F-86 сејбр

Из Википедије, слободне енциклопедије
F-86 Сејбр
North American F86-01.JPG

F-86 Сејбр

Опште
Намена Ловац[a]
Посада 1
Земља порекла Застава Сједињених Америчких Држава САД
Произвођач Норт Америкен
Први лет 1. октобар 1947.
Уведен у употребу 1949.
Повучен из употребе 1994
Први корисник САД
Број примерака 9.860
Димензије
Дужина 11,43 m
Размах крила 11,3 m
Висина 4,5 m
Површина крила 26,75 m²
Маса
Празан 4.780 kg
Нормална полетна 7.360 kg
Макс. тежина при узлетању 8.234 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 1 х G.E.J47-GE-27
Потисак ТММ 26,3 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 1.106 km/h
Макс. брзина на H=0 965 km/h
Тактички радијус кретања 530 km
Долет 2.454 km
Плафон лета 14.630 m
Портал:Ваздухопловство

F-86 Сејбр је амерички, крозвучни, млазни ловац прве генерације. Развила га је и производила фирма Норт Америкен. Најпознатији је по учешћу у Корејском рату, где му је био супростављен совјетски авион МиГ-15. Развијен је у касним 40-м годинама прошло века, али је већ застарео до краја 1950. године. Сејбр се показао као добар ловац у првој линији ваздухопловних снага, са изузетним летним и борбеним карактеристикама, за своје време употребе. Био је у оперативној употреби, у више од 30 земаља, последњи су се задржали у употреби у Боливији, све до 1994. године. Води се, да је та породица авиона извојевала више од 900 победа у ваздушном простору. По томе показатељу, сигурно је на првом месту у светској ваздухопловној историји. У току свога постојања, коришћен је и као основа за више значајних истраживања и експериментисања у научним и истраживачким центрима Сједињених Америчких Држава.

Његов успех га је довео до масовне производње, у периоду између 1949. и 1956. године, у Сједињеним Америчким Државама, Јапану и у Италији. Варијанте су развијене и произвођене и у Канади и Аустралији. Сејбр је ловачки авион са млазним мотором, који је произведен у највећем броју примерака, у западном делу света. Укупна производња, свих варијанти, је 10 448 примерака.

Оперативна историја му је веома богата, од учешћа у Корејском рату до многобројних локалних сукоба. [1][2]

Развој[уреди]

мини
Чувена америчка жена борбени пилот Жаклин Кокран (енгл. Jacqueline Cochran), у кабини Сејбра.

Америчко ратно ваздухопловство, поставило је почетне захтеве, средином 1944. године, за развој ловца бомбардера, једноседа, са средњим долетом. Фирма Норт Америкен, почела је да ради 1945. године, да ради на четири концепције пројекта. Ваздухопловство је уговорило развој експерименталне верзије XP-86, у три примерка. Уговорена је варијанта са крилом без стреле, под називом FJ-1 Фури, који се сматра да је претходник авиона F-86 Сејбр.

На основу FJ-1 Фури тражен је развој авиона за америчку морнарицу, са изменом захтева и са одговарајућим модификацијама. Морнаричка ознака је била „FJ-1“, чији је прототип полетео крајем 1946. године. Произведен је у ограниченом броју од 31 примерка, који су кратко време били у оперативној употреби у морнарици.

Перформансе овог авиона нису биле значајније изнад процењених, за почетни пројекат FJ-1 Фури и то није охрабрило Америчко ратно ваздухопловство, да се ослоне на то решење. Ограничавајући фактор је било класично правоугаоно крило, које рано изазива велики таласни отпор, већ код првих локалних ударних таласа (код почетка стишљивог струјања). Било је јасно да би тај авион био са брзином и са другим перформансама инфериоран у односу на совјетски МиГ-15. Тражило се да фирма Норт Америкен брзо реагује и да радикално измени прилаз у концепцији и конструкцији новог ловца.

