Ukrajinska Sovjetska Socijalistička Republika

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Украјинска Совјетска Социјалистичка Република
Položaj Ukrajinske SSR
Glavni gradHarkov (1917—1935)[1]
Kijev (1935—1991)[2]
Službeni jezikukrajinski i ruski jezik
Vladavina
Istorija
Stvaranje i nezavisnost‍
 — Osnivanje25. decembra 1917.
 — U sastavu Sovjetskog Saveza od30. decembra 1922.
Geografija
Površina‍
 — ukupno603.700 km2 (Treća u SSSR)
 — voda (%)-
Stanovništvo‍
 — 1989.51.706.749 (Druga u SSSR)
 — gustina85,65 st./km2
Ekonomija
Valutasovjetska rublja
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +3
Internet domen‍.su‍
Ukrajinska SSR je odlikovana
Ordenom Lenjina

Ukrajinska Sovjetska Socijalistička Republika (ukr. Українська Радянська Соціалістична Республіка; rus. Украинская Советская Социалистическая Республика) bila je jedna od 15 republika Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika.

Formirana je 25. decembra 1917. godine kao Ukrajinska Narodna Republika (ukr. Українська Народна Республіка; rus. Украинская Народная Республика). Tokom 1918. godine nalazila se pod nemačkom okupacijom, a do 1919. je bila nazavisna. Posle poljsko-sovjetskog rata, 10. marta 1919. godine formirana je Ukrajinska Socijalistička Sovjetska Republika (ukr. Українська Соціалістична Радянська Республіка; rus. Украинская Социалистическая Советская Республика), koja je 30. decembra 1922. ušla u sastav Sovjetskog Saveza. A 30. januara 1937. godine preimenovana je u Ukrajinsku Sovjetsku Socijalističku Republiku. Raspadom Sovjetskog Saveza, 1991. godine, postala je nezavisna država, Ukrajina.

Ukrajinska SSR je bila, treća po veličini sovjetska republika, odmah posle Ruske SFSR i Kazaške SSR, a druga po broju stanovnika, odmah posle Ruske SFSR. Glavni grad je najpre bio Harkov, od 1917. do 1935, a potom Kijev, od 1935. godine.

Glavni grad Ukrajinske SSR - Kijev je 8. maja 1965. godine, ukazom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza, za zasluge njegovih stanovnika tokom Velikog otadžbinskog rata, odlikovan Ordenom Heroja Sovjetskog Saveza i proglašen za Grad heroj.

Iako je Ukrajinska SSR bila sastavni deo SSSR, imala je sopstveno sedište u Ujedinjenim nacijama, i spada u zemlje osnivače UN, isto kao i Beloruska SSR.[3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Istorija Ukrajine

U vreme građanskog rata[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Ruski građanski rat

U decembru 1917. godine ukrajinski parlament proglašava Ukrajinsku Narodnu Republiku, koja se na početku nalazila u sastavu Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike, da bi 25. januara 1918. bila proglašena samostalnost i otcepljenje.

Kako bi se odupreo boljševicima koji su vladali većim delom zemlje, ukrajinski parlament izdaje dokument pod nazivom „Obraćanje ukrajinskog naroda do Nemačke sa molbom o oružanoj pomoći“. Dana 29. aprila 1918. godine pod potporom Nemačke, u Ukrajini je izveden državni udar, a Ukrajina postaje nemački protektorat.

Nakon nemačkog poraza u Prvom svetskom ratu, u Ukrajini izbija narodni ustanak, pod rukovodstvom Semena Petljure, i u decembru 1918. godine se ponovo proglašava Ukrajinska Narodna Republika.

Nakon raspada Austrougarske, u Galiciji je proglašena Zapadnoukrajinska Narodna Republika koja se u januaru 1919. godine ujedinjuje sa Ukrajinskom Narodnom Republikom. Od februara 1919. sva vlast Ukrajinske Narodne Republike nalazi se u rukama Semena Petljure.

