Северна Осетија — Аланија
| Република Северна Осетија — Аланија Республикӕ Цӕгат Ирыстон — Алани / Республика Северная Осетия — Алания |
|
|---|---|
 |
 |
| Застава | Грб |
 |
|
| Држава |  Русија |
| Главни град | Владикавказ |
| Површина | 7.953 km² |
| Становништво | |
| - 2002. | 710.275 ст. |
| - Густина | 89 ст./km² |
Северна Осетија — Аланија (осетски: Республикӕ Цӕгат Ирыстон — Алани; рус. Респу́блика Се́верная Осе́тия — Ала́ния) је аутономна република у саставу Руске федерације, површине 7.953 km². Налази се на северном Кавказу. У републици је 2002. године живело око 710.000 становника.
Садржај |
Географија [уреди]
Северна Осетија — Аланија је планинска област лоцирана северно од Великог Кавказа. Граничи се са федералним субјектима Руске Федерације Кабардино-Балкаријом (на западу), Ставропољским крајем (на северу), као и Ингушетијом и Чеченијом (на истоку). На југу је Северна Осетија-Аланија ограничена главним гребеном Кавказа, док се на другој страни планине налази Јужна Осетија, фактички независна држава отцепљена од Грузије, са ограниченим међународним признањем, коју такође насељава осетско становништво.
Историја [уреди]
Данашњи Осети потичу од древних скитско-сарматских племена, која спадају у групу источноиранских народа и првобитна домовина им је била средња Азија. Преци данашњих Осета били су познати као Алани и на подручје данашње Северне Осетије — Аланије су се населили у 7. веку, где су у 9. веку основали средњовековну Краљевину Аланију. У Аланији се као религија раширило православно хришћанство, под утицајем мисионара из Византије.
У 13. веку Аланију су опустошили Монголи и Татари, а од 17. века се на ово подручје шири ислам, који прихвата мањи део осетског становништва. Напади Кримског каната и Османског царства натерали су Осете у савез са Русима, у 18. веку. Територија данашње Северне Осетије — Аланије у саставу је Руског царства од 1774. године, што је чини једним од првих руских поседа на Кавказу. Данашњи главни град републике, Владикавказ, био је прво руско војно утврђење у региону.
1921. године, подручје данашње Северне Осетије — Аланије постаје део Планинске аутономне совјетске социјалистичке републике, чији је главни град био Владикавказ, а у оквиру републике је постојао Осетински округ. Северноосетинска аутономна област формирана је 1924. године, а статус региона је 1936. године уздигнут на ниво аутономне совјетске социјалистичке републике, у саставу Руске СССР и Совјетског Савеза.
1991. године, Северна Осетија мења име у Северна Осетија — Аланија. Због конфликта између Јужне Осетије и Грузије, који траје од 1990. године, у Северну Осетију — Аланију се населило око 70.000 избеглица из Јужне Осетије.
Конфликт у суседној Чеченији утицао је и на Северну Осетију, која је била поприште етничких тензија и сукоба између Осета са једне и Чечена и Ингуша са друге стране. Талас терора је достигао врхунац током талачке кризе од 1. до 3. септембра 2004. године, када је у опсади једне основне школе у Беслану, коју су извршили чеченски терористи, страдало 335 цивила, и то највећим делом деца (види: Талачка криза у Беслану).
Становништво [уреди]
Попис из 1989. године [уреди]
- Осети = 334.876 (53,0%)
- Руси = 189.159 (29,9%)
- Ингуши = 32.783 (5,2%)
- Јермени = 13.619 (2,2%)
- Украјинци = 10.088 (1,6%)
Попис из 2002. године [уреди]
По последњем попису становништва из 2002. године, у Северној Осетији — Аланији живело је укупно 710.275 становника, од чега:
- 445.310 (62,70%) Осета
- 164.734 (23,19%) Руса
- 21.442 (3,02%) Ингуша
- 17.147 (2,41%) Јермена
- 12.659 (1,78%) Кумика
- 10.803 (1,52%) Грузијаца
Језици [уреди]
Званични језици су осетински и руски. Осетински језик припада групи иранских језика.
Религија [уреди]
Главна религија у републици је православље (Руска православна црква), [1] а у значајној мери је заступљен и ислам.
Градови [уреди]
Скоро половина становништва живи у главном граду Владикавказу. Остали већи градови су Моздок, Беслан и Алагир. У Северној Осетији — Аланији постоји укупно 6 градова и једно насеље градског типа.
Број становника градова и већих насеља
|
Напомена: градови су у табели означени звездицом.
Привреда [уреди]
Највећи део индустрије концентрисан је у престоници Владикавказу. Речни токови се делом користе за производњу електричне енергије, а Северна Осетија је позната и по производњи минералне воде. За пољопривреду се користе плодно земљиште на северу и алпске долине на југу. У планинама постоје бројни заштићени паркови природе.
Спољашње везе [уреди]
- Изгубљена Осетија
- Званични интернет портал Републике
- Интернет страница о Северној Осетији
- Осетинска историја, култура, политика, новости
- Галерија слика
|
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
![[1]](http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Europe_religion_map.png){kind=link}