Dulek

С Википедије, слободне енциклопедије

Duleci na Francuskoj pijaci, Nju Orleans

Dulek je kultivar zimske tikve koja je okrugla sa glatkom, blago rebrastom korom, i najčešće tamno žute do narandžaste boje.[1] Debela kora sadrži seme i pulpu. Vrsta koji se najčešće koristi za kultivaciju je Cucurbita pepo, mada se neki kultivari vrsta Cucurbita maxima, C. argyrosperma, i C. moschata sličnog izgleda isto tako ponekad nazivaju „dulekom”.[1]

Dulekov cvet pričvršćen za vrežu
Seve zrelog duleka
Poprečni presek duleka

Etimologija i terminologija[уреди | уреди извор]

Engleski naziv pumpkin potiče od reči pepon (πέπων), što je grčki za „velika dinja”, nešto okruglo i veliko.[2] Francuzi su adaptirali ovu reč u pompon, što su Britanci izmenili u pumpion, a kod kanijih američkih kolonista se ustalila reč pumpkin.[3]

Izraz dulek nema usaglašeno botaničko ili naučno značenje,[4] i upotrebljava se za bilo „tikve” ili „zimske tikve”.[1] U Severnoj Americi i Velikoj Britaniji dulek se tradicionalno odnosi samo na određene okrugle narandžaste sorte zimske tikve, pretežno izvedene iz vrste Cucurbita pepo, dok se u novozelandskom i australijskom žargonu termin dulek generalno odnosi na sve zimske tikve.[5]

Opis[уреди | уреди извор]

Duleci, poput drugih tikvi, vode poreklo iz severoistočnog Meksika i južnih Sjedinjenih Država.[1] Najstarija evidencija su fragmenti duleka koji su datirani na period između 7.000 i 5.500 pne nađeni u Meksiku.[1] Plod duleka je tip botaničkog povrća poznat kao bobica.[1][6]

Muški (gore) i ženski (dole) cvetovi duleka

Tradicionalni C. pepo duleci generalno teže između 3 i 8 kilograma, mada najveći kultivari (vrste C. maxima) regularno dosežu težine od preko 34 kg (75 lb).[7]

Boja duleka je izvdena iz narandžastih karotenoidnih pigmenata, uključujući beta-kriptoksantin, alfa i beta karotene, svi od kojih su jedinjenja provitamina A koja bivaju konvertovana u vitamin A u telu.[8]

Taksonomija[уреди | уреди извор]

Svi duleci su zimske tivke, zreli plodovi određene vrste iz roda Cucurbita. Karakteristike koje se obično koriste za definisanje „bundeve” uključuju glatku i blago rebrastu koru,[9] i tamno žutu do narandžaste boje.[9] Od oko 2005. godine, bele bundeve su počele da postaju sve popularnije u Sjedinjenim Državama.[10] Postoje i druge boje, uključujući tamno zelenu (kao i kod nekih vrsta koje se koriste radi ulja bundevinog semena).

Kultivacija[уреди | уреди извор]

Bundeve se uzgajaju širom sveta iz različitih razloga, od poljoprivrednih namena (poput hrane za životinje) do komercijalne i ukrasne prodaje.[11] Od sedam kontinenata, samo Antarktik nije podesan za proiznju bundeva. Tradicionalna američka bundeva koja se koristi za džek-o'-Lanterne je sorta konektikatskih poljskih duleka.[11][12][13][14]

Produkcija[уреди | уреди извор]

Produkcija duleka – 2017
(uključuje tikve golice i tikvice)
Zemlja (miliona tona)
 Kina
8.0
 Indija
5.1
 Rusija
1.2
 Ukrajina
1.2
 SAD
1.1
Svet
27,4
Izvor: FAOSTAT Ujedinjenih nacija[15]

U Sjedinjenim Državama[уреди | уреди извор]

Njiva sa dulecima u Vinčesteru u Oregonu

Kao jedan od najpopularnijih useva u Sjedinjenim Državama, tokom 2017. godine proizvedeno je preko 6,8 × 109 kilograma (15 milijardi funti) bundeve.[16] Savezne države sa najvećom proizvodnjom duleka uključuju Ilinois, Indijanu, Ohajo, Pensilvaniju i Kaliforniju.[11]

