Klortermin
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
1-(2-hlorofenil)-2-metilpropan-2-amin | |
| Klinički podaci | |
| Kategorija trudnoće |
|
| Način primene | Oralno |
| Pravni status | |
| Pravni status |
|
| Identifikatori | |
| CAS broj | 10389-73-8  |
| ATC kod | none |
| PubChem | CID 25223 |
| DrugBank | DB01527 |
| ChemSpider | 23558 |
| UNII | 4FA88HM3IX |
| KEGG | D03566 |
| ChEMBL | CHEMBL1697833  |
| Sinonimi | 2-chloro-α,α-dimethylphenethylamine; 2-chloro-α-methylamphetamine; 2-chlorophentermine |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C10H14ClN |
| Molarna masa | 183,68 g·mol−1 |
| |
| |
Klortermin (Voranil) je lek koji je razvila Ciba tokom 1960-ih.[1] On je anoreksični lek klase amfetamina.[2] To je 2-hloro analog poznatijeg fentermina koji potiskuje apetit, i 2-hloro pozicioni izomer hlorfentermina. Klortermin proizvodi veoma niske stope samo-administriranja kod životinja, slično hlorfenterminu,[3] i kao rezultat toga verovatno ne deluje na dopamin. Umesto toga, može delovati kao agens za oslobađanje serotonina i/ili norepinefrina.
Osobine[уреди | уреди извор]
Klortermin je organsko jedinjenje, koje sadrži 10 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 183,678 Da.[4][5]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 1 |
| Broj donora vodonika | 1 |
| Broj rotacionih veza | 2 |
| Particioni koeficijent[6] (ALogP) | 2,5 |
| Rastvorljivost[7] (logS, log(mol/L)) | -3,6 |
| Polarna površina[8] (PSA, Å2) | 26,0 |
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ US patent 3415937, "The Suppression of Appetite with 1-(o-Chlorophenyl)-2-Methyl-2-Propylamine"
- ^ Triggle DJ (1996). Dictionary of Pharmacological Agents. Boca Raton: Chapman & Hall / CRC. ISBN 0-412-46630-9.
- ^ Sannerud CA, Brady JV, Griffiths RR (1989). „Self-injection in baboons of amphetamines and related designer drugs”. NIDA Research Monograph. 94: 30—42. PMID 2514366.
- ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709
. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ David S. Wishart; et al. (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
- ^ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. Архивирано из оригинала 22. 07. 2014. г. Приступљено 13. 12. 2013.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