Конзервативни отпори у прилазу су превазиђени и прихваћена су решења која су била у повоју, са стреластим крилом за крозвочне авионе. Коришћена су искуства и резултати немачких аеродинамичара, из краја рата. Усвојено је крило са углом стреле од 35°, са аутоматским преткрилцима на нападној ивици, користећи аеропрофиле NACA 00011-0.825-35 у корену и NACA 00009-1.1-40 на крају, који су испитани на немачком авиону Me 262. Крило и репне површине су подешене према решењу на Me 262, хоризонтални стабилизатор је померљив (обртан), на савременијим варијантама. Производња Сејбра је тек отпочела по завршетку Другог светског рата. Прототип је завршен 8. августа 1947. године, а полетео је 1. октобра 1947. године, у садашњој бази Едвардс, у Калифорнији. Прототип је имао за погон мотор Шевролет J35-C-3, са потиском од 16,7 kN. Ово је било само привремено решење, планирана је серијска производњом авиона са моћнијим мотором GE TG-190 / J47, са побољшаним дериватом J35.

Са овим авионом прототипом, пилот Велч (енгл. Welch) је први летео, у понирању, брже од брзине звука, 19. октобра 1947. године, што је први такав лет на авиону који није експериментални.

Прва серијска производња од 33 авиона, обележена је F-86A-1 са уграђеним мотором GE J47-GE-1, са потиском од 21,6 kN, а друга од 188 примерака је обележена F-86A-5.

Америчко ратно ваздухопловство је у подршци стратегијске бомбардерске авијације задржало авионе F-86 Сејбр у периоду од 1949. до 1950. године. F-86 Сејбр је био примарни борбени амерички авион у Корејском рату, са своје прве три варијанте, ловац-бомбардер, ловац и ловац-пресретач.

Освојена је његова производња по лиценци од фирме Боинг, у провинцији Квебек, као канадски Сејбр, под ознаком „Mark 6“. Коначна је ова варијанта оцењена као највише достигнуће у развоју, од свих верзија породице Сејбра. Боеинг је произвео 1815 примерака у овој верзији. У канадском музеју ваздухопловства, чувају се примерци ових авиона, а и неки љубитељи приватни колекционари. [1][2][3][4][5][6][7]

Значајни рекорди Сејбра[уреди]

F-86A Сејбр, поставите је први званични светски рекорд у постизању брзине од 1.080 km/h, 15. септембра 1948. године.

Неколико људи који су се бавили са развојем F-86, укључујући и главне аеродинамичаре пројекта и један од његових пробних пилота, тврде да је амерички пробни пилот Џорџ Велч (енгл. George Welch) постигао већу брзину од брзине зваука у понирању још са XP-86, за време његовог пробног лета, 1. октобра 1947. године. То је било пре Чак Јегера (енгл. Chuck Yeager), који је летео брже од брзине звука у хоризонталном лету, 14. октобра 1947. године, на експерименталном авиону, са ракетним мотором, Бел X-1, што је први наменски надзвучни авион. Прва жена пилот која је летела брже од брзине звука, 18. маја 1953. године, јесте Жаклин Кокран (енгл. Jacqueline Cochran).

У Југославији, на авиону F-86 Сејбр, први је летео брже од брзине звука, у понирању, 31. јула 1955. године, пуковник (касније генерал) пилот Никола Лекић, тадашњи командант 44-те дивизије Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, на Аеродрому Батајница. [b][1][9][10][8]

Опис концепције и конструкције[уреди]

F-86 Сејбр, као експонат у музеју, са подсећањем на његову намену ловца-пресретача.

Првенствене су намене авиона F-86 ловац-пресретач и ловац-бомбардер. Неколико варијанти су уведене у ходу, током производног циклуса овога авиона, са побољшањима и различитим наоружањем и са различитим потиском мотора. Почетни XP-86, опремљен је са мотором GE J35-C-3 који је са потиском од 18 kN. Серијски авион F-86A је опремљен мотором GE J47-GE-7, који има потисак од 23 kN, док је за верзију авиона F-86H, мотор GE J73-GE-3 са потиском од 41 kN.

Сејбр је авион нискокрилац, са углом стреле крила од 35°, са стреластим површинама хоризонталног и вертикалног стабилизатора. Уводник ваздуха је типа „пито“, са фиксним пресеком и са директним правцем струјањем ваздуха, при напајању мотора. Стајни органи су типа трицикл, са по једним точком на свакој нози. Кочење је на точковима главних ногу, помоћу диск кочница. При таксирању, по стази аеродрома, диференцијално се кочи. Главне ноге су ослоњене на структуру крила и увлаче се у његов корени део.