Prema Ministarstvu poljoprivrede Ilinoisa, 95% američkih useva namenjenih za preradu uzgaja se u Ilinoisu.[17] Preduzeće Nestle, koje posluje pod robnom markom Libby's, proizvodi 85% prerađene bundeve u Sjedinjenim Državama, u svojoj fabrici u Mortonu, Illinois. U jesen 2009. godine kiša je u Ilinoisu opustošila Nestleov usev, što je u kombinaciji sa relativno slabim rodom iz 2008. iscrpelo rezerve te godine, rezultirajući nestašicom koja je pogodila čitave SAD tokom praznične sezone Dana zahvalnosti.[18] Još jednu nestašicu, nešto manje ozbiljnu, uzrokovao je na usev iz 2015. godine.[19][20] Usev duleka koji se uzgajaju u zapadnim Sjedinjenim Državama, a koji čini sačinjava 3-4% nacionalnog useva, prvenstveno je namenjen organskom tržištu.[21]

Dulek formira muške i ženske cvetove. Oni moraju biti oplođeni, što obično čine pčele.[16] Bundeve su istorijski bile oprašivane domaćim skvoš pčelama, Peponapis pruinosa, ali je zastupljenost ove vrste pčela opala, verovatno delom usled njene osetljivosti na pesticide (imidakloprid).[22] Prizemne pčele poput skvoš pčela i istočnog bumbara pogodnije su za prenos krupnih čestica polena koje bundeve stvaraju,[23][24] ali danas većina komercijalnih zasada biva oprašena košnicama medonosnih pčela, koje takođe omogućavaju proizvodnju i prodaju meda proizvedenog od polena bundeve. Ministarstvo poljoprivrede SAD preporučuje jednu košnicu po akru (4.000 m² po košnici, ili 5 košnica na 2 hektara). Ako nema dovoljno pčela za oprašivanje, vrtlari često moraju da vrše ručno oprašivanje. Neadekvatno oprašeni duleci obično počinju da rastu, ali pobacaju pre potpunog razvoja.

Gigantski duleci[уреди | уреди извор]

Gigantski duleci na takmičenju za „najteži dulek”

Divovske bundeve su velike tikve sa izgledom poput bundeve koje narastu do izuzetne veličine, sa najvećom čija težina premašuje jednu tonu.[25][26] Većina su sorte Cucurbita maxima, a razvijene su naporima botaničkih društava i poljoprivrednih entuzijasta.[25]

Ishrana[уреди | уреди извор]

Dulek, sirov
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija109 kJ (26 kcal)
6,5 g
Šećeri2,76 g
Prehrambena vlakna0,5 g
0,1 g
1 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(53%)
426 μg
(29%)
3.100 μg
1500 μg
Tiamin (B1)
(4%)
0,05 mg
Riboflavin (B2)
(9%)
0,11 mg
Niacin (B3)
(4%)
0,6 mg
Vitamin B5
(6%)
0,298 mg
Vitamin B6
(5%)
0,061 mg
Folat (B9)
(4%)
16 μg
Vitamin C
(11%)
9 mg
Vitamin E
(3%)
0,44 mg
Vitamin K
(1%)
1,1 μg
Minerali
Kalcijum
(2%)
21 mg
Gvožđe
(6%)
0,8 mg
Magnezijum
(3%)
12 mg
Mangan
(6%)
0,125 mg
Fosfor
(6%)
44 mg
Kalijum
(7%)
340 mg
Natrijum
(0%)
1 mg
Cink
(3%)
0,32 mg
Ostali konstituenti
Voda91,6 g
Link to USDA Database entry
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.

Količini od 100 grama sirove bundeva daje 110 kilodžula (26 kilokalorija) energije hrane, i izvrstan je izvor (20% ili više dnevne vrednosti) provitamina A beta-karotena i vitamina A (53% DV) (tabela). Vitamin C je prisutan u umerenom sadržaju (11% DV), ali nema drugih hranljivih sastojaka u značajnim količinama (manje od 10% DV, tabela). Bundeva se sastoji od 92% vode, 6,5% ugljenih hidrata, 0,1% masti i 1% proteina (tabela).

