Краљевина Славонија

Из Википедије, слободне енциклопедије
нем. Königreich Slawonien
лат. Regnum Sclavoniae

Краљевина Славонија
Застава Грб
Застава Грб
Slavonia01.png
Територија краљевине 1751. године
Географија
Континент Европа
Земља Застава {{{генитив}}} Хабзбуршка монархија
Главни град Осијек
Друштво
Званични језици латински, немачки, говорни језици: српски, хрватски, мађарски
Религија Католицизам, Православље и Протестантизам
Валута Фиорин
Владавина
Облик владавине Монархија
Оснивање 1699
Престанак 1868
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Ottoman Empire (1517-1844).svg Пожешки санџак (Османско царство) Краљевина Хрватска и Славонија (Аустроугарска) Flag of Croatia-Slavonia.svg
Овај чланак је део серије о
историји Хрватске, Војводине, Србије:
Краљевина Славонија 1849. године.

Краљевина Славонија (нем. Königreich Slawonien, лат. Regnum Sclavoniae) је била једна од крунских земаља (провинција) Хабзбуршке монархије. Постојала је током 18. и 19. века и обухватала је северне делове данашње Славоније и Срема, док су јужни делови ових региона били у саставу Славонске војне крајине.

Историја[уреди]

Краљевина Славонија је формирана 1745. године од територија које су до тада биле под војном управом Хабзбуршке монархије. Она у ово доба није чинила потпуно засебну покрајину, већ је сматрана делом хабзбуршке Краљевине Хрватске и хабзбуршке Краљевине Угарске. 1849. године, Краљевина Славонија постаје потпуно засебна покрајина, независна и од Хрватске и од Угарске. У ово доба су делови Срема извојени из Краљевине Славоније и прикључени новоформираном Војводству Србији и Тамишком Банату, али су, после укидања војводства 1860. године, поново припали Краљевини Славонији. После Хрватско-угарске нагодбе из 1868. године, Краљевина Славонија престаје да постоји као засебна територија и уједињује се са Краљевином Хрватском у новоформирану Краљевину Хрватску-Славонију.

Становништво[уреди]

Према подацима из 1790. године, у Краљевини Славонији су становале следеће етничке групе: [1]

Према вероисповести, било је: [2]

Извори[уреди]

  1. ^ Петер Рокаи - Золтан Ђере - Тибор Пал - Александар Касаш, Историја Мађара, Београд, 2002, pp. 376-377.
  2. ^ Петер Рокаи - Золтан Ђере - Тибор Пал - Александар Касаш, Историја Мађара, Београд, 2002, pp. 377.

Литература[уреди]

  • Петер Рокаи - Золтан Ђере - Тибор Пал - Александар Касаш, Историја Мађара, Београд, 2002.
  • Фридрих Вилхелм фон Таубе, Историјски и географски опис КРАЉЕВИНЕ СЛАВОНИЈЕ и ВОЈВОДСТВА СРЕМА како с обзиром на њихове природне особине тако и на њихово садашње устројство и ново уређење у црквеним, грађанским и војним стварима: из сопственог посматрања и запажања учињених у самој земљи, Нови Сад, 1998.
  • The Times History of Europe, Times Books, 2002.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Краљевина Славонија