgradnje“, ali su potrebne „hiljade godina da tresetišta razviju naslage od 15 do 23 m [49 do 75 ft], što je prosečna dubina borealnih [severnih] tresetišta“,[2] u kojima se skladišti oko 415 gigatona (457 milijardi kratkih tona; 408 milijardi dugih tona) ugljenika (oko 46 puta veše od globalne emisije CO2 u 2019. godini).[3] Na globalnom nivou, tresetišta skladište do 550 gigatona (610 milijardi kratkih tona; 540 milijardi dugih tona) ugljenika, što predstavlja 42% ukupnog ugljenika u tlu i premašuje ugljenik uskladišten u svim ostalim vrstama vegetacije, uključujući svetske šume.[5] Širom sveta treset pokriva samo 3% površine zemlje, ali skladišti trećinu Zemljinog ugljenika u tlu.[6] Sphagnum mahovina, koja se naziva i tresetna mahovina, jedna je od najčešćih komponenti u tresetu, mada mnoge druge biljke mogu tome doprineti. Biološke osobine mahovine sfagnuma stvaraju stanište koje pomaže stvaranju treseta, fenomen nazvan 'manipulacija staništem'.[7] Zemljišta koja se sastoje uglavnom od treseta poznata su kao histosoli. Treset se formira u močvarnim uslovima, gde poplave ili stajaća voda ometaju protok kiseonika iz atmosfere, usporavajući brzinu razgradnje.[8]

Treset na Luisu, Škotska
Treset

Tresetišta, posebno močvare, su primarni izvor treseta;[9] mada ređe močvare, uključujući nizijska blata, pokosine i močvarne šume, takođe talože treset. Pejzaži prekriveni tresetom dom su specifičnih vrsta biljaka, uključujući mahovinu Sphagnum, vresasto grmlje i šiljeve (za više informacija o ovom aspektu treseta pogledajte močvaru). Budući da se organska materija akumulira tokom hiljada godina, naslage treseta pružaju evidenciju o prošloj vegetaciji i klimi čuvajući biljne ostatke, poput polena. To omogućava rekonstrukciju prošlih sredina i proučavanje promena u korišćenju zemljišta.[10]

Treset se prikuplja kao izvor goriva u pojedinim delovima sveta. Po obimu, na svetu postoji oko 4 biliona kubnih metara (5,2 biliona kubnih jardi) treseta, koji pokriva ukupno oko 2% globalne kopnene površine.[11] Vremenom je formiranje treseta često prvi korak u geološkom formiranju fosilnih goriva poput uglja, posebno uglja niske klase kao što je lignit.[12]

Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) ne klasifikuje treset kao fosilno gorivo, niti kao obnovljivo gorivo, i napominje da su njegove emisione karakteristike slične fosilnim gorivima.[13] Sa 106 g CO2/MJ,[14] intenzitet emisije ugljen-dioksida treseta je veći od intenziteta uglja (sa 94,6 g CO2/MJ) i prirodnog gasa (sa 56,1) (IPCC). Treset nije obnovljivi izvor energije, jer njegova stopa ekstrakcije u industrijskim zemljama daleko premašuje njegovu sporu stopu ponovnog rasta od 1 mm (0,04 in) godišnje,[15] a isto tako je poznato da do rasta treseta dolazi samo u 30–40% tresetišta.[16]

Nalazišta[uredi | uredi izvor]

Industrijsko vađenje treseta u Donjoj Saksoniji.

Naslage treseta nalaze se na mnogim mestima širom sveta. Znatna nalazišta postoje u zemljama s umerenom i hladnom klimom, kao što su Irska, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Finska, Estonija, Škotska, Poljska, severna Nemačka, Holandija, zemlje Skandinavije i Kanada te savezne države Mičigen, Minesota i Florida u Sjedinjenim Američkim Državama. Na južnoj hemisferi velika su nalazišta na Novom Zelandu, u južnoj Patagoniji i na Folklandskim ostrvima.

Oko 60% svetskih močvarnih područja je treset. Oko 7% od ukupnih nalazišta treseta iskorištava se za poljoprivredu i šumarstvo. U odgovarajućim uslovima treset će se pretvoriti u ugljen lignit tokom geološkog vremenskog razdoblja.

