F/A-18 хорнет

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са F/A-18 Хорнет)
F/A-18 хорнет
USMC FA-18 Hornet.JPEG

F/A-18 хорнет

Опште
Намена Вишенаменски борбени авион
Посада Један
Произвођач Макдонел Даглас / Боинг Нортроп
Први лет 18. новембар 1978. година
Почетак производње 1983. година
Димензије
Дужина 17,1 m
Размах крила 12,3 m
Висина 4,7 m
Површина крила 38 m²
Маса
Празан 10.400 kg
Нормална полетна 16.770 kg
Макс. тежина при узлетању 23.500 kg
Макс. спољни терет 6.215 kg
Погон
Турбо-млазни мотор Џенерал електрик F404-GE-402
Потисак ТММ 48,9 / 79,2 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 1.915 (М = 1,8) km/h
Тактички радијус кретања 740 km
Долет 3.330 km
Плафон лета 15.240 m
Брзина пењања 15.240 m/min
Портал:Ваздухопловство

F/A-18 хорнет (енгл. Hornet, превод: стршљен) је амерички вишенамјенски борбени авион, са два турбомлазна мотора Џенерал електрик F404.

Конципиран је седамдесетих година прошлог века за оперативну употребу у Америчкој морнарици и Маринском корпусу. „Хорнет“ користе и друге земље, али као копнени авион. Једино се оперативно користи у америчкој морнарици на носачима авиона. Такође, у употреби је у акробатској групи америчке морнарице Блу анђелс (енгл. Blue Angels), од 1986. године. Задаци којима је „хорнет“ намењен су првенствено ловачка пратња, заштита поморске флоте, блиска ваздухопловна подршка, напади на циљеве на земљи и извиђање из ваздушног простора. Међутим, он може извршавати задатке пресретања непознатих летелица и пуњење горивом пријатељских авиона, у ваздушном простору. Иако је добар борбени авион, одличних маневарских карактеристика, „хорнет“ има нешто мањи долет, у односу на своје савременике. То је исправљено његовим даљим развојем, у савременију вријанту F/A-18E/F супер хорнет.[1]

F/A-18 хорнет је допуњавао у оперативној употреби и замењивао у америчкој морнарици, свога познатог претходника F-14 томкет. Произведен је у 1.481 примерак.

Развој[уреди]

Историјат[уреди]

Развој F/A-18 је резултат америчког програма Морнаричког експерименталног ловца (енгл. Naval Fighter-Attack, Experimental) (VFAX), за замену постојећих старијих авиона А-4 скајхок, А-7 корсер 2 и F-4 фантома 2 и као допуну у оперативној употреби, већем F-14 томкету.[2] Међутим, програм је имао много критичара, међу којима си били и морнарички официри, као и вицеадмирал Вилијам Д. Хаусер, главнокомандујући морнаричке авијације.[3][4][5]

У августу 1973. године, Конгрес САД је одобрио морнарици програм нискобуџетног обезбеђења алтернативе авиону F-14 томкет. Груман је предлагао модификацију постојећег „томкета“, са новом ознаком F-14X, док је Макдонел Даглас предлагао F-15 игл који би био прилагођен морнарици. Оба пројекта су одбијена, јер им цена није била битно нижа у односу на постојећи F-14.[6] Тог лета секретеријат одбране је је наредио морнарици да упоредно процени предности програма лаког ловца америчког ваздухопловства (LVF) (енгл. Lightweight Fighter)), разматрана су се два прототипа, YF-16 Џенерал дајнамикса и YF-17 Нортропа.[7] Ваздухопловство је тражило дневни борбени авион без нападачких способности. У мају 1974. године, 34 милиона долара са пројекта морнарице VFAX је пребачено на нови програм морнаричког борбеног авиона (NACF),[7] са намером да се искористи максимум технологије развијене у LVF програму лаког ловца.[6][8]

Репројекат YF-17[уреди]

YF-17 кобра

Иако је YF-16 победио у LVF конкуренцији (касније постао F-16 фајтинг фалкон), морнарица је била скептична по питању, колико је реално и економично од једномоторног копненог авиона репројектом развијати морнарички, за полетање и слетање са носача авиона. Одустало се од те идеје и тражила се дозвола за развој новог авиона на бази решења YF-17. Како авиони који су конкурисали у LVF нису имали сличне пројектне захтеве са морнаричким програмом VFAX, америчка морнарица је тражила од Макдонел Дагласа и Нортхропа да пројектују нови авион, на бази конфигурације YF-17, према њиховим захтевима. Тај нови авион је означен F-18, а касније, 1. марта 1977. године, додат му је и назив „хорнет“ (српски „стршљен“).[6][9] Нортроп, и Макдонел Даглас су заједно радили на томе пројекту, стим што је Макдонел Даглас био примарни извођач радова, а Нортхроп секундарни, јер је Макдонел Даглас имао веће искуство у градњи авиона за морнарицу. Компаније су поделиле производњу, тако је Макдонел Даглас обављао завршно склапање, што представља неких 20 процената посла, Макдонел Даглас је био примарни произвођач делова за морнаричку верзију,[7] док је Нортроп репројектом развио и финално склапао и вршио завршна испитивања „копнене“ варијанте F-18L, за коју се претпостављало да ће бити заинтересовани инострани корисници.[6]

Поређење YF-17 и авиона F/A-18 хорнета.

