Дреница (предео)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Област дренице на карти покрајине Косово и Метохија

Дреница је пространи планински предео на Косову и Метохији који брдовитим појасом одваја Косово од Метохије. Ову област чине територије општина Србице и Глоговац.

Географски подаци[уреди]

Дреницу чине две жупе. На западној страни је већа и налази се у јако разгранатом поречју реке Клине око којег се налазе насеља Горња Клина, Србице и Клине. Река Клина даље иде ка Метохијској котлини где се улива у Бели Дрим. Просечна надморска висина ове области је 500 m. Мања је жупа на истоку се простире око Седларске Реке, левог изворног крака реке Дренице, и даље око реке Дренице до села Доброшевца (апсолутна висина 560 m). Одатле се ова жупа између Чичавице на северу и Голеша на југу пробија у Косово поље где протиче Ситница.

Оба дела, области везују се нижим током река Клине и Дренице у планини Девич, где се налази и манастир Девич. Око ове области се налазе планински венци. На северу је област затворена Мокром гором, на североистоку Чичавицом. Превојем између ових двију планина област је везана с доњим Косовом код Митровице. На југозападу је Дреница спојена с Метохијом а на југоистоку са жупом Лапушником. У јужном делу се граничи са средњим и најширим делом Косовоске низије око Приштине.

Историја[уреди]

Манастир Девич

Дреница се први пут помиње 1413, када је Ђорђе Бранковић, с мајком Маром и браћом Ђурђем и Лазарем, поклонио село Доброшевце манастиру Св. Павла на Светој гори. Деспот Ђурађ (1427 —1456) је на реци Власи, која је притока Клине, подигао манастир Девич. Поред Девича у овој области је био велики број манастира који су у каснијим добима уништени. Зато се често могло чути да је Дреница "друга српска Света гора", о чему је написана и књига. [1][2]

У Дреници је после Првог светског рата владала анархија, због многих арнаутских качака, али је она, после погибије качачког вође Азема Бејте у Галици 1924., и његове пратиље Шоте Галице, пресечена. Слична ситуација је била и у доба комунизма, када су Срби ретко залазили у Албанска села, и углавном се ограничавали у већим насељима. Крајем прошлог века овде је било велико упориште теророриста и ту су почели битке албанске ОВК са српским снагама. [3]

Станоништво[уреди]

Већину становништва чине познати дренички Арнаути, који су знатним делом српског порекла. [4] Многи Арнаути имају српска презимена и знали су за своје крсно име. У сваком дреничком селу има развалина српских цркава, а Арнаути су чували гробља својих предака из, времена, кад су били православни Срби и знали су за записе у дубовима од ранијих крстоноша. Топографска номенклатура и многи етнографски називи су доскора остали српски. Поред већине арнаута у Дреници има Арбанаса досељених из Малесије. Малисори су се доселили као католици, па су се тек овде потурчили. У Лауши има досељеника од Васојевића, из Црне Горе, који су овде примили ислам, и затим се поарбанасили. Из Дренице је знатан број православних Срба избегао у Метохију, неки почетком 20. века, а неки почетком 18. века и још раније. Бежали су под притиском арнаутског насиља и да не би били потурчени.

После бомбардовања 1999. године ова регија је доживела тотално етничко чишћење. У појединим насељима готово да није остала нити једна српска кућа, па је у њима популација у готово потпуности албанска.[5] Једина два села у којима има српског живља су Бање и Суво Грло, са око 350 Срба. [6] [7]

Референце[уреди]

Литература[уреди]