Поклопац кабине је капљастог облика изван контуре трупа, са одличном прегледношћу. У кабини је смештено избациво седиште T-4E-1, са ручно навлачећом надстрешницом, као и средство за самоуништење пилота у случају његовог пада у руке непријатеља. Испред пилота је инструментална табла, са класичним инструментима и са командним полугама.

Структура је потпуно метална, заснована на склапању профилисаних елемената у подсклопове и склопове са закивцима са упуштеном главом. Међусобно спајање, већих склопова је помоћу завртњева, са сакривеним главама у контури оплате структуре.

Команде лета су класичне механичке, изузев квази комбинације са хидрауликом, за промену угла хоризонталног стабилизатора у области крозвучног лета, на савременијим варијантама.

Преткрилца су са слободним вођицама, на мањим нападним угловима крила су увучена, а на већим их извуче локални узгон и отвори се канал, између њих и осталог дела крила, кроз који протиче ваздушна струја усмерено повијена по горњаци. На овај начин се одлаже отцепљење струјања ваздуха око крила, на веће нападне углове. То јест, повећава се критични нападни угао авиона.

Аеродинамичку кочницу сачињавају две плоче, које су бочно смештене на задњем делу трупа. Исте се отклањају помоћу хидрауличких актуатора.

F-86 Сејбр је авион ловац-бомбардер, у верзији F-86H може да носи до 907 kg бомби, укључујући и спољни резервоар горива „тип-тенк“ са по 1 650 литара, а у место њега може и напалм бомбу. Не вођене, школске ракете, калибра од 70 mm, користе неке варијанте авиона за обуку, а од 127 mm за борбено дејство, са четири крилна носача нулте дужине.

Сејбр може бити опремљен спољним резервоарима горива, а пресретач и ловац-бомбардер са шест стабилно уграђених митраљеза Браунинг M3, са електричним погоном храњења са муницијом, калибра 12,5 mm. Касније су уведени топови од по 20 mm. Каденца митраљеза је од 1 200 метака у минуту.

Најзначајнији је био напредак од жироскопског на радарски AN/APG-5 нишан, без обзира што није био у то време савршен и са већом поузданошћу, за већа растојања. Визуелно се морало гађати на малим висинама, пошто у то време, одраз земље на радар није могао да се неутралише. [1][2][11]

Avf86 1 9.png
Силуета у три пројекције, варијанте пресретача F-86D Сејбр.

Историјат оперативне употребе[уреди]

Корејски рат[уреди]

Формација Сејброва, за време Корејског рата.

F-86 Сејбр, уведен је у оперативну употребу у Америчко ратно ваздухопловство 1949. године. Одмах је добио значај примарног ловца, за борбу ваздух-ваздух у Корејском рату. Са увођењем у борбу совјетских МиГ-15, у новембру 1950. године, нарушен је однос снага, на штету западне коалиције, у томе рату. У децембру исте годинеод хитно су оформљене и уведене у борбу три ескадриле Сејброва, на Далеком истоку. Прве варијанте Сејброва, биле су инфериорне у односу на авионе МиГ-15, у ваздушном простору. Мигови су имали већи плафон лета, веће убрзање, брзину пењања и бржи нишански захват. Са увођењем F-86F 1953. године, ова два супростављена авиона, тек су се тада условно изједначили. Према неким искуствима и мишљењима пилота, са малом предношћу Сејбра.

Предност је била у већем искуству америчких пилота, ветерана Другог светског рата, над пилотима Северне Кореје и Кине, којима је недостајало такво борбено искуство, што је доприносило успеху Сејброва. У почетку су на авионима МиГ-15 летели совјетски искусни пилоти, тада та предност Американаца није постојала. Када су пилоти Северне Кореје и Кине обучени, престали су совјетски пилоти да учествују у борбама, а и ознаке авиона су промењене. Ови пилоти су првенствено обучени за пресретање америчких бомбардера, а не за ваздушне борбе. Друга велика разлика је у томе што су пилоти, у авионима МиГ-15, летели у обичним, а у Сејбровима у анти-g оделима, због чега су пилоти на миговима губили свест, при великим убрзањима у маневру и тако су гинули. Историчари и аналитичари су још увек различитог мишљења и тврдњи о статистичким подацима, што је предмет даљих истраживања.