У почетку је F-18 био означен као Макдонел Даглас 267, сем основне конфигурације, доживео је драстичне промене како би могао да се користи на носачу авиона. Те промене су укључивале другачији стајни трап, склапајућа крила, катапулт приликом полетања, као и куку за хватање ужета за заустављање приликом слетања авиона на палубу брода.[10]

Почетни план је предвиђао градњу укупно 780 примерака, F-18А једносједа ловац и А-18А за примарно дејство ваздух — тло, који су се разликовали само у опреми и TF-18А двоседа, који је задржао комплетне борбене способности основног F-18,[11] али је имао нешто мање резервоаре за гориво, због уградње другог седишта. Са репројектом опреме, и мултифункционалним приказивачима у кабини, постало је могуће комбиновати А-18А и F-18А у један авион.[6] Од 1980. године, авион почиње да носи ознаку F/A-18А од 1. априла 1984. године, а TF-18А је добио је ознаку F/A-18Б.[6][11]

Нортроп F-18L[уреди]

Нортроп је развио „копнену“ варијанту авиона F-18L, као потенцијално извозну, за кориснике који немају носаче авиона. Пошто није био ојачаван по прописима за носач авиона, очекивало се да буде лакши и да има боље летне карактеристике, а као такав да буде убедљив конкурент постојећем F-16 фајтинг фалкону, за продају америчким савезницима. F-18L је био лакши за 3.490 kg (око 30%) од F/A-18A, по основу лакшег (неојачаваног) стајног трапа, без решења склапања крила, непостајања куке за кочење, без прихвата за бродско лансирање и због мање количине горива, за исти долет. То је још увек задржало 71% заједништва са морнаричким оригиналом F/A-18, гледано тежину делова и 90% од опреме и система, иако су у овом сегменту понуђене разне алтернативе. За разлику од F/A-18, F-18L гориво је носио у крилним резервоарима и имао је довољно слободних подвесних линија за подкачињање оружја. Он је имао три спољна носача на свакој страни крила.[12][13] F-18L верзија се доста поклопа са авионом америчке морнарице F/A-18A, са наменом „копнене“ варијанте за извоз, са различитим алтернативама опремања. То је у суштини лакша варијанта F/A-18A за око 1.130 до 1.360 kg (празан опремљен). Његов капацитет подвешавања оружја је повећан од 6.210 kg на 9.070 kg. То је углавном постигнуто ослобађањем крила за већи број подвесних носача, од 9 на 11. Код F-18L, спољашњи носачи оружја су померени у односу на корен крила и тако су смањена оптерећења крила на савијање. Са овим је постигнуто да може да носи ракете ваздух-ваздух средњег домета AIM-7 спероу или Скајфлеш, поред стандардних кратког домета AIM-9 сајдвиндер. F-18L је ојачан за нормално убрзање 9 g, а морнаричка варијанта F/A-18A на 7,5 g.[14]

Ова ситуација је погоршала партнерство између Макдонел Даглас и Нортроп, услед отворене конкуренције у продаји иностраним партнерима две „копнене“ варијанте авиона, F-18L и F-16 фајтинг фалкон. У октобру 1979. године, Макдонел Даглас је поднео више тужби за злоупотребу заједничке технологије примењене у варијанти авиона F-18L, у понуди Нортропу иностраним партнерима без сагласности другог партнера. Макдонел Даглас је затражио забрану. Случај је решен у 1985. години, када су се нагодили да Макдонел Даглас исплати Нортропу 50 милиона долара за права на комплетан пројекат. Тада је Нортроп престао рад на F-18L, а извоз је сведен само на варијанте авиона F-16 фајтинг фалкон и F/A-18.[12][13]

Побољшања и измене пројекта[уреди]

У 1990. години, Америчка морнарица је била суочена са потребом да замени своје тадашње старе авионе A-6 интрудерсе и A-7 корсере, без новог потпуног развоја за одговарајућу замену.[15] Да би решили овај проблем, морнарица је надградњом развила F/A-18E/F супер хорнет. „Hорнет“ и „супер хорнет“ испуњавају комплементарне улоге у арсеналу ратне морнарице, у периоду док се не уведе у оперативну употребу F-35 лајтнинг II, који ће првенствено заменити варијанту F/A-18A-D хорнет.

Морнарица се одлучила да повећа век употребе одређених својих F/A-18 до 10.000 сати лета, због кашњења F-35B.[16]

Пројекат[уреди]

F/A-18 хорнет је двомоторни, средњокрилац, вишенаменски тактички борбени авион. Веома је покретан, захваљујући добром односу потиска погона према укупној тежини авиона, са дигиталним електричним командама лета, а најмодернијим „стрејксовима“ крила. Ови додаци у предњем кореном делу крила обезбеђују „хорнету“ управљивост и стабилан лет и при великим нападним угловима.[17][18]

„Хорнет“ у заокрету са великим нормалним убрзањем „g“, током летачког програма на аеромитингу. Велики нападни угао изазива снажне вртлоге, које формирају „стрејкови“
у корену крила.

Поседује два вертикална стабилизатора, међусобно постављена под „V“ углом са диференцијалним отклањањем, што је још једна специфичност пројекта, што такође доприноси његовој управљивости при лету на великим нападним угловима.[2]

Авион „хорнет“ је нормалалне аеродинамичке шеме. Змај је намењен ресурсу од 6 хиљада сати, на 2 хиљаде полетања помоћу катапулта и 2 хиљаде слетања користећи кочећу куку. Пројекат ваздухоплова дуплирају системи енергетског напајања.[2]

Труп авиона је типа полу-монокок. Одељак, кабине је обликован за безбедост од оштећења.[2]

„Хорнет“ има масиван трицикл стајни трап, са два точка на носној нози и опремом за прихват од бродског катапулта за убрзавање у полетању, са по једним точком на снажним увлачећим главним ногама.[18]

Пилот улази у „хорнет“ помоћу уграђених мердевина које се увлаче с леве стране кабинског дела трупа, а седа у избациво седиште Мартин Бекер Mark 10.[18]

Крило је вишерамењачно, са преткрилцима, крилцима и закрилцима. Трапезног је облика са углом стреле од 20 степени нападне ивице, а излазна ивица му је нормална, у односу на раван симетрије авиона. Има преткрилца дуж целог размаха, а дуж излазне ивице има закрилца са једноструким прорезом, а у продужетку крилца. Преткрилца и закрилца се аутоматски отклањају, у зависности од нападног угла и Маховог броја у условима оштријег маневрисања у борби и повећању аеродинамичке ефикасности у лету при крстарењу. Једна од карактеристика је присуство издужене површине сложеног облика „стрекса“, за спречавање одцепљења ваздушне струје у корену крила. Ефекат се постиже стварањем вртлога, који обезбеђују лет авиона на великим нападним угловима. Између усисника и трупа постоји процеп за уклањање граничног слоја на трупу, испред усисника за ваздух.[2]

Излазне млазнице „хорнета“ аустралијског ваздухопловства, март 2009. године.