Nastanak[uredi | uredi izvor]

Stalni višak vode iz padavina ili iz podzemnih voda dovodi do manjka kiseonika u zemljištu, što dalje dovodi do nepotpune razgradnje biljnih ostataka, koji se talože kao treset. Gomilanjem treseta, živo tresetište raste - uzdiže se. Biljne zajednice koje uspevaju u takvim uslovima nazivaju se cretovi, a najvažniju ulogu u njima imaju mahovine. Glavninu ovih biljnih zajednica čine mahovine roda Sphagnum, koji je po ovom staništu dobio naziv mahovi tresetari.

Za razliku od tresetišta, u močvarama potpuna zasićenost vodom nije neprekidna. Povremeno isušivanje u močvarama rezultuje potpunom razgradnjom organskih supstanci u humus.

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Pogodni uslovi za nastanak treseta nalaze se svuda gde postoji velika količina padavina: u Severnoj Americi, Severnoj Evropi, severnoj i jugoistočnoj Aziji, u području amazonskog bazena... Tu su nastala tresetišta s različitim vrstama cretova, što zavisi od sastava podloge i porekla vode koja napaja tresetište. Slojevi mogu biti različitih debljina a ukupne površine tresetišta čine 4 miliona kvadratnih kilometara što je oko 3% površine zemljinog kopna. Najbogatiji tresetištima su severni delovi Rusije, Aljaske i Kanade.

Eksploatacija[uredi | uredi izvor]

Treset je od davnina iskopavan, sušen i korišćen kao gorivo.

Tresetišta se zbog povećane vlažnosti ne mogu koristiti za poljoprivredu. No, oduvek se radilo na njihovoj kultivizaciji, pre svega odvodnjavanjem.

Jednim od najstarijih isušivanja tresetišta može se smatrati isušivanje Rimskog foruma. Na tom mestu ranije se nalazila močvara. Područje je isušeno gradnjom Klaka maksime (lat. Cloaca Maxima), dela stare rimske kanalizacije.

Prvo organizovano kultivisanje tresetišta sprovodili su Cisterciti još u ranom srednjem veku, no isušivanje je prestalo već u kasnom srednjem veku, kao jedna od posledica Tridesetogodišnjeg rata.

Nedovoljno razumevanje važnosti ovog staništa rezultovalo je u 20. veku velikim melioracijskim zahvatima, po pravilu iniciranim i podsticanim od strane pojedinih država. Tek tokom krajem 20. veka i početkom 21. veka rast ekološke svesti čini da sa u nekim državama radi na zaštiti njihovih ostataka.

Svojstva i primena treseta[uredi | uredi izvor]

Nakupina treseta u Nesu na ostrvu Luisu u (Škotskoj).
Stanovnici Folklandskih Ostrva kopaju treset 1950-tih godina

Treset je mekan i lako se komprimira (stisne, stlači). Pod pritiskom voda izlazi iz treseta. Nakon sušenja treset se može koristiti kao gorivo. U nekim zemljama treset je industrijski važan izvor energije, na primer u Irskoj i Finskoj, gde se ubira na industrijskim razmerama. U mnogim zemljama, uključujući Irsku i Škotsku, gde su stabla retka, treset je tradicionalno korišten za kuvanje i grejanje u domaćinstvima. Hrpe treseta iskopanog iz močvarnog tla još se mogu videti kako se suše u ruralnim područjima.

Izolacijska svojstva treseta korisna su u industriji.

Zapaljeni treset koristi se za sušenje sladnog ječma u destilerijama škotskog viskija. To daje škotskom viskiju prepoznatljiv ukus po dimu.

Iako ljudi uveliko koriste treset, s vremena na vreme on izaziva ozbiljne probleme. Kada se osuši, on predstavlja veliki rizik od šumskih požara jer zapaljeni treset može goreti jako dugo. Treset se čak može zapaliti ispod tla, upalivši se nakon zime, pod uslovom da do njega dopire kiseonik. Nalazišta (depoziti) treseta takođe uzrokuju velike nevolje graditeljima različitih objekata, cesta i željeznice, jer se jako deformiraju čak i pod relativno malim opterećenjima.