Све у свему, Сејбр је био једини озбиљан противник авиону МиГ-15, током Корејског рата. Већина аналитичара сматра да је МиГ-15 имао боље летне и борбене карактеристике, а да је Сејбр био безбеднији и удобнији за пилота.

Сматра се да су до краја рата пилоти Сејброва имали 792 победе над миговима, а да су авиони МиГ-15 оборили само 78 авиона F-86. Значи, међусобни однос победа је 10:1, у корист Сејброва. Ови подаци нису обострано потврђени и признати, а свакако и да су и тачни неби били искључиви резултат разлике летних и борбених карактеристика ова два супростављена авиона, већ већег броја и других фактора и услова, у овоме вишегодишњем рату. Каснија истраживања су потврдила да нису оборена 792, већ 379 авиона МиГ-15. [12][13][14][15][16][17][18]

Хладни рат[уреди]

Поред улоге у Кореји, Америчко ратно ваздухопловство је користило авионе F-86 и у другим разним кризама у континенталном делу Америке и у иностранству, током прве половине Хладног рата. У Америчком ратном ваздухопловству наставио је оперативну службу све до 1970. године.

У периоду кризе односа Југославије са источним блоком (Резолуције инфобироа), мађарски МиГ-15 је повредио ваздушни простор. Реакција је била, да је југословенски Сејбр полетео и оборио је „уљеза“, авион МиГ-15, 1950. године. [19]

Тајванска криза 1958. у мореузу[уреди]

Тајван је рано увео у оперативну употребу Сејброве, добијене од Америчког ратног ваздухопловства. Од децембра 1954. до јуна 1956. године, уведено је 160 бивших америчких F-86F-1-NA. Током августа 1958. године, тајвански Сејброви и кинески авиони МиГ-17 су ступили у своју међусобну прву битку. При томе су први пут коришћене ракете кратког домета ваздух-ваздух, AIM-9 Сајдвиндер, на авионима Сејбр.

Кинески и тајвански извори о губицима су потпуно контрадикторни. Кинези су тврдили да су оборили шест тајванских F-86F-1-NA. док је Тајван тврдио да су оборили око 30 кинеских МиГ-17, без својих губитака. [20][21]

Индијско-пакистански рат 1965.[уреди]

F-86F, изнад мора.

Пакистан је почео 1954. године да добија авионе F-86F Сејбр, укупно 120 примерака. Међу њима је било F-86F-35, из америчких залиха, а било је и савременијих F-86F-40-NA, производених специјално за извоз.

Током Индијско-пакистанског рата 1965. године, у трајању од 22 дана, F-86F је постао окосница пакистанског ваздухопловства, и ако Сејбр више није био врхунски светски ловац. У свету су већ били уведени борбени авиони са преко двоструким брзинама лета, у односу на брзину звука, борбени авиони друге генерације. После избијања овога рата, Америка је престала извозити војну опрему у Пакистан, тако да су њихови Сејброви остали без подршке резервних делова.

Индијски „Гнатови“ су били супериорнији у односу на пакистанске Сејброве, са далеко убедљивијим перформансама лета и са агилношћу. Индијски извори тврде да су са њима оборили седам Сејброва. Подаци су опречни, пакистанци тврде да су оборили са својим Сејбровима 15 индијских авиона, од којих су два „Гната“. Са друге стране индијци тврде да су укупно оборили 14 пакистанских Сејброва. [22][23][24][25][26][27][28]

Ослободилачки рат у Бангладешу 1971.[уреди]

Сејброви Mk 6 су стигли у Бангладеш преко Ирана и они су били главни ослонац у тим операцијама против побуњеника, потпомогнутим са индусима, 1971. године. Индуси су имали новије типове борбених авиона, као што је Мираж III, МиГ-21 и Сухој Су-7, који су били и бројнији у односу на пакистанску једну ескадрилу Сејброва, распоређену у источном делу, у садашњем Бангладешу.

Упркос овој разлици, пакистанци су нападали са Сејбровима и тврде да су оборили већи број индијских авиона, међу којима и једног МиГ-21. Међутим, Индија. тврди да је оборила 11 пакистанских Сејброва. Логично је да је Индија имала премоћ у ваздушном простору, над једном изолованом ескадрилом Сејброва у непријатељском окружењу.