Погон се састоји од два мотора Генерал Елецтриц F404, модуларно пројектована специјално за F/A-18. Мотори су међусобно одвојени противпожарарним зидом од титанијума. Потисак једног мотора је довољан да врати авион у своју базу.[2]

НАСА је користила „хорнета“ за истраживање лета на малим брзинама, на екстремно великим нападним угловима, у периоду од априла 1987. до септембра 1996. године. Велика закрилца на излазној ивици крила са улогом флаперона, преткрилца великог размаха, са програмираним управљањем рачунаром при лету, са коришћењем и свих осталих управљачких површине при малим брзинама „хорнет“ је био веома управљив. Обезбеђена му је управљивост на великим нападним угловима, од 65-70 степени.[19]

„Хорнет“ је био међу првим летелицама која је у великој мери користила мултифункцијски приказивач у кабини, који је омогућавао пилоту да са прекидачем бира намену ловца, подршке или обадвоје, вршећи реконфигурацију рачунарског система. Ова „могућност мултипликатора“, помоћу брзе реконфигурације рачунара задатака, омогућава велику оперативну флексибилност за широку тактичку примену авиона, што захтева брза измена сценарија борбе у ваздушном простору. То је био први авион морнарице да угради дигиталну мултиплекс магистралу података, што му обезбеђује лаку надоградњу нове допунске опреме.[11]

Радар Хјуз AN/APG-65, на авиону F/A-18.

F/A-18 хорнет поседује примарни сензор Хјузов AN/APG-65 водом хлађени мултимодни радар, са режимом рада напада циљева на тлу, борбу у ваздушном простору и за навигацију. Одбрамбене системе чине пријемник (РВР) радарског упозорења AN/ALR-50, систем за пасивну заштиту AN/ALE-39, и један активни ометач AN/ALQ-126B.[18]

Код „хорнета“ је значајно то што је пројектован по критеријуму скраћивања времена потребног за одржавање, а као резултат постигнуто је много мање потребног застоја између два лета, у односу на сличне авионе из те категорије F-14 томкет A-6 интрудер. Његово просечно време између два суседна квара је три пута дуже од било ког другог морнаричког борбеног авиона.[11] Својим Генерал Елецтриц F404 моторима, који су савремено пројектовани, високе поузданости и једноставног одржавања. Мотори показују изузетну чврстину под различитим условима рада и велику отпорност.[20] Мотор F404 се повезује са ваздухопловом само у 10 тачака и може се лако заменити без посебне опреме и то само са четири извршиоца. Замена мотора траје само 20 минута.[21]

„Хорнет“ у крозвучној области брзина, кондезација назначује нормални ударни талас.

Мотори усисавају ваздух код „хорнета“, као и код F-16, са једноставним усисницима, „фиксне“ геометрије, док су на F-4, F-14 и F-15 променљиве, са променљивом површином улазног пресека. То је код „хорнета“ ограничавајући фактор максималне брзине, али је једноставније решење, поузданије и лакше за одржавање. Тај сегмен допунске веће брзине нема посебан оперативни знача. „Хорнет“ га се ипак није у потпуности одрекао, користи бочне отворе за ваздух да успори и смањи количину ваздуха на већим брзина лета. Иако то није тако ефикасно као аутоматски променљива геометрија усисника, бочни отвори функционишу довољно добро за постизање брзине лета еквивалента Маховог броја 2.[22]

Студија 1989. године је показала да су ловци једноседи погодни за задатке ваздух-ваздух, док су двоседи погоднији за комплексније мисије напада против добро брањених циљева, по свим временским условима. Суштина је у томе што више очију више виде, у случају да два пилота седе у истом авиону или лете у засебним, близу један другог. Ловци једноседи борци који немају бочне пријатељске пратње, далеко су више угрожени.[23]

Производња[уреди]

Први произведен F/A-18A, полетео је 12. априла 1980. године. Након тога покренута је производња 380 примерака[24] (укључујући и девет за развој система), производња је преусмерена на F/A-18C, у септембру 1987. године.[11]

У наредној табели је дат резиме производње авиона „хорнета“.[25]

Укупни преглед произведених авиона F/A-18 хорнет, у свим варијантама[25]
Варијанта Број Наручиоц Ознака
YF-17 2 Носилац развоја Нортроп демонстратор
F/A-18A 9 Носилац развоја
F/A-18A 370 Морнарица САД
F/A-18A 98 Канада AKA CF-18A или CF-188A
F/A-18A 57 Аустралија AKA AF-18A
F/A-18A 60 Шпанија AKA EF-18A или C.15
Укупно: 594 примерка
F/A-18B 2 Носилац развоја
F/A-18B 40 Морнарица САД
F/A-18B 40 Канада AKA CF-18B или CF-188B
F/A-18B 18 Аустралија AKA ATF-18A
F/A-18A 60 Шпанија AKA EF-18A или C.15
Укупно: 112 примерака
F/A-18C 466 Морнарица САД
F/A-18C 32 Кувајт AKA KAF-18C
F/A-18C 26 Швајцарска
F/A-18C 57 Финска
Укупно: 581 примерак
F/A-18D 161 Морнарица САД
F/A-18D 8 Кувајт AKA KAF-18D
F/A-18D 8 Швајцарска
F/A-18D 7 Финска
F/A-18D 8 Малезија Без једноседа
Укупно: 192 примерка
Укупно свих варијанти: 1.479 примерака, без YF-17.

Оперативна употреба[уреди]

Сједињене Америчке Државе[уреди]

Два F/A-18А из америчке акробатске групе „Плави Анђели“.

Макдонел Даглас је испоручио свој први F/A-18 Хорнет 13. септембра 1978. године.[26] Тај авион је имао плаву и бијелу боју, са ознакама америчке морнарице, лево и америчких маринаца са десне стране. Авион је први лет имао 18. новембра исте године[26]. „Хорнети“ су уведени у оперативну употребу у амерички марински корпус 7. јануара 1983. године.[27]

Пошто је произведено 380 F/A-18А примерака[26], компанија је прешла на производњу варијанте F/A-18C у септембру 1987. године. Када је А-6 интрудер изашао из употребе 1990. године, те га је заменио F/A-18.

