Војводина Крањска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Војводина Крањска
Застава Крањске Грб Крањске
Застава Грб
Krain Donaumonarchie.png
Положај Крањске у Хабзбуршкој монархији
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Земља Застава Светог римског царства Свето римско царство, Застава {{{генитив}}} Хабзбуршка монархија
Главни град Љубљана
Друштво
Званични језици немачки; говорни језик: словеначки
Религија католицизам
Владавина
Облик владавине војводство
Титула владара војвода
Владар Рудолф IV. Хабсбуршки
Оснивање 1364.
Престанак 1918.
Статус Бивша хабзбуршка крунска земља
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Banner of the Holy Roman Emperor (after 1400).svg Крањска марка (Свето римско царство) Држава Словенаца, Хрвата и Срба Flag of the State of Slovenes, Croats and Serbs.svg
Flag of None.svg - Покрајина Словенија (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца) Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Портал:Историја
Овај чланак је део серије о
историји Словеније:

Војводина Крањска или Војводство Крањско је назив за једну од земаља у саставу Светог римског царства и Хабзбуршке монархије. Постојала је од 1364. до 1918. године, а заузимала је централни део данашње Словеније. Управно седиште јој се налазило у граду Љубљани. Становништво су чинили претежно Словенци. Ово војводство је постојало до 1918. године, када постаје део Државе Словенаца, Хрвата и Срба, а потом и део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије).

Демографија [1][уреди]

Попис становништва 1851. године[уреди]

Становништво по матерњем језику 1851. године.

Матерњи језик Становништво Проценат
словеначки 426.013 91,82%
немачки 37.307 8,04%
остали 636 0,14%
Укупно 463.956 100%

Попис становништва 1910. године[уреди]

Матерњи језик[уреди]

Становништво по матерњем језику 1910. године.

Матерњи језик Становништво Проценат
словеначки 491.107 94,38%
немачки 28.120 5,41%
остали 1.100 0,21%
укупно 520.327 100%

Религија[уреди]

Становништво по религији 1910. године.

Религија Становништво Проценат
римокатолици 519.227 99,79%
остали (протестанти и унијати) 1.100 0,21%
укупно 520.327 100%

Референце[уреди]