Индија тврди да је у бици код Боира, био први значајнији сукоб у ваздушном простору, изнад Бангладеша и да су тада четири „Гната“ оборили три Сејбра, док Пакистан признаје само два, стим да су тада они оборили један „Гнат“. По службеном извештају Пакистана, они су изгубили 24 Сејбра, у томе рату. Од тога су 13 у оружаним сукобима, а 11 су заробили непријатељи. Индуси тврде да су пакистанци изгубили 28 Сејброва, 17 су они оборили, а 11 су онеспособили сами пакистанци, да не падну у руке непријатеља. Од тих оштећених, пет су поправили и вратили у оперативну употребу. [29][30][31][32][33][34][35][36]

Варијанте[уреди]

XF-86 YF-86A F-86A DF-86A RF-86A F-86B F-86C[41] YF-86D F-86D F-86E F-86E(M)
Намена Прототип Прототип Ловац Мета у лету Фото извиђ. Ловац Ловац Прототип Пресретач Ловац Ловац
№ произв. 3 1 554 ?/0 11/0 188 0 1 2 506 456 ?
Мотор GE J47 GE J47-GE-13 GE J47-GE-13 GE J47-GE-13 GE J47-GE-13 GE J47-GE-13 GE J47-GE-13 GE J47-GE-17B GE J47-GE-13 GE J47-GE-13

Коментар
Ознака
NA-140
Прототип,
са овим
мотором
Ознака NA-151
произв. парт. A-5
Конверзија
неколико F-86A
Конверзија F-86A,
са 3 камере
Шири труп и
гуме на F-86A
ознака NA-152
Уговор за
118 отказан
ознака NA-164
На основу
YF-95A развијен
пресретач
Оригинална
ознака F-95A
Целообртни
реп са хидро
погоном
Ознака F-86E(M)
после RAF-а за
друге кориснике
QF-86E
F-86F[42]
F-86F-2 QF-86F RF-86F TF-86F YF-86H F-86H QF-86H F-86J
Намена Мета у лету
Ловац
Ловац Мета у лету Фото извиђ. Обука Прототип Ловац-бомбар. Мета у лету Ловац
№ произв. ?/0
2 239
10/0 50/0 ? 2/0 2 473 29/0 0
Мотор GEJ47-GE-13
GE J47-GE-27
GEJ47-GE-27 GEJ47-GE-27 GEJ47-GE-27 GEJ47-GE-27 GEJ47-GE-27 GEJ47-GE-27 GEJ47-GE-27 Оренда

Коментар
Специфична
надоградња
Са више модификација, већа
површина крила, на
некима укинуто преткрилце.
Уграђени
топови уместо
митраљеза
Конверзија
у летеће мете
за морнарицу.
Уграђене
три фото
камере
Конверзија
у двоседа
ознака NA-204.
Модификована
крила, реп и мотор
ознака NA-187.
Серијски
ловац бомб
ознака NA-203.
Конверзија
за мете
морнарице
Одустало
се од
пројекта.
RAF-ов „Канадер“ Сејбр.


Сејбр Mk 1 Сејбр Mk 2 Сејбр Mk 3 Сејбр Mk 4 Сејбр Mk 5 Сејбр Mk 6
Намена Прототип Ловац Опит Ловац Ловац Ловац
№ произв. 1 350 1 438 370 655
Мотор GE J47-GE-13 GE J47-GE-13 Оренда GE J47-GE-27 Оренда Оренда

Коментар
Освајање
производње F-86A
Производња по
стандарду F-86E
Производња по
стандарду F-86F
Производња по
стандарду F-86F, са
мотором Оренда
Производња
за европске и
афричке државе.


Сејбр Mk 30 Сејбр Mk 31 Сејбр Mk 32
Намена Ловац Ловац Ловац
№ произв. 21 21 69
Мотор Ролс-Ројс Авон 20 Ролс-Ројс Авон 20 Ролс-Ројс Авон 26

Коментар
Производња по
стандарду F-86F,
са преткрилцима
Производња по
стандарду F-86F,
без преткрилаца
Производња по стандарду F-86F
са 4 бомбо носача и
са више горива
Letecké muzeum Kbely (176).jpg CAC Sabre Mk.32 - A94-983.jpg
Аустралијске варијанте Сејбра Mk 30 и Mk 32.












