Анте Марковић

Из Википедије, слободне енциклопедије

АНТЕ МАРКОВИЋ

Анте Марковић
Датум рођења	25. новембар 1924.
Место рођења	Коњиц, Краљевина СХС
Датум смрти	28. новембар 2011.
Место смрти	Загреб, Хрватска
Професија	инжењер електротехнике


Функција	Председник Председништва СР Хрватске
Мандат	10. мај 1986. – мај 1988.
Претходник	Ема Дероси-Бјелајац
Наследник	Иво Латин
Функција друга	Председник Савезног извршног већа СФР Југославије
Мандат	16. март 1989 — 20. децембар 1991.
Претходник	Бранко Микулић
Наследник	нико

Анте Марковић (Коњиц, 25. новембар 1924 — 28. новембар 2011) је био последњи премијер СФРЈ и први председник бившег Савеза реформских снага Југославије.

[уреди] Биографија

Дипломирао је електротехнику на Универзитету у Загребу 1954. године. Дуго је радио у предузећу „Раде Кончар“, Загреб, најпре као дизајнер, затим као шеф одсека за испитивање, а потом као помоћник техничког директора и на крају као помоћник генералног директора. Од 1961. до 1984. године био је генерални директор овог предузећа које је бројало 25.000 запослених.

Од 1982. до краја 1991. године био је на следећим политичким положајима:

Председник Извршног већа Сабора Социјалистичке Републике Хрватске (1982. – 1986.)
Председник Председништва Социјалистичке Републике Хрватске (10. мај 1986. – мај 1988.)
Председник Савезног извршног већа Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (16. марта 1989. до 20. децембра 1991.), заправо премијер СФРЈ.

Као премијер, извукао је Југославију из економске кризе, оборио инфлацију, и отпочео снажне реформе којима је настојао да Југославију уведе у Европску заједницу. Међутим, услед тадашњих политичких прилика, његови планови су осујећени. Средином 1990. основао је Савез реформских снага Југославије, пред тадашње вишестраначке изборе. Но, пошто су били жестоко нападани у медијима већине југословенских република, реформисти су претрпели пораз. Крајем 1991. Марковић је био потпуно маргинализован, што је резултовало његовом оставком.

Током своје политичке каријере био је члан Савеза комуниста Хрватске и Југославије. После политичке каријере био је пословни човек.

[уреди] Спољашње везе

п • р • у Председници Савезног извршног већа ФНРЈ-СФРЈ

Јосип Броз Тито · Петар Стамболић · Мика Шпиљак · Митја Рибичич · Џемал Биједић · Веселин Ђурановић · Милка Планинц · Бранко Микулић · Анте Марковић

п • р • у Председници Народне Републике Хрватске и Социјалистичке Републике Хрватске

називи фукција по периодима: председник Президијума Народног сабора (1945-1953), председник Сабора (1953-1974) и председник Председништва (1974-1990)

1945–1953	Владимир Назор (1945-1949) · Карло Мразовић (1949-1952) · Вицко Крстуловић (1952-1953)

1953–1974	Златан Сремец (1953) · Владимир Бакарић (1953-1963) · Иван Стево Крајачић (1963-1967) · Јаков Блажевић (1967-1974) · Иво Перишин (1974)

1974–1990	Јаков Блажевић (1974-1982) · Маријан Цветковић (1982-1983) · Милутин Балтић (1983-1984) · Јакша Петрић (1984-1985) · Перо Цар (1985) · Ема Дероси-Бјелајац (1985-1986) · Анте Марковић (1986-1988) · Иво Латин (1988-1990) · Фрањо Туђман (1990)

п • р • у Председници Извршног већа Сабора Социјалистичке Републике Хрватске

фукција по периодима: председник Владе (1945-1953), председник Извршног већа Народног сабора (1953-1963) и председник Извршног већа Сабора (1963-1990)

1945-1953	Павле Грегорић (1945) · Владимир Бакарић (1945–1953)

1953-1963	Владимир Бакарић (1953) · Јаков Блажевић (1953–1962) · Звонко Бркић (1962–1963)

1963-1990	Мика Шпиљак (1963–1967) · Савка Дабчевић-Кучар (1967–1969) · Драгутин Харамија (1969–1971) · Иво Перишин (1971–1974) · Јаков Сиротковић (1974–1978) · Петар Флековић (1978–1982) · Анте Марковић (1982–1985) · Ема Дероси-Бјелајац (1985–1986) · Антун Миловић (1986–1990) · Стјепан Месић (1990)

п • р • у

Југословенски ратови - навигација кроз историју:

Ратови	Главни догађаји	Учесници	Личности

Ратови и сукоби Рат у Словенији (1991) Рат у Хрватској (1991–95) Рат у БиХ (1991/1992–95) Муслиманско-хрватски сукоб (1992–94) Косовски сукоб (1996–1999) Мањи сукоби Сукоби на југу Србије Сукоби у Македонији 2001. Операција Планинска бура Сукоби у Македонији 2012. Специфични чланци Распад СФРЈ Етничко чишћење на територији бивше Југославије Бошњачко-хрватски сукоб Хашки трибунал Ел Муџахедин Види још Википројекат: Ратови у Југославији	1990 Балван револуција 1991 Плитвички Крвави Ускрс Инцидент у Боровом Селу Масакр у Госпићу Битка за Вуковар Масакр на Овчари Освајање Шкабрње 1992 Опсада Сарајева Масакри у Западној Славонији Напад на колону ЈНА у Сарајеву Напад на колону ЈНА у Тузли Операција Коридор Напад на Миљевачки плато 1993 Масакр у Кравици Операција Масленица Масакр у Зеници Масакр у Будаковићима Операција Медачки џеп 1994 Масакр на Маркалама Операција Тигар 94 Операција Паук 1995 Операција Бљесак Масакр на Капији Деблокада Сарајева Масакр у Сребреници Операција Олуја Operacija Una 95 Масакр на Маркалама Операција Намерна сила Дејтонски споразум 1999 Случај Рачак НАТО бомбардовање СРЈ Битка на Кошарама Операција Стрела	Главни учесници: СФР Југославија СР Југославија Словенија Хрватска РС Крајина Република Српска Херцег-Босна Република Босна и Херцеговина Федерација БиХ АП Западна Босна Хрватско вијеће одбране Армија Републике БиХ Војска Републике Српске НАТО УН Албанска ОВК Мањи учесници: Македонија Црна Гора Албанска ОВПМБ Албанска ОНА Албанска AНА Хрватске обрамбене снаге Зелене беретке Добровољци Српске радикалне странке Српска добровољачка гарда Индиректни учесници: САД Немачка Ватикан Аустрија Велика Британија Француска Русија Грчка Саудијска Арабија Иран	Политичари: Анте Марковић Милан Кучан Јанез Јанша Фрањо Туђман Стјепан Месић Алија Изетбеговић Адил Зулфикарпашић Слободан Милошевић Борисав Јовић Радован Караџић Милан Бабић Горан Хаџић Милан Мартић Фикрет Абдић Ибрахим Ругова Момир Булатовић Војсковође: Вељко Кадијевић Ратко Младић Анте Готовина Ивица Рајић Атиф Дудаковић Драгољуб Ојданић Небојша Павковић Весли Кларк Вође паравојних снага: Насер Орић Војислав Шешељ Жељко Ражнатовић Хашим Тачи