Аустралија[уреди]

Краљевско ваздухопловство Аустралије је наручило 57 F/A-18A једноседа и 18 F/A-18B двоседа. У употреби се тренутно налази 71 примерак, док су 4 страдала.[28] Први F/A-18 је испоручен Аустралији 29. октобра 1984. године.[26] Планови су да се авиони до 2015. године, замене са F-35 лајтнинг II.[29][30]

Аустралијска влада је одлучила да 2007. године, набави 24 F/A-18F Блок 2 „супер хорнета“, са трошковима приближно од 6 милијарди долара у току 10 година. Њима ће се придружити F-35. „Супер хорнети“ ће бити стационирани у бази Амбрелеј (енгл. Base Amberley).

Аустралијска борбена служба

Аустралија је 2001. године, послала 4 своја авиона на острво Дијего Гарсија, на ком се налази америчка војна база, а у циљу учествовања у операцији против Талибана у Авганистану. 75. екскадрила са 14 авиона је 2003. године, стационирана у Катару, ради учествовања у нападима при инвазији на Ирак.

Канада[уреди]

Канада је била прва земља у коју су испоричени „хорнети“. Они су били први купци. „Хорнети“ су у Канадском ваздухопловству заменили CF-104 старфајтер (енгл. CF-104 Starfighter), CF-101 вуду (енгл. CF-101 Voodoo), и CF-116 фридом фајтер (енгл. CF-116 Freedom Fighter). Канадско ваздухопловство је наручило 98 примерака F/A-18A, (Канадска ознака CF-188A/CF-18A)) и 40 примерака F/A-18B (Канадска ознака CF-188B/CF-18B).

Летилице ће проћи кроз прицес модернизације, који укључује побољшану опрему и нова конструктивна решења, у циљу продужавања оперативног века авиона до 2020. године.[31] Варијанта F/A-18A ће бити доведена на стандард F/A-18C, док ће F/A-18B бити унапређена на ниво F/A-18D. Укупно 80 летелица, од којих 62 F/A-18A и 12 F/A-18B ће проћи процес модернизације.[32][33] Према подацима за 2003. годину Канада располаже са 123 „хорнета“ који су у употреби, док их је 15 изгубљено.[34]

1991. године, током Заливског рата, Канада је учествовала са 26 своја „хорнета“ који су били базирани у Катару. У јуну 1999. године канадски авиони су коришћени приликом агресије на СРЈ, а били су стационирани у италијанској бази Авијано.

У јулу 2010. године канадска влада је објавила планове за замену преосталих CF-18 са 65 F-35 лајтнинг II, са испорукама требало би да почне у 2016. године.[35]

Финска[уреди]

Финско ратно ваздухопловство (Suomen Ilmavoimat ) је уговорило 64 примерка авиона типа „хорнет“, у варијантама „C“ и „D“, са почетком испоруке 7. јуни 1995. године. „Хорнети“ су заменили њихове старе авионе МиГ-21бис и Сааб 35 дракен, у оперативној употреби финског ваздухопловства. У почетку су се користили само за противваздухопловну одбрану, па F/A-18C добија локални назив ASPJ (енгл. Airborne-Self-Protection-Jammer). У принципу је „хорнетима“ била првобитна намена противваздухопловна одбрана, али са електронским системима које посједују они су могли нападати и циљеве на земљи и мору.

Један ловац је уништен у ваздуху приликом судара, 2001. године, а оштећени F-18C је обновљен у варијанту F-18D. За то је морао да се прибави канадска технологија за тај стандард CF-18B. Модификовани авион се срушио током пробног лета у јануару 2010. године.[36] Утврђен је узрок несреће, закључено је да је отказао серво цилиндар од команде хоризонталног репа.[37]

Финска је унапредила своје F-18 новом опремом, укључујући кацигу са приказом спољне ситуације, новим кабинским приказивачима, сензорима и НАТО стандардом података слој веза. Неколико преосталих „хорнета“ ће бити опремљено да носе убојна средства ваздух-земља, као што је AGM-158 JASSM, у ствари враћају се оригиналној вишенаменској конфигурацији F/A-18. Надоградња обухвата набавку и интеграцију нових ракета ваздух-ваздух AIM-9X сајдвиндер и AIM-120C-7 AMRAAM. Ова надоградња процењује се да бити завршена до 2016. године. Након надоградње авиони ће остати у оперативно употреби до периода 2020—2025. године.[38][39]

Кувајт[уреди]

Кувајтско ваздухопловство (Al Quwwat Aj Jawwaiya Al Kuwaitiya ) располажу са 32 летилице F/A-18C/D хорнет.[34] Авиони су поручени пре ирачке инвазије на Кувајт августа 1990. године. Њихова испорука је отпочела 8. октобра 1991. године.[26][40] F/A-18C/D хорнет су у кувајтским снагама заменили старе A-4KU скајхок.[41]

Малезија[уреди]

Краљевско ваздухопловство Малезије (Tentera Udara Diraja Malaysia ) у свом саставу има осам авиона F/A-18D.[42]

Шпанија[уреди]

Шпанско ратно ваздухопловство је наручило 60 EF-18А примерака и 12 EF-18B примерака хорнета (E је ознака за Шпанију ), док их Шпанско ратно ваздухопловство означава као C.15 (једносјед ) И CE.15 (двосед ).[34] Испорука летелица Шпанији, започела је 22. новембра 1985. године.[26] Тренутно су сви ти авиони унапређени на стандард F/A-18А+/Б+, који је сличан F/A-18C/D (ова верзија посједује последњу генерацију рачунара задатка, који управља оружје у датој мисији, сетове за складиштење података, нове електро инсталације и друга унапређења као што су AN/AAS-38B NITE хавк таргетинг (енгл. AN/AAS-38B NITE Hawk targeting), за ноћно обележавање циљева).

Шпанија је 1995. године изразила жељу за куповином 24 бивших америчких F/A-18А и опцијом са још шест. Ти авиони су унапређени, али нису достигли стандард EF-18А+.[43]

Шест примерака шпанских F/A-18 је изгубљено.

Шпански авион и су коришћени за земаљске нападе на Србе у Босни, и у бомбардовању СРЈ под НАТО командом. Током тих напада били су стационирани у бази Авијано коју су дијелили заједно са канадским и америчким F/A-18.

Швајцарска[уреди]

Швајцарски F/A-18C.

Швајцарско ваздухопловство (Switzerland's Luftwaffe ) посједује 34 летилице F/A-18, од тог су 26 F/A-18A/C/D. Један F/A-18Д је изгубљен, авион се срушио[34]. Испорука авиона Швајцарској је почела 25. јануара 1996. године[26].