F-86 Сејброви PAF-а, лете у формацији.

Укупна производња[уреди]

  • Норт Америкен: 6.297
  • Канадер: 1.815
  • Аустралијски CAC: 112
  • Фијат: 221
  • Мицибуши: 300
\sum № F-86 = 10 448 примерака, свих варијанти и од свих произвођача.

Корисници[уреди]

Корисници авиона F-86 Сејбр[42][43][44]
Корисници



F-86 Operators.png


   Карта корисника авиона F-86 Сејбр.




F-86 Sabre5.jpg
Држава, број авиона и период Држава, број авиона и период
Застава Аргентине Аргентина 28 F-86F 1960. Застава Белгије Белгија 5 F-86F ?
Застава Боливије Боливија 10 F-86F 19731994. Застава Канаде Канада ? ?
Застава Колумбије Колумбија 3 F-86F

+6 Мк.6

? Застава Италије Италија 179 F-86E

+121 F-86K

1955–1958
Застава Ирана Иран ? F-86F ? Застава Етиопије Етиопија 14 F-86F 1960.
Застава Ирака Ирак 5 F-86F ? Застава Јапана Јапан 480 F-86F 1955—1961.
Застава Немачке Немачка F-86D и E ? Застава Норвешке Норвешка 115 F-86F 1957—1958.
Застава Пакистана Пакистан 102 F-86F 19541960. Застава Перуа Перу 26 F-86F 1955.
Flag of the Philippines Филипини 50 F-86F 19571970. Застава Португалије Португалија 50 F-86F 1958.
Кина Кина (Тајван) 160 F-86F 1954. Застава Саудијске Арабије Саудијска Арабија 19 F-86F 1958.
Застава Јужноафричке Републике Јужна Африка 22

F-86F-30

? Застава Јужне Кореје Јужна Кореја 122 F-86F

и RF-86F

1955.
Застава Шпаније Шпанија 270 F-86F 1955—1958. Застава Туниса Тунис 15 F-86F 1969.
Застава Турске Турска 12 F-86F Застава Сједињених Америчких Држава САД ? ?
Застава Венецуеле Венецуела 30 F-86F 1955. Застава Југославије Југославија[45] 121 F-86E 1956-1971.


Карактеристике[уреди]

Упоредне карактеристике типичних варијанти[уреди]

Параметри F-86A[1][46][47] F-86D[1][46][47] F-86H[47] Сејбр Mk.5[48] Сејбр Mk.32[48]
Дужина 11,43 m 12,27 m 11,82 m 11,43 m 11,43 m
Размах 11,31 m 11,31 m 11,92 m 11,32 m 11,30 m
Висина 4,5 m 4,57 m 4,57 m 4,49 m 4,39 m
Маса 4.780 kg 6.125 kg 6 276 kg 4.825 kg 5.443 kg
Маса полетања 7.360 kg 8.240 kg 9 890 kg 7.965 kg 9.621 kg
Макс. брзина 1.103 km/h 1.138 km/h 1.114 km/h 1.120 km/h 1.100 km/h
Макс. долет 1.932 km 1.364 km 1.690 km 2.390 km 1.850 km
Плафон 14.630 m 16.900 m 15.120 m 15.450 m 15.850 m
Мотор GE J47-GE-13 GE J47-GE-17 GE J73-GE-3D Orenda 10 RR Avon 26
Потисак 23,1 kN 25,8/33,9 kN 40,4 kN 33,0 kN 33,4 kN
Посада 1 1 1 1 1
Наоружање 6 × 12,7 mm
Митраљези
24 × невођене
7 cm Ракете
4 × 20 mm
Митраљези
1 234 kg Спољна оптерећења
6 × 12,7 mm
Митраљези
2 AIM-9B
2.400 kg Спољна оптерећења
2 × 30 mm
Митраљези
2 AIM-9B
2.400 kg Спољна оптерећења


Детаљне карактеристике варијанте F-86F-40-NA[уреди]