Formiranje Ukrajinske SSR[uredi | uredi izvor]

Kako bi se odbranio od Crvene armije koja je nadirala sa istoka, Petljura je sklopio vojni savez sa Poljskom. Međutim, nakon poljsko-sovjetskog rata, veći deo zemlje se našao pod kontrolom sovjetske vlasti na čijoj teritoriji je, 10. marta 1919. godine, formirana Ukrajinska Sovjetska Socijalistička Republika. Zapadna Ukrajina pripala je Poljskoj, Bukovina i Besarabija Rumuniji, a Zakarpatje je pripojeno Čehoslovačkoj.

Ukrajinska SSR, je zajedno sa Ruskom SFSR, Transkavkaskom SFSR i Beloruskom SSR bila jedna od prvih zemalja članica Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, formiranog 30. decembra 1922. godine.

Tokom dvadesetih godina dolazi do razvoja i preporoda ukrajinske kulture, jezika i poljoprivrede. Prvih godina Sovjetskog Saveza boljševici su potpomagali razvoj zemlje dajući seljacima svojevrsne povlastice.

Kako bi zadovoljio državne potrebe u povećanoj potražnji hrane i kako bi namaknuo sredstva za industrijalizaciju zemlje, Staljin je krenuo u realizaciju svoje ideje o kolektivizaciji poljoprivrede, koja je prvenstveno pogodila Ukrajinu koja se često nazivala “žitnicom Sovjetskog Saveza”.

Godine 1929, seljacima je oduzeta sva zemlja i stoka, a formirane su kolektivne farme – kolhozi.

Mnogi su se odupirali takovoj odluci Vlade. Bogatiji seljaci su nazivani "kulacima" i bili su proglašavani neprijateljima države, a na desetine hiljada seljaka je bilo streljano ili poslato na neki od mnogobrojnih radnih logora na Dalekom istoku.

Prisilna kolektivizacija imala je katastrofalan učinak na poljoprivredu. Uprkos tome, sovjetska Vlada je povećala ukrajinski deo obaveznog prinosa žita za čak 44%. Zakon nalagao je da se žito iz kolhoza ne može deliti među seljacima sve dok se ne napuni državna kvota koju je odredila Vlada. Gladovanje je postalo sve prisutnija pojava, a najmanje pet miliona ljudi je nasmrt izgladnjeno, u periodu 1932-33. godine. Ovu tragediju Ukrajinci nazivaju Gladomor.[4][5][6]

Veliki otadžbinski rat[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Veliki otadžbinski rat
Kijev

Nakon što su Nemačka i SSSR podelili Poljsku 1939. godine u sastav Ukrajinske SSR ulaze zapadna područja koja su do tada bila pod vlašću Poljske, a godinu dana kasnije i Bukovina i deo Besarabije.

Posle nemačke okupacije Ukrajine, juna 1940. godine, ukrajinski nacionalisti su sarađivali sa Nemcima, nadajući se njihovoj pomoći u obnavljanju državnosti. Ali okupacioni teror koji je vladao Ukrajinom od 1941. godine, uništio je iluzije o nemačkoj pomoći u obnavljanju državnosti. A Ukrajinski nacionalisti su 1942. godine stvorili Ukrajinska pobunjenička armija, koja je ratovala i protiv Nemaca, ali i protiv Sovjetskog Saveza.

Nacisti su u Ukrajini, zadržali sovjetski tip kolektivnih farmi i sistemski su vršili genocid nad jevrejskim stanovništvom, a preostalo stanovništvo (uglavnom Ukrajince) deportovali su na prisilni rad u Nemačku.

Ukrajinci su činili značajni deo Crvene armije i njenog vodstva, a kako bi se odupreli nacističkoj Nemačkoj, na okupiranim područjima formirali su partizanski pokret koji je vodio borbe sve do konačnog oslobođenja Ukrajine, polovinom 1944. godine.

Celokupan zbir svih žrtava tokom rata i nemačke okupacije u Ukrajini se procenjuje na 7 miliona, uključujući i preko milion stradalih Jevreja. Velika većina bila je žrtva zverstava, prisilnog rada i pokolja celih sela kao osveta na napade na nacističke snage.

Od 11 miliona sovjetskih vojnika, koliko se procenjuje da je poginulo u sukobu sa nacistima, približno četvrtina (2,7 miliona) žrtava su bili Ukrajinci.

Na području Ukrajine vođene su neke od najvećih ratnih bitaka, od opsade Kijeva gde je zarobljeno preko 660.000 sovjetskih snaga, preko odbrane Odese, do pobedničkog juriša preko Dnjepra.