Крајем 2007. године Швајцарска је захтевала да њени F/A-18A/C/D буду укључени у програм модернизације, који се тада одвијао у Америци, у циљу продужења оперативног века својих авиона. Модернизација је укључивала унапређену опрему, нови главни рачунар и 44 сета опреме за електронску заштиту AN/ALR-67v3 ECM.[44]

Борбена употреба у Либији[уреди]

Авиони F/A-18 Хорнет су први пут употријебљени у борби априла 1986. године, када је летелица са ознаком VFA-131 полетела са америчког носача авиона УСС Корално море и напала либанске снаге противваздухопловне одбране у операцији Преријска ватра, током напада на Бенгази у склопу операције Кањон Ел Дорадо.[31]

Борбена употреба у Заливском рату[уреди]

Два америчка F/A-18 су уништена заједно са њиховим пилотима за време трајања Заливског рата.[31] 17. јануара 1991. године, првог дана рата, поручник Скот Спеичер који је летио на „хорнету“ са ознаком ВФА-81, оборен је од стране Ирачког авиона МиГ-25, пилот се и даље води као нестао у акцији. Другим F/A-18 је управљао поручник Роберт Двајер, који се званично водио као погинуо у борби, његов авион је оборен под неразјашњеним околностима.

Са друге стране пилоти F/A-18 су оборили два Ирачка авиона током борби, оба оборена авиона су била МиГ-21.[45] Првог дана рата два „хорнета“ су полетела са америчког носача авиона (енгл. Saratoga) у мисију бомбардовања аеродрома на северозападу Ирака, у току лета су спазила два ирачка авиона типа МиГ-21. „Хорнети“ су оборили „Мигове“ и наставили летети према планираном циљу, који су успјешно бомбардовали. То је уједно случај, да авиони који су полетели у мисију бомбардовања земаљских циљева, уђу у борбу у ваздушном простору без одбацивања борбеног терета намењеног за планирани основни задатак, оборе непријатељске авионе, касније изврше и свој основни задатак.[26] О издржљивости „хорнета“ сведочи чињеница да је био случај када је погођен топовима у оба мотора, и у крило, наставио да лети 201 km до своје базе. У току трајања Заливског рата, 10 „хорнета“ је оштећено, док су два оборена.[46]

Борбена употреба у Босни и Савезној Републици Југославији[уреди]

Авиони F/A-18A/C америчке морнарице, заједно са авионима F/A-18A/C/D америчких маринаца су коришћени за нападе на Србе у Босни, као и за НАТО бомбардовање СРЈ 1999. године.

Амерички F/A-18 полеће са
носача авиона Кити Хавк

Борбена употреба у Ираку[уреди]

„Хорнети“ америчке морнарице су коришћени током операције Трајна слобода. Тада су полетали са носача авиона који су били смештени у северном Арабијском мору. Варијанте F/A-18A/C као и новије F/A-18E/F, коришћени су током операције Ирачка слобода, такође са носача авиона. Касније у конфликту коришћене су унапређене верзије A+, C, D, који си полетали из база у Ираку. Један F/A-18C је случајно оборен у пријатељској ватри, на самом почетку сукоба, када га је систем патриот заменио за ирачки авион и оборио. Два авиона су се сударила изнад Ирака у мају 2005. године, такође су се два морнаричка F/A-18E/F супер хорнета сударила у ниском лету, у Перисијском заливу.[47]

Варијанте[уреди]

F-18A/B[уреди]

F-18 са склопљеним крилом.

F/A-18А је једносед, док је F-18A/B двосед. Простор за друго седиште је обезбеђен премештањем дела опреме и смањењем резервоара горива за 6 процената горива. Двосед је потпуно борбено способан, а првенствено се користи за обуку пилота. 1992. године, радар Хјуз AN/APG-65 (енгл. Hughes AN/APG-65) је замењен радаром Хјуз АН/АПГ-73. Који поседује далеко боље перформансе, од свог претходника. Варијанте „A“, које су опремљене новим радаром, носе ознаку F/A-18A+.[18]

F-18C/D[уреди]

F/A-18 Америчке морнарице у лету.
F/A-18C Америчке морнарице на палуби носача авиона.

F/A-18C је једносед, а F/A-18D је двосед. Варијанта „D“ може бити за обуку пилота, или као борбени авион који делује у свим временским условима. Код таквог, борбеног двоседа, на задњем сједишту се налази руковалац оружјем и сензорима. Примарни корисник варијанте „D“ је морнарица, која га користи како за ноћне нападе, тако и за блиску подршку копненим снагама.[48]

F/A-18C/D варијанте, су настали унапређивањем хорнета током 1987. године, које је укључивало: радар, опрему, и интеграцију нових ракета, ваздух-ваздух AIM-120 AMRAAM, ваздух-земља AGM-65 маверик и ваздух-море AGM-84 харпун.[11] Остала унапређења укључују нова Избацива седишта Мартин-Бакер, синтетичке додатке радару за остамрање на доле, пилоту омогућава да лоцира циљеве и при слабој видљивости. „C“ и „D“ варијанте испоручиване од 1989. године, такође су укључивале побољшања борбених спсобности ноћу, Хјузов топлотни навигатор AN/AAR-50, Лорал AN/AAS-38 NITE хавк (енгл. Loral AN/AAS-38 NITE Hawk FLIR) инфрацрвени систем нишањења као и два приказивача у боји.[11]

Варијанта „D“, у 48 примерака, је оспособљена за управљање топом помоћу оптоелектронског сензора. Ти авиони носе ознаку F/A-18D (RC).[48][49]

Почетком 1992. године, „хорнети“ су добили моторе F404-GE-402, који дају 10 процената више максималног статичког потиска и као такви постали су стандарни за „хорнете“.[50] Од 1993. године систем AAS-38A NITE хавк је добио ласер великог домета, омогућавајући му да сам означава циљеве, касније је варијанти AAS-38B додата могућност да се нападају циљеви које означавају ласери других летелица.[51]

F-18E/F супер хорнет[уреди]

F-18E/F супер хорнет
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак F/A-18E/F супер хорнет

