Шајкашка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шајкашка
Мапа Шајкашке.
Мапа Шајкашке.
Највећи градови Жабаљ
Тител
Држава Србија
Регион Војводина
Административна јединица Јужнобачки округ
 Број становника 67.355

Шајкашка је географски регион у Србији. То је југоисточни део Бачке, лоциран у средишњем делу Аутономне Покрајине Војводине.

Територија Шајкашке је подељена између четири општине: Тител, Жабаљ, Нови Сад и Србобран. Средиште Шајкашке је град Тител.

Насељена места Шајкашке[уреди]

Шајкашка

Општина Тител:

Општина Жабаљ:

Општина Нови Сад:

Општина Србобран:

Напомена: Тител и Жабаљ су градови и управни центри општина. Остала места су села.

Историја[уреди]

Шајкашки батаљон 1849. године
Мапа места захваћених рацијом у јануару 1942. године у јужној Бачкој (Шајкашка), у којој су мађарске окупационе снаге убиле најмање 12.763 цивила углавном српске, јеврејске и ромске народности (Александар Вељић, Меморијално друштво „Рација 1942.")
Vista-xmag.png За више информација видети Шајкашки батаљон, Шајкаши и Шајка

Шајкашка је добила име по шајкашима. Шајкаши су били специфичан род аустријске војске, који се кретао у уским, дугачким бродовима, познатим као шајке. Ове војне јединице су оперисале на Дунаву, Тиси, Сави и Моришу.

У Старом веку, подручје данашње Шајкашке је било под контролом Илира, Келта и Дачана. Касније се налазило уз границу Римског царства, а настањивали су га Сармати (Јазиги). У доба сеобе народа, овај простор долази под контролу Хуна, Гепида, Авара, Бугара, Моравских Словена и Мађара. Словени су се населили на ово подручје у време аварске превласти, током 6. и 7. века. У време бугарске власти, у 9. веку, Шајкашка а и остатак Бачке су били под управом војводе Салана, локалног владара чије се седиште налазило у Тителу.

У време угарске власти, ово подручје је било у саставу Бачке жупаније, да би у 16. веку постало део Српског царства Јована Ненада, а потом део Османског царства. У време османске власти, простор данашње Шајкашке се налазио у саставу Сегединског санџака, а на њему је организована Тителска нахија. Крајем 17. века, овај простор улази у састав Хабзбуршке монархије, која га у административном смислу дели на војни (Војна крајина) и цивилни део (Бодрошка жупанија). Укидањем овог дела војне крајине 1750. године, у целој Шајкашкој се уводи цивилна управа, а део регије улази у састав Потиског округа, који је био део Бачко-бодрошке жупаније.

Шајкашки батаљон, као део Војне границе, формиран је 1763. године. У почетку, становништво региона су у потпуности сачињавали Срби, који су били храбри и вешти ратници. Шајкаши су учествовали у многим биткама против Турака, а њихово учешће је било од велике важности.

Током револуција из 1848/1849. године, Шајкашка је била у саставу аутономне Српске Војводине, али је 1849. године поново дошла под надлежност војне крајине.

1852. године, Шајкашки батаљон је трансформисан у Тителски пешадијски батаљон. Ова војна јединица је укинута 1873. године, а регион је прикључен Бачко-Бодрошкој жупанији. [1] Административно, регија је била подељена на два среза, тителски и жабаљски, а према попису из 1910. године у оба среза су већинско становништво чинили Срби.

1918. године, Шајкашка улази у састав Краљевине Србије, а затим у састав Краљевства Срба Хрвата и Словенаца (потоње Југославије). До 1922. године, ово подручје се налазило у саставу покрајине Банат, Бачка и Барања, од 1922. до 1929. у саставу Београдске области, а од 1929. до 1941. у саставу Дунавске бановине. 1941. године, Шајкашку, са остатком Бачке, окупира Хортијева Мађарска и укључује је у састав Бачко-бодрошке жупаније.

За време мађарске окупације у Другом светском рату, јануара 1942. извршена је рација која је обухватала целу Шајкашку, Нови Сад и Бечеј. Окупационе снаге су под изговором спречавања подизања устанка у јужној Бачкој извршиле геноцид, побивши најмање 12.763 Срба, Рома и Јевреја, као и известан број локалних Немаца и Мађара који су се супротстављали окупацији. Жртве су потом бацане под лед Дунава, Тисе и Јегричке. [2]

Након Другог светског рата, Шајкашка улази у састав аутономне покрајине Војводине и социјалистичке Србије, у оквиру нове социјалистичке Југославије.

Демографија[уреди]

Према попису из 2002. године, на подручју Шајкашке је живело 67.355 становника, од којих:

У свим насељима Шајкашке већинско становништво чине Срби. Од других етничких група, Мађари чине бројну мањину у Будисави, а Русини у Ђурђеву.

Култура[уреди]

У регији постоји српски православни манастир Ковиљ, који је, према предању, основао први српски архиепископ Свети Сава у 13. веку.

Привреда[уреди]

Данас је Шајкашка углавном пољопривредни крај, са развијеном прехрамбеном индустријом.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Стеван Славнић, "Шајкашки батаљон од оснивања 1763. до развојачења 1873. године", Прометеј-ОНБ "Вељко Петровић", Нови Сад-Жабаљ, 2013.
  2. ^ Aleksandar Veljić, "Istina o Novosadskoj raciji", EDEN D.O.O, 2010, ISBN:978-86-85197-20-8.

Спољашње везе[уреди]