Posleratni period[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Hladni rat i Varšavski pakt

Godine 1945. SSSR potpisuje sa Čehoslovačkom sporazum o uključenju Zakarpata u Ukrajinsku SSR, u okviru koje je 1946. osnovana Zakarpatska oblast sa središtem u Užgorodu.

Reaktor 4 nekoliko meseci nakon katastrofe. Reaktor 3 se vidi iza ventilacione komore.

U narednim decenijama Ukrajina ne samo da je dostigla predratni stepen industrije i proizvodnje, nego je postala glavna udarna snaga među svim republikama Sovjetskog Saveza. Mnoge komunističke vođe poput Nikite Hruščova i Leonida Brežnjeva su bili rodom iz Ukrajine. Ponovno je nastalo povoljno vreme za razvijanje rusko-ukrajinskih kulturnih veza. Mnogi sportisti, naučnici, pisci i pesnici su dolazili iz Ukrajine.

Godine 1954. kako bi obeležili 300. godišnjicu kako je ukrajinski hetman Bogdan Hmeljnicki ujedinio Ukrajinu sa Rusijom, Ruska Sovjetska Federativna Socijalistička Republika odrekla se Krima, koji je pripojen Sovjetskoj Ukrajini.[7]

Ukrajinsku SSSR je, 26. aprila 1986. godine, pogodila velika ekološka katastrofa, usled havarije u nuklearnoj elektrani blizi grada Černobilja. Taj događaj kao i druga zbivanja samo su još dodatno podstakli nezavisni pokret „RUH“ koji se zalagao za slom Sovjetskog Saveza u drugoj polovini osamdesetih.

Ukrajina je, sledeći primer ostalih sovjetskih republika, proglasila nezavisnost 24. avgusta 1991. godine. A ukrajinski glasači su, 1. decembra 1991. godine, na referendumu nadmoćno izabrali samostalnu i nezavisnu Ukrajinu, i službeno su na taj način istupili iz Sovjetskog Saveza.

Lideri Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike[uredi | uredi izvor]

Nikita Hruščov, Prvi sekretar KP Ukrajine, od 1938. do 1947.
Lenjinov spomenik u centru Kijeva

Lideri Komunističke partije Ukrajine, koji su, de facto, bili vladari Ukrajinske SSR:

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „History” (na jeziku: Ukrainian). Kharkiv Oblast Government Administration. Pristupljeno 12. 6. 2013. 
  2. ^ Soviet Encyclopedia of the History of Ukraine (na jeziku: Ukrainian). Academy of Sciences of the Ukrainian SSR. 1969—1972. 
  3. ^ „Founding Member States”. research.un.org (na jeziku: engleski). Biblioteka Daga Hamaršelda pri UN. 26. jun 1945. Pristupljeno 1. septembar 2022. 
  4. ^ France Meslé, Gilles Pison, Jacques Vallin France-Ukraine: Demographic Twins Separated by History, Population and societies, N°413, juin 2005
  5. ^ ce Meslé, Jacques Vallin Mortalité et causes de décès en Ukraine au XXè siècle + CDRom. ISBN 978-2-7332-0152-7.. CD online data (partially - http://www.ined.fr/fichier/t_publication/cdrom_mortukraine/cdrom.htm Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. septembar 2013)
  6. ^ Shelton 2005, str. 1059
  7. ^ Magocsi, Paul R. (1996). A History of Ukraine. Toronto: University of Toronto Press. str. 702—703. ISBN 978-0-8020-0830-5. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Magocsi, Paul R. (1996). A History of Ukraine. Toronto: University of Toronto Press. str. 702—703. ISBN 978-0-8020-0830-5. 
  • Shelton, Dinah (2005). Encyclopedia of Genocide and Crimes Against Humanity. Detroit ; Munich: Macmillan Reference, Thomson Gale. str. 1059. ISBN 978-0-02-865850-6. 
  • Soviet Encyclopedia of the History of Ukraine (na jeziku: Ukrainian). Academy of Sciences of the Ukrainian SSR. 1969—1972. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Украјинска_Совјетска_Социјалистичка_Република&oldid=27029308”