Једносед је F/A-18Е и двосед F/A-18E/F, носи име и пројектни концепт основног F/A-18, али са радикалном изменом. „Супер хорнет“ има долет већи за 25 процената, већу носивост, моћније моторе Џенерал електрик F414, који су базирани на F404 из основног „хорнета“, и унапређене системе опреме. Ова летелица се тренутно налази у производњи, а очекује се реализација броја примерака, довољан за 22 ескадриле. Варијанта EA-18G гловер (енгл. EA-18G Growler) је опремљена за електронско ратовање, и представља модификовани F-18F, који је уведен у производњу 2007. године. „Гловер“ ће заменити морнарички EA-6B провлер (енгл. EA-6B Prowler).[52][53]

F-18/ друге САД варијанте[уреди]

X-53 НАСА-е у лету.
RF-18

Овај назив носи извиђачка летелица, која је настала од верзије F/A-18A. Први од два прототипа је полетео у фебруару 1984. године, али та варијанта није ушла у серијску производњу.

TF-18А

Двосед, служио је за обуку пилота, касније је преименован у F/A-18B.

F-18D(CR)

Варијанта двоседа извиђача за Амерички марински корпус. F-18D(CR), намењен је да замени RF-4B фантом 2 извиђач. Никад није реализован у произодњи.

F-18 HARV
НАСА испитује концепт активних аероеластичних крила.

F/A HARV-18 је једносед којег је НАСА преуредила у циљу својих истраживања. Програм је трајао од априла 1987. до септембра 1996. године.[54][55]

X-53 актив аероеластик винг

Настао од F/A-18, ког је НАСА преуредила, да би демонстрирала активну аероеластичну технологију крила, у децембру 2006. године.

F-18/ извозне варијанте[уреди]

(А)F/A-18А/Б
CF-18 Хорнет
  • CF-18А, једносјед намењен Канадском ваздухопловству, које их је означило CF-188А хорнет.
  • CF-188B, двосјед, за обучавање пилота намењен Канадском Ваздухопловству, које их је означило као CF-188B хорнет.
EF-18 хорнет
  • EF-18A, једносјед, намењен Шпанском ваздухопловству, које их означава као C.15.
  • EF-18B, двосјед, за обучавање пилота у Шпанском ваздухопловству, које их означава као CE.15.
KAF-18 хорнет
F-18C/D хорнет, Фински
  • Намењени Финским Ваздушним снагама. Првих 7 примерака варијанте „D“ је склопио Макдонел Даглас, док је преосталих 57 једноседа склопио фински произвођач војне опреме, Патриа.[56]
F-18C/D хорнет

Корисници[уреди]

Потенцијални[уреди]

Француска ратна морнарица је током 1980. разматрала набављање F/A-18C и F/A-18D за службу на француским носачима авиона Клемансо (фр. Clemenceau) и Фош (фр. Foch),[58] и током 1990. године, на Шарл Де Гол (фр. Charles de Gaulle), због кашњења са увођењем у употребу Рафала.[59]

Карактеристике[уреди]

Упоредне карактеристике варијанти авиона F/A-18 хорнет[52][53][60][61]
Параметри Подаци
F/A-18C/D хорнет F/A-18E/F супер хорнет
Дужина: 17,07 m 18,32 m
Размах крила:
  • 11,43 m
  • 13,63 m
  • 9,32 m (склољена)
Висина: 4,66 m 4,88 m
Површина: 37,16 m² 46,45 m²
Аеропрофили: NACA 65A005 (корен крила);
65A003.5 (врх крила)
NACA 65A005 (корен крила);
65A003.5 (врх крила)
Специфично
оптерећење крила
  • минимално: 281 kg/m²
  • номинално: 453 kg/m²
  • максимално : 684 kg/m²
  • минимално: 298 kg/m²
  • номинално: 459 kg/m²
  • максимално: 644 kg/m²
Маса празног: 10.455 kg 13.864 kg
Номинална маса: 16.850 kg 21.320 kg
Максимална маса: 25.401 kg 29.937 kg
Максимално гориво: 5.126 kg
  • E-варијанта: 6.532 kg
  • F-варијанта: 6.145 kg
Оптимална брзина: 1.915 km/h (М = 1,8) 1.915 km/h (М = 1,8)
Плафон лета: 15.240 m 15.240 m
Успон: 15.240 m/min
Радијус дејства ♦:
  • 537 km
  • око 900 km (пресретач)
  • 720 km
  • 760 km (Носи; 2 × AIM-9 + 2 × AIM-120)
  • 1.065 km (пресретач)
Долет:
  • 2.000 km (унутрашње гориво)
  • 2.845 km (3 спољна резервоара, по 1.250 lit)
  • 2.345 km (унутрашње гориво)
  • 3.055 km (3 спољна резервоара, по 1.800 lit)
Аутономија лета ♣: 1 h 45 min 2 2 h 15 min 2
Посада:
  • C-варијанта: Пилот
  • D-варијанта: Пилот + оператор
  • E-варијанта: Пилот
  • F-варијанта: Пилот + оператор
Максим. маса оружја: 7.711 kg 8.030 kg
Погон: два двопроточна турбомлазна мотора
Џенерал електрик F404-GE-402
два двопроточна турбомлазна мотора
Џенерал електрик F414-GE-400
Потисак ♥:
  • СДС: 2 × 79,0 kN
  • БДС: 2 × 53,3 kN
  • СДС: 2 × 97,86 kN
  • БДС: 2 × 63,47 kN
Потисак / маса авиона:
  • максимум: 1,55
  • номинално: 0,96
  • минимум: 0,64
  • максимум: 1,44
  • номинално: 0,94
  • минимум: 0,67
Јединична цена ♠: 29 милиона USA $ 57 милиона USA $
   — ЛЕГЕНДА
  • Ниско-Високо-Високо-Ниско-профил са 4 × GBU-31 + 2 × AIM-9 + 2 × Додатна резервоара од по 1.800 lit
  • Ваздушна безбедност; 280 km носи; 6 × AIM-120 + 3 Додатна резервоара од по 1.800 lit
  • СДС = са допунским сагоревањем; БДС = без допунског сагоревања
  • + Фиксни трошкови развоја
Наоружање
Топ: M61 Вулкан, 1× 20 mm, 578 граната M61 Вулкан, 1× 20 mm, 578 граната
Ракете
ваздух - ваздух:
  • AIM-9 сајдвиндер
  • AIM-123 АСРААМ
  • AIM-7 спероу
  • IRIS-T
  • AIM-9 сајдвиндер
  • AIM-7 sперов
  • AIM-120 АМРААМ
Ракете
ваздух - земља:
  • АГМ-88 ХАРМ
  • SLAM-ER
  • JSOW
Ракете
ваздух - брод:
  • AGM-84 харпун
  • AGM-84 харпун
Бомбе
  • CBU-87 кластер
  • CBU-89 гетор мина
  • CBU-97 CEM
  • Павевај
  • JDAM
  • Mk 80 серија
  • Нуклеарна бомба[62]
  • Mk 20 роки II кластер, мина
  • CBU-87 кластер
  • AGM-154
  • Павевај
  • JDAM
  • Mk 80 серија
  • Mk 20 роки II, и CBU касетне бомбе
Авионска опрема
Радар:
  • Хјуз APG-73
  • Рајтеон APG-73
Радарско упозорење:
  • AN/ALR-67
  • AN/ALR-67(V)2
  • AN/ALR-67(V)3
Противракетно упозорење:
  • AN/AAR-57
  • AN/AAR-38
Пасивна заштита:
  • AN/ALE-39
  • AN/ALE-50
Активни ометачи:
  • AN/ALQ-126B
  • AN/ALQ-167
  • AN/ALQ-165
  • AN/ALQ-214
  • AN/ALE-50