Močvarna tresetišta su imala značajnu ritualnu ulogu u bronzanom i željeznom jer su tadašnji ljudi smatrali (ili barem povezivali) tresetište s domom bogova prirode ili duhova. Tela žrtava obrednog žrtvovanja nađena su na brojnim lokacijama u Engleskoj, Irskoj i posebno severnoj Nemačkoj i Danskoj, čak gotovo savršeno očuvana zbog uranjanja u vodu s kiselinom (vidi Tolundski čovek, jedan od najpoznatijih primera takvih močvarnih tela).

Nekad su tresetišta imala značaj i u metalurgiji. Tokom srednjeg veka tresetišta su bila glavni izvor željeza od treseta, koje su Vikinzi koristili za izradu mačeva i oklopa.

Mnoga močvarna tresetišta širom obale Malezije služe kao prirodno sredstvo za ublažavanje poplava i kao prirodna ustava vodenih talasa pri čemu svaki priliv vode apsorbuje treset. No ovo je delotvorno samo ako postoje šume, jer one sprečavaju požare tresetišta.

U Irskoj[uredi | uredi izvor]

Industrijska proizvodnja mlevenog treseta kod Alenove močvare u srednjoj Irskoj. U prvom planu je mašinski proizveden treset, namenjen za domaću uporabu.

U Irskoj se treset puno koristi u domaćinstvima i industriji. U Republici Irskoj preduzeće Bord na Mona, koje je u državnom vlasništvu, odgovorno je za upravljanje proizvodnjom treseta. Ono proizvodi mleveni treset koji se koristi u elektranama. Takođe prodaje gorivo od treseta u obliku briketa koji se koriste za grejanje u domaćinstvima. To su duguljasti štapići gusto komprimovanog, suvog treseta. Briketi uglavnom gore bez dima u kućnim kaminima i pećima te su u širokoj uporabi u irskim domovima i gradovima, gde je zabranjeno koristiti ugljen koji se puno dimi. Isušene tresetske ledine vrlo se često iskorištavaju u ruralnim područjima.

U Finskoj[uredi | uredi izvor]

Elektrana u Topili, postrojenje u kojem izgara treset u Oulu, Finska.

Klima, zemljopisni položaj i okolina u Finskoj pogoduju korištenju treseta. Treset je dostupan u znatnim količinama. Neke procene govore da je količina treseta samo u Finskoj i dvaput veća od rezervi nafte u Severnom moru.[17] Ovaj obilan izvor (često pomešan s drvetom) koristi se za proizvodnju električne i toplotne energije. Treset osigurava 6,2% finske godišnje proizvodnje energije.[18] Udeo treseta u emisiji stakleničkih gasova u Finskoj može preći količinu od 10 miliona tona ugljen dioksida, što je jednako ukupnoj emisiji koju stvaraju sva putnička vozila u Finskoj.

Finska svrstava treset u sporo obnovljivo gorivo biomase, a taj je stav preuzela i Evropska unija. Međuvladin panel o klimatskim promenama zauzeo je stav da treset nije fosilno gorivo. Proizvođači treseta u Finskoj često ističu da je treset specijalni oblik biogoriva, zbog relativno brzog ponovnog uspostavljanja nivoa oslobođenog CO2, ako močvarna tresetišta ne budu pošumljena idućih 100 godina. Takođe, tresetišta koja su isušena poljoprivredom i sečom šuma aktivno oslobađaju više CO2 godišnje nego što ga oslobađa proizvodnja energije od treseta u Finskoj.[19] Obnova samo jednog tresetišta izuzetno je spora, traje od 1,000 do 5,000 godina. Nadalje, uobičajena je praksa da šume koriste tresetišta umesto da im se pruži šansa da se obnove, što vodi nižim nivoima zaliha CO2 nego u originalnim tresetištima.

