Дреница (предео)
 |
Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.
|
Дреница је пространи планински предео на Косову и Метохији који брдовитим појасом одваја Косово од Метохије, коју чине две жупе: већа, на западној страни, у јако разгранатом поречју око подручја села Горња Клина, Србице и Клине Клине, Притоке Белог Дрима Бели Дрим до прелаза у доњи ток (апсолутна висина око 500 m) у Метохији;
- Мања је жупа на истоку, око Седларске Реке, левог изворног крака реке Дренице, и даље око реке Дренице до села Доброшевца (апсолутна висина 560 m), одакле се ова између Чичавице на северу и Голеша на југу пробија у Косово поље где протиче Ситници. Оба дела, области везују се нижим развођем реке Клине и Дренице у планини Девичу, где се налази и манастир Девич. На северу је област затворена Мокром гором, на североистоку Чичавицом. Превојем између ових двију планина област је везана с доњим Косовом код Митровице. На југозападу је Дреница током Клине спојена с Метохијом и преко ове с Прекорупљем, а на, југоистоку током Дренице најпре са жупом Лапушником, у јужном поречју ове реке, затим са средњим и најширим Косовом око Приштине.
Дреница се први пут помиње 1413, када је Ђорђе Бранковић, с мајком Маром и браћом Ђурђем и Лазарем, поклонио село Доброшевце манастиру Св. Павла у Св. Гори. Деспот Ђурађ (1427 —1456) је на Власи, притоци Клине испод Лауше, подигао манастир Девич.
Већину становништва чине познати дренички Арнаути, који су знатним делом српског порекла. Многи Арнаути имају српска презимена и знали су за своје крсно име. У сваком дреничком селу има развалина српских цркава, а Арнаути су чували гробља својих предака из, времена, кад су били православни Срби и знали су за записе у дубовима од ранијих крстоноша. Топографска номенклатура и многи етнографски називи су доскора остали српски. Поред већине арнаута има у Дреници и Арбанаса, досељених из Малесије и од Гаса. Малисори су се доселили као католици, па су се тек овде потурчили. У Лауши има досељеника од Васојевића, из Црне Горе, који су овде примили ислам, као и други, и затим се поарбанасили. Из Дренице је знатан број православних Срба избегао у Метохију, неки почетком 20. века, а неки почетком 18 века и још раније. Бежали су од арнаутских насиља и да се не би турчили.
Главно насеље Дренице је Лауша, седиште среза дреничког,Србица. У Дреници је после Првог светског рата владала анархија, због многих арнаутских качака, али је она, после погибије качачког вође Азема Бејте у Галици (1924), и његове пратиље Шоте Галице, пресјечена.
Литература [уреди]
- „Дреница (предео)“. Народна енциклопедија. Загреб: Библиографски завод. 1927.