Преглед могућности подвешавања, за варијанте F/A-18 хорнет[a][2]
Средства F/A-18A/B хорнет F/A-18C/D хорнет F/A-18E/F супер хорнет

McDONNELL DOUGLAS F-A-18 HORNET5.svg

McDONNELL DOUGLAS F-A-18 HORNET5.svg

McDONNELL DOUGLAS F-A-18 HORNET3.svg

№ места 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 1,5 2 3 4 5 6 7 8 8,5 9
AIM-9 сајдвиндер ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥
AIM-7 спероу
AIM-120 AMRAAM ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥
AGM-65 маверик
AGM-84 харпун
AGM-84H SLAM-ER
AGM-88 HARM
AGM-154 JSOW
AGM-158 JASSM
Mark 82/83 ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥
GBU-10/12/16 ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥
GBU-24
GBU-31/32/38 JDAM
Резерв. горива
Давање гориво

у ваздуху

Медија[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ У овом упоредном прегледу су приказана решења и за варијанту F/A-18E/F супер хорнет због сагледавања разлика, и ако је он обрађен у засебном чланку.
    • Нумерација места подвешавања оружја, чита се с лева на десно. Бројеви 1 и 9 су за лансере ИЦ ракета на крајевима крила, бројеви 2, 3, 7 и 8 су везне тачке испод крила, а 4, 5 и 6 су испод трупа.
    • 1,5 и 8,5 се односи на две нове везне тачке на F/A-18E/F супер хорнету
    • На све везне тачке, означене , могу да прихвате контејнер с топом.
    • Ознака ♥♥ значи да се на овом везном месту може подкачити два контејнера с топом.
    • Многи F/A-18A/B хорнети, који су у оперативној употреби, накнадно су модернизовани и могу да користе новије оружје, као што је наведено.
    • Везна тачка под 5 на F/A-18E/F супер хорнету може да прихвати спољни резервоар горива за 50% веће запремине од решења на претходној варијанти F/A-18C/D хорнет.
    • F/A-18C/D хорнет је оспособљен да носи оружје: скоро све кластер бомбе CBU серије, атомско оружје од типа B57 и B61, све врсте НАТО ракета.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „The MDD F/A-18 Hornet“ (на ((en))). airvectors.net. 01 feb 13 Приступљено 15. 3. 2013.. „The MDD F/A-18 Hornet“ 
  2. ^ а б в г д ђ е „F/A-18A/B Hornet“ (на ((ru))). Уголок неба. 2012. Приступљено 2. 7. 2013.. „F/A-18A/B Hornet“ 
  3. ^ Kelly 1990
  4. ^ „VFAX Naval Fighter Attack Experimental“ (на ((en))). globalsecurity.org Приступљено 30. 3. 2013.. „VFAX“ }}
  5. ^ „2012 Fact Sheet F/A-18E/F, “Super Hornet”“ (на ((en))) (pdf). ausn.org Приступљено 30. 3. 2013.. „2012 Fact Sheet F/A-18E/F, Super Hornet“ 
  6. ^ а б в г д ђ Jenkins 2000, стране 19-21
  7. ^ а б в „F/A-18 Hornet and F/A-18 Super Hornet“. U.S. Navy Приступљено 17. 3. 2007.. 
  8. ^ „NORTHROP YF-17“ (на ((en))). airvectors.net. 01 feb 13 Приступљено 30. 3. 2013.. „NORTHROP YF-17“ 
  9. ^ „NORTHROP YF-17“ (на ((en))). airvectors.net. 01 feb 13 Приступљено 25. 6. 2013.. „NORTHROP YF-17“ 
  10. ^ Jenkins 2000, стране 22-26
  11. ^ а б в г д ђ е „F/A-18 Hornet“. Federation of American Scientists Приступљено 20. 3. 2007.. 
  12. ^ а б Jenkins 2000, стране 26-29
  13. ^ а б „Northrop's F-18L“ (на ((en))). fighter-f18.blogspot.com Приступљено 27. 6. 2013.. „F-18L“ 
  14. ^ Northrop F/A-18L design brochure 1978.
  15. ^ Donald 2004, стране 45
  16. ^ „Navy, Marines Eye JSF Dough to Keep F-18s Flying“ (на ((en))). breakingdefense.com Приступљено 2. 7. 2013.. „Одлука морнарице“ 
  17. ^ Jenkins (2000), стр. 131, 139.
  18. ^ а б в г д „F/A-18A/B DESCRIBED“ (на ((en))). airvectors.net. 2 / 01 feb 13 Приступљено 2. 7. 2013.. „F/A-18A/B DESCRIBED“ 
  19. ^ „F-18 High Angle-of-Attack (Alpha) Research Vehicle“ (на ((en))). nasa.gov. 12.03.09 Приступљено 28. 6. 2013.. „F-18 High Angle-of-Attack (Alpha)“ 
  20. ^ Jenkins (2000), стр. 24, 144.
  21. ^ Spick (2000), стр. 278.
  22. ^ Jenkins (2000), стр. 24, 147.
  23. ^ „The Role Of Hornet-D In The Marine Air Ground Task Force Air Combat Element“ (на ((en))). globalsecurity.org Приступљено 1. 7. 2013.. „Предност двоседа хорнета“ 
  24. ^ „F/A-18 Hornet Milestones“ (на ((en))). Boeing. „F/A-18 Hornet Milestones“ 
  25. ^ а б „SUMMARY TABLE, COMMENTS, SOURCES, & REVISION HISTORY“ (на ((en))). airvectors.net. 01 feb 13 Приступљено 5. 7. 2013.. „Преглед производње“ 