U 106 g CO2/MJ, emisije ugljen dioksida od treseta su više nego od ugljena (za 94,6 g CO2/MJ) i prirodnog gasa (za 56,1) (IPCC). Prema jednoj studiji, povećavajući količinu drva u mešavini goriva sa sadašnjih 2,6% na 12,5% smanjila bi emisiju na 93 g CO2/MJ, a treba samo malo napora da se to napravi.[20]

Neki konzervatori treset su vidjeli kao glavnu pretnju močvarnoj bioraznolikosti u Finskoj. Međunarodna grupacija za očuvanje močvara (IMCG) u 2006. je pozvala lokalnu i nacionalnu vladu Finske na zaštitu i konzerviranje ostataka davnog tresetskog ekosistema. To uključuje prestanak odvodnje i isušivanja tresetišta u netaknutim močvarnim područjima i napuštanje sadašnjih i planiranih izvlačenja podzemnih voda koje mogu uticati na ova područja.[21]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Joosten, Hans; Clarke, Donal (2002). Wise Use of Mires and Peatlands: Background and Principles including a Framework for Decision-Making (PDF) (Izveštaj). Totnes, Devon. ISBN 951-97744-8-3. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 07. 2021. g. Pristupljeno 27. 03. 2021. 
  2. ^ a b v Hugron, Sandrine; Bussières, Julie; Rochefort, Line (2013). Tree plantations within the context of ecological restoration of peatlands: practical guide (PDF) (Izveštaj). Laval, Québec, Canada: Peatland Ecology Research Group (PERG). Arhivirano iz originala (PDF) 16. 10. 2017. g. Pristupljeno 22. 2. 2014. 
  3. ^ a b McGrath, Matt (2020-08-10). „Warming world 'devastating' for frozen peatlands”. BBC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-11. 
  4. ^ „Peatlands and climate change”. IUCN (na jeziku: engleski). 2017-11-06. Pristupljeno 2019-08-16. 
  5. ^ [1]
  6. ^ Climate change and deforestation threaten world’s largest tropical peatland
  7. ^ Walker, M.D. 2019. Sphagnum; the biology of a habitat manipulator. Sicklebrook publishing, Sheffield, U.K.
  8. ^ Keddy, P.A. 2010. Wetland Ecology: Principles and Conservation (2nd edition). Cambridge University Press, Cambridge, UK. 497 p. Chapter 1.
  9. ^ Gorham, E (1957). „The development of peatlands”. Quarterly Review of Biology. 32 (2): 145—66. S2CID 129085635. doi:10.1086/401755. 
  10. ^ Keddy, P.A. 2010. Wetland Ecology: Principles and Conservation (2nd edition). Cambridge University Press, Cambridge. 497 pp. 323–25
  11. ^ World Energy Council (2007). „Survey of Energy Resources 2007” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2008-09-10. g. Pristupljeno 2008-08-11. 
  12. ^ „Is coal still being formed today?”. Pristupljeno 25. 10. 2015. 
  13. ^ „IPCC - Task Force on National Greenhouse Gas Inventories”. www.ipcc-nggip.iges.or.jp. Pristupljeno 2019-12-08. 
  14. ^ The CO2 emission factor of peat fuel Arhivirano 2010-07-07 na sajtu Wayback Machine. Imcg.net. Retrieved on 2011-05-09.
  15. ^ Keddy, P.A. 2010. Wetland Ecology: Principles and Conservation (2nd edition). Cambridge University Press, UK. Cambridge. 497 p. Chapter 7.
  16. ^ „Archived copy” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2013-01-21. g. Pristupljeno 2012-09-09. 
  17. ^ „VAPO”. Arhivirano iz originala 12. 03. 2007. g. Pristupljeno 27. 03. 2021. 
  18. ^ Renewable energy sources and peat, Ministry of Trade and Industry of Finland, last updated: 04.07.2005
  19. ^ Boreal Env. Res
  20. ^ „VTT 2004: Wood in peat fuel – impact on the reporting of greenhouse gas emissions according to IPCC guidelines” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 27. 09. 2007. g. Pristupljeno 27. 03. 2021. 
  21. ^ Salomaa, Anne; Paloniemi, Riikka; Ekroos, Eri (2018). „The case of conflicting Finnish peatland management – Skewed representation of nature, participation and policy instruments”. Journal of Environmental Economics and Management. 223: 694—702. PMID 29975897. doi:10.1016/j.jenvman.2018.06.048 Slobodan pristup. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Treset na Vikimedijinoj ostavi.
Vikiknjige imaju više informacija o Peat and coal
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тресет&oldid=27357185”