Јелена Драгаш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јелена Драгаш
Empress Helena Dragash.JPG
Део минијатуре из Лувра породице Манојла II Палеолога
Датум рођења 1372.
Датум смрти 23. март 1450.(1450-03-23) (77/78 год.)
Место смрти Цариград
Отац Константин Драгаш Дејановић
Мајка Kera Tamara
Супружник Манојло II Палеолог
Потомство Јован VIII Палеолог, Теодор II Палеолог, Андроник Манојлов Палеолог, Димитрије Палеолог, Константин XI Палеолог Драгаш, Тома Палеолог
Претходник Јелена Кантакузин
Наследник Софија од Монферата

Јелена Драгаш (Дејановић) (137223. март 1450) или Августа Хелена Палеолог (монашко име Ипомонија) била је српска принцеза из породице Драгаша и супруга византијског цара Манојла II Палеолога и мајка последњих византијских царева Јована VIII и Константина XI.[1]

Порекло[уреди]

Јелена је била кћи Константина Драгаша, обласног господара југоисточног дела некада моћног Душановог царства, са престоницом у Велбужду и његове прве жене. Њен отац је погинуо у бици на Ровинама 1395. године, као вазал Бајазита I.

Брак[уреди]

Она се 10. фебруара 1392. године, удала за византијског цара Манојла II Палеолога. Према Георгију Сфранцесу имали су десеторо деце:

Њен супруг Манојло II је умро 21. јула 1425. године, након чега се она замонашила под именом Ипомонија. Надживела га је за скоро 25 година, а умрла је 23. марта 1450. године у Цариграду. Њени синови Јован VIII и Константин XI су били последњи византијски цареви, а сам Константин је био познат под мајчиним девојачким презименом Драгаш, које је носио уз своје.

Део говора Плетона на њеној сахрани[уреди]

Георгије Гемистос Плетон, један од најобразованијих људи свога времена је одржао говор у част Јелене Драгаш на њеној сахрани. Назвао ју је Трачанком а Трачане које поистовечује са Словенима смешта на широком простору од Италије, Црног мора до Балктика али и у дубоку старину на Балкану, па су му Грци много тога од Трачана примили (култура). Плитон о Трачанима (Словенима) има став идентичан као и Херодот о Трачанима (најмногобројнији након Хиндуса, имају многа имена по областима али су обичаји исти)... На сахрани царице је између осталога рекао:

„...Она је, наиме, по народности била Трачанка. Трачани су, пак, народ који је и стар и који се рачуна у највеће народе на свету, не само зато што с ове стране Дунава допире до Црног мора све до Италије, него и зато што преко Дунава чак до тамошњег океана, и чак до копна које је готово ненасељено због хладноће, живи иста по језику са овима овде народност. А и она је многобројна, и штавише, од овога је огранка на овој страни Дунава кудикамо бројнија. Па није ли лош још од старине тај трачки народ,него је и храбар и духом не необразован. Тако је, на пример, Евмоли,који је код Атињана завео елевсинске светковине за стицање бесмртности душе био Трачанин, а вели се да су и хор Муза Грци научили обожавати од Трачана. Народ, пак, који се клања Музама, није неук ни непросвећен, нити је онај народ који верује у бесмртност душе људске, простачки сој.

Ето од тога је народа био отац царице која је сад променила светом, а беше то владалац области не безначајне при реци Вардару, чија вода спада међу најбоље и најздравије речне воде за пиће, будући и сам један од најјуначнијих и најправеднијих људи и од највернијих у односима наспрам пријатеља. Рођена од таквог оца, ова се мати наших царева удала за њиховог оца, много вишег по рангу и по судбинском удесу неголи њени родитељи...”

[2]

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Дејан Драгаш
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Константин Драгаш Дејановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Стефан Урош II Милутин
 
 
 
 
 
 
 
10. Стефан Урош III Дечански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ана Тертер
 
 
 
 
 
 
 
5. Теодора Немањић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Смилец
 
 
 
 
 
 
 
11. Теодора Смилец
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Smiltsena Palaiologina
 
 
 
 
 
 
 
1. Јелена Драгаш
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. ^ Константин Јиречек — Историја Срба, II исправљено и допуњено издање, Научна књига Београд, (1952). стр. 303.
  2. ^ Анастасијевић, Драгутин (2004). Српкиња византијска царица pp. 82., 83. Београд: Свет књиге. 

Спољашње везе[уреди]