  26. ^ а б в г д ђ е ж F/A-18 Hornet Milestones[мртва веза од December 2013], Boeing, accessed 17. 03 2007.
  27. ^ F/A-18 Hornet Milestones[мртва веза од December 2013], Boeing, accessed 2007-03-17.
  28. ^ Crick, Darren. „ADF Aircraft Serial Numbers RAAF A21 McDonnell Douglas F/A-18A/B Hornet“ Приступљено 31. 12. 2006.. 
  29. ^ Nelson, Brendan (1. 2. 2007.). „Joint Strike Fighter“. Media Release. Defence Ministers & Parliamentary secretary Приступљено 20. 3. 2007.. [мртва веза од December 2013]
  30. ^ Nelson, Brendan (6. 3. 2007.). „$6 Billion to maintain Australia's regional air superiority“. Media Release. Defence Ministers & Parliamentary secretary Приступљено 20. 3. 2007.. [мртва веза од December 2013]
  31. ^ а б в Jenkins 2000
  32. ^ „Auditing the CF-18 IMP — CF-18 Incremental Modernization Project“ (на ((en))). casr.ca Приступљено 9. 7. 2013.. „Auditing the CF-18 IMP — CF-18 Incremental Modernization Project“ 
  33. ^ „Not Your Father's Hornet — the CF18 Incremental Modernization Program“ (на ((en))). casr.ca Приступљено 9. 7. 2013.. „Not Your Father's Hornet — the CF18 Incremental Modernization Program“ 
  34. ^ а б в г Senior 2003
  35. ^ „Government Of Canada Strengthens Sovereignty While Generating Significant Economic Benefits“ (на ((en))). forces.gc.ca Приступљено 9. 7. 2013.. „Government Of Canada Strengthens Sovereignty While Generating Significant Economic Benefits“ 
  36. ^ „Fighter Jet Crashes in Forest“ (на ((en))). 21.1.2010 Приступљено 11. 7. 2013.. „Fighter Jet Crashes in Forest“ 
  37. ^ „Hornet-onnettomuuden taustalla vikaantunut ohjausjärjestelmän servosylinteri“ (на ((en))). puolustusvoimat.fi. 21.1.2010 Приступљено 11. 7. 2013.. „Серво уређај“ 
  38. ^ Jyri Raivio (2. 10. 2008.). „Hornetien uudistuksesta jättikulut“ (на ((en))). hs.fi Приступљено 11. 7. 2013.. „Hornetien uudistuksesta jättikulut“ 
  39. ^ Vuoristo, Pekka (2. 10. 2008.). „Ministeriö kiisti ilmavoimien arvion Hornetien remontista“ (на ((en))). hs.fi/kotimaa Приступљено 11. 7. 2013.. „Ministeriö kiisti ilmavoimien arvion Hornetien remontista“ 
  40. ^ а б в Jenkins 2000, стране 93-94
  41. ^ „Kuwait Air Force: Order of Battle“ (на ((en))). milaviapress.com.. „Kuwait Air Force: Order of Battle“ 
  42. ^ „Boeing Delivers Malaysian Hornets on Schedule“. Boeing. 9. 9. 1997. Приступљено 17. 3. 2007.. [мртва веза од December 2013]
  43. ^ Jenkins 2000, стране 93
  44. ^ „Swiss Hornets reach 50,000 flight hours milestone“ (на ((en))). http://www.milaviapress.com/news/archive/2008.php#48.+„Модернизација“ 
  45. ^ Miller (2002).
  46. ^ Jenkins 2000, стране 72
  47. ^ „2 Navy Fighter Jets Crash In Persian Gulf“ (на ((en))). February 11, 2009 Приступљено 13. 7. 2013.. „Судар хорнета“ 
  48. ^ а б Jenkins 2000, стране 64-66
  49. ^ Jenkins 2000, стране 66-70
  50. ^ Donald 2005
  51. ^ Jenkins 2000, стране 61-62, 156
  52. ^ а б „Boeing F/A-18E/F Super Hornet“ (на ((en))). airvectors.net. 01 feb 13 Приступљено 14. 7. 2013.. „Супер хорнет“ 
  53. ^ а б „F/A-18E/F Super Hornet“ (на ((ru))). airwar.ru Приступљено 14. 7. 2013.. „F/A-18E/F Super Hornet“ 
  54. ^ Jenkins, Dennis R. (2000). F/A-18 Hornet: A Navy Success Story. New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-134696-2. 
  55. ^ F-18 High Alpha Research Vehicle (HARV) fact sheet, NASA/Dryden Flight Research Center
  56. ^ Karivalo, Perttu: Tomcat vs. Hornet: An Air Forces Monthly Special, pp. 68. Key Publishing Ltd, 2003.
  57. ^ Nicholls, Mark. Tomcat vs. Hornet: An Air Forces Monthly Special, pp. 78. Key Publishing Ltd, 2003.
  58. ^ Tillman 1990
  59. ^ Donald & March 2001, стране 122
  60. ^ „F/A-18 Hornet strike fighter“ (на ((en))). navy.mil. 26. 5. 2009. Приступљено 4. 4. 2013.. „F/A-18 Hornet strike fighter“ 
  61. ^ „F/A-18 Hornet Multi-Role Fighter“ (на ((en))). aerospaceweb.org. 6. 4. 2011. Приступљено 4. 4. 2013.. „F/A-18 Hornet Multi-Role Fighter“ 
  62. ^ Designations of U.S. Nuclear Weapons

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]