F-86F Sejbr celo.svg F-86F Sejbr bok.svg
F-86F Sejbr u planu.svg
  • Посада: 1
  • Дужина: 11,4 m
  • Размах: 11,3 m
  • Висина: 4,5 m
  • Површина крила: 29,11 m²
  • Маса празног: 5.046 kg
  • Најчешћа маса: 6.894 kg
  • Максимална маса: 8.234 kg
  • Погон: 1 х GE J47-GE-27 турбомлазни мотор
  • Потисак: 26,3 kN
  • Количина горива: унутрашње 1.650 литара + спољње 2 х 378 литара, JP-4
  • Максимална брзина:
    • 1 106 km/h, на нивоу мора, са масом од 6.447 kg
    • 1.091 km/h, на 11.000 m, са масом од 6.960 kg
    • 1 105 km/h, на 6.446 m, са масом од 6.960 kg
    • 964 km/h, на 6.960 m, са масом од 6.960 kg
  • Минимална брзина: 200 km/h
  • Долет: 2.454 km
  • Плафон: 15.100 m
  • Брзина пењања: 45,72 m/s
  • Специфично оптерећење крила: 236,7 kg/m²
  • Однос узгона/отпора: 15,1
  • Потисак/тежина авиона: 0,38
  • Стаза слетања: 710 m
  • Време пењања: 5,2 минута на 9.100 m
  • Ватрено оружје: 6 х митраљеза Бровинг M2, од 12,7 mm
  • Ракете: 2 × Матрине ракетне бакље у контејнерима. У сваком по 18× бакљи пречника од 68 mm (ИЦ мамци)
  • Бомбе: 2.400 kg, у оквиру чега различите комбинације са резервоарима горива, напалм и тактичка нуклеарна бомба. [49][50][51]

Напомене[уреди]

  1. ^ Подаци у кутијици, дати су за основну варијанту F-86A Сејбра.
  2. ^ Пуковник Никола Лекић, 31. јула 1955. године, полетео је авион Сејбр № 11005, попео се на висину изнад 15 00 m и у стрмом обрушавању постигао већу брзину и од брзине звука. О томе су обавестили амерички пилоти инструктори канадску фабрику авиона Канадер, из које је убрзо пуковнику стигла златна значка и захвалница. Такође је на његову адресу стигла и диплома Мах бустерс клуба.[8]


Види још[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.


Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е „Сејбр у векторсајту“. www.vectorsite.net Приступљено 28. 5. 2011.. 
  2. ^ а б в „F-86A/B Sabre“. airwiki.org Приступљено 28. 5. 2011.. 
  3. ^ „FJ Fury“. www.globalsecurity.org Приступљено 30. 5. 2011.. 
  4. ^ „Сејбр пандам МиГ-15“. books.google.com.au Приступљено 30. 5. 2011.. 
  5. ^ „North American F-86 Sabre, Приступљено 30. 05. 2011. г.
  6. ^ Planes of Perrin North American F-86L 'Dog Sabre'“. www.aviation-history.com Приступљено 30. 5. 2011.. 
  7. ^ Pakistan Air Force - The Canadair Sabre Goes to War, Приступљено 30. 05. 2011. г.
  8. ^ а б Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. године, Бојан Б. Димитријевић, страна 136 и 137.
  9. ^ „Рекорди Сејбра“. www.boeing.com Приступљено 30. 5. 2011.. 
  10. ^ „Aeronautics and Astronautics Chronology, 1945-1949“. www.hq.nasa.gov Приступљено 28. 5. 2011.. 
  11. ^ „North American F-86H (Fighter-Bomber)“. www.nationalmuseum.af.mil Приступљено 1. 6. 2011.. 
  12. ^ „'Bud' Mahurin - Page 2“. www.acepilots.com Приступљено 3. 6. 2011.. 
  13. ^ „Lt.Col. George Andrew Davis“. www.acepilots.com Приступљено 3. 6. 2011.. 
  14. ^ „F-86 Sabre: Warrior of MiG Alley“. militaryhistory.about.com Приступљено 3. 6. 2011.. 
  15. ^ „Korean War AcesUSAF F-86 Sabre jet pilots“. acepilots.com Приступљено 3. 6. 2011.. 
  16. ^ „Korean War Jet Fighters - MiG-15 vs. Sabre F-86“. stephenesherman.com Приступљено 3. 6. 2011.. 
  17. ^ „F-86A-5 Sabre vs MiG-15“. www.rt66.com Приступљено 3. 6. 2011.. 
  18. ^ „THE WAR CONTINUES“. www.b-29s-over-korea.com Приступљено 3. 6. 2011.. 
  19. ^ а б „Canadair Sabre“. www.joebaugher.com Приступљено 3. 6. 2011.. 
  20. ^ „Taiwanese Air-to-Air Victories, Приступљено 3. 06. 2011. г.
  21. ^ Тајванска криза“. s188567700.online.de Приступљено 3. 6. 2011.. 
  22. ^ „Excellence in Air Combat: PAF�s Forte“. www.defencejournal.com Приступљено 5. 6. 2011.. 
  23. ^ „Индијско-пакистански сукоб“. www.flightglobal.com Приступљено 5. 6. 2011.. 
  24. ^ „Claims and Counter Claims“. www.pakdef.info Приступљено 5. 6. 2011.. 
  25. ^ „Indian Air Force Combat Kills Indo Pakistan War1965“. www.bharat-rakshak.com Приступљено 5. 6. 2011.. 
  26. ^ „GNAT“. www.aycsnetwork.com Приступљено 5. 6. 2011.. 
  27. ^ „Indian Air Force Losses - 1965 War, Приступљено 5. 06. 2011. г.
  28. ^ Alam�s Speed-shooting Classic“. bharat-rakshak.com Приступљено 5. 6. 2011.. 
  29. ^ „Indian Air Force Losses in the 1971 War.“. www.bharat-rakshak.com Приступљено 3. 6. 2011.. 
  30. ^ „Ваздухопловство“. www.rcaf.com Приступљено 3. 6. 2011.. 
  31. ^ „India and Pakistan: Over the Edge“. www.time.com Приступљено 3. 6. 2011.. 
  32. ^ „PAF Air-to-Air Kills“. www.pakdef.info Приступљено 3. 6. 2011.. 
  33. ^ „Air Loses of 1971 War“. www.pakdef.info Приступљено 3. 6. 2011.. 
  34. ^ „Indian Air Force Losses in the 1971 War.“. bharat-rakshak.com Приступљено 3. 6. 2011.. 
  35. ^ „BangladeshThe Liberation War“. memory.loc.gov Приступљено 3. 6. 2011.. 
  36. ^ „AIRCRAFT LOSSES IN PAKISTAN -1971 WAR“. bharat-rakshak.com Приступљено 3. 6. 2011.. 
  37. ^ „F-86F Sabre“. airwiki.org Приступљено 28. 5. 2011.. 
  38. ^ „A94 CAC Sabre“. www.airforce.gov.au Приступљено 28. 5. 2011.. 
  39. ^ „[North American F-86 Sabre“]. www.flugzeuginfo.net Приступљено 28. 5. 2011.. 
  40. ^ „F-86 Sabre Type Listing“. f-86.tripod.com. Archived from the original on 13. 7. 2012. Приступљено 28. 5. 2011.. 
  41. ^ „North American YF-93A“. www.nationalmuseum.af.mil Приступљено 28. 5. 2011.. 
  42. ^ а б „Экспортные F-86F“. www.airwar.ru Приступљено 2. 6. 2011.. 
  43. ^ Dorr 1993, pp. 65–96.
  44. ^ „F-86F in Foreign Service“. www.joebaugher.com Приступљено 2. 6. 2011.. 
  45. ^ „SFR Yugoslav Air Force“. sfr-yugoslav-air-force.co.tv Приступљено 28. 5. 2011.. 
  46. ^ а б „F-86 Sabre, North American“. www.fighter-planes.com Приступљено 3. 6. 2011.. 
  47. ^ а б в „Сејбр“. www.oocities.org Приступљено 3. 6. 2011.. 
  48. ^ а б „Канадер и Аустралијски Сејброви“. www.vectorsite.net Приступљено 3. 6. 2011.. 
  49. ^ „North American F-86F Sabre, Приступљено 28. 05. 2011. г.
  50. ^ North American F-86F-40-NA“. en.valka.cz Приступљено 28. 5. 2011.. 
  51. ^ Wagner (1963), стр. 145.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Стална поставка Музеја ваздухопловства Београд