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ „Cucurbita pepo L.”. Kew Science, Plants of the World, Royal Botanic Garden, UK. 2018. Приступљено 8. 12. 2018. 
  2. ^ Paris, Harry S. (1989). „Historical Records, Origins, and Development of the Edible Cultivar Groups of Cucurbita pepo (Cucurbitaceae)”. Economic Botany. New York Botanical Garden Press. 43 (4): 423—443. JSTOR 4255187. doi:10.1007/bf02935916. 
  3. ^ „The Pumpkin Patch”. 2007. Архивирано из оригинала 03. 02. 2019. г. Приступљено 19. 2. 2008. 
  4. ^ „Horticulture Questions and Answers”. Garden Help FAQ. Missouri Botanical Garden. 
  5. ^ Ferriol, María; Picó, Belén (2007). „3”. Handbook of Plant Breeding: Vegetables I. New York: Springer. стр. 317. ISBN 978-0-387-72291-7. „The common terms "pumpkin", "squash", "gourd", "cushaw", "ayote", "zapallo", "calabaza", etc. are often applied indiscriminately to different cultivated species of the New World genus Cucurbita L. (Cucurbitaceae): C. pepo L., C.  maxima Duchesne, C. moschata Duchesne, C. argyrosperma C. Huber and C. ficifolia Bouché.” 
  6. ^ Schrager, Victor (2004). The Compleat Squash: A Passionate Grower's Guide to Pumpkins, Squash, and Gourds. New York: Artisan. стр. 25. ISBN 978-1-57965-251-7. 
  7. ^ „Pumpkin”. Encyclopædia Britannica Online. 2007. Приступљено 28. 11. 2007. 
  8. ^ Provesi JG, Dias CO, Amante ER (2011). „Changes in carotenoids during processing and storage of pumpkin puree”. Food Chemistry. 128 (1): 195—202. PMID 25214348. doi:10.1016/j.foodchem.2011.03.027. 
  9. ^ а б „Pumpkins in Florida”. Institute of Food and Agricultural Sciences. 
  10. ^ „White Pumpkins Hit the Halloween Market”. NBC News. Associated Press. 26. 10. 2005. Приступљено 9. 10. 2013. 
  11. ^ а б в Wolford, Ron; Banks, Drusilla (2008). „Pumpkins and More”. University of Illinois Extension. Приступљено 19. 2. 2008. 
  12. ^ Richardson, R. W. „Squash and Pumpkin” (PDF). United States Department of Agriculture, Agricultural Research Service, National Plant Germplasm System. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 9. 2015. г. Приступљено 23. 11. 2014. 
  13. ^ Stephens, James M. „Pumpkin — Cucurbita spp.”. University of Florida. Приступљено 23. 11. 2014. 
  14. ^ Baggett, J. R. „Attempts to Cross Cucurbita moschata (Duch.) Poir. 'Butternut' and C. pepo L. 'Delicata'”. North Carolina State University. Архивирано из оригинала 06. 02. 2014. г. Приступљено 23. 11. 2014. 
  15. ^ „Pumpkin production in 2017 (includes squash and gourds), Crops/Regions/World list/Production Quantity (pick lists)”. UN Food and Agriculture Organization, Corporate Statistical Database (FAOSTAT). 2018. Приступљено 7. 9. 2019. 
  16. ^ а б Astill, Gregory (2018). „Pumpkins: Background & Statistics”. United States Department of Agriculture Economic Research Service. Приступљено 2. 12. 2018. 
  17. ^ „Illinois Leads Nation in Pumpkin Production”. Illinois Department of Agriculture. 22. 10. 2004. 
  18. ^ Hirsch, Jerry (18. 11. 2009). „Pumpkin pie could become scarce after Thanksgiving”. Los Angeles Times. Приступљено 2. 6. 2015. 
  19. ^ „News - Pumpkin shortage in the U.S. has Canada to the rescue - The Weather Network”. www.theweathernetwork.com. 
  20. ^ „Here's What Happened to the Great Pumpkin Shortage of 2015”. Fortune. 
  21. ^ Severson, Kim (17. 11. 2009). „Libby's Warns of a Canned Pumpkin Shortage”. The New York Times. 
  22. ^ Williams, Roger (2009). „Effects of imidacloprid-based Insecticides on the Native Cucurbit Pollinator, Peponapis pruinosa”. US Interagency IPM Projects. Архивирано из оригинала 28. 10. 2018. г. Приступљено 15. 9. 2013. 
  23. ^ Canto-Aguilar, M.L.; Parra-Tabla, V. (2000). „Importance of Conserving Alternative Pollinators: Assessing the Pollination Efficiency of the Squash Bee, Peponapis limitaris in Cucurbita moschata (Cucurbitaceae)”. Journal of Insect Conservation. 4 (3): 201—208. doi:10.1023/A:1009685422587. 
  24. ^ Tepedino, V. J. (april 1981). „The pollination efficiency of the squash bee (Peponapis pruinosa) and the honey bee (Apis mellifera) on summer squash (Cucurbita pepo)”. Journal of the Kansas Entomological Society. 54 (2): 359—377. JSTOR 25084168. 
  25. ^ а б Borrell, Brenda (oktobar 2011). „The Great Pumpkin”. The Smithsonian Institution. Приступљено 31. 10. 2016. 
  26. ^ Barron, Christina (17. 10. 2016). „Belgian man's pumpkin sets world record at a whopping 2,624 pounds”. The Washington Post. Приступљено 31. 10. 2016. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Dulek na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dulek&oldid=27571963”