Ашкалије
 Застава Ашкалија | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| око 40.000 | |
| Региони са значајном популацијом | |
| углавном општине Урошевац, Косово Поље и Липљан | |
 Албанија | 3.368[1] |
 Црна Гора | 2.054[2] |
 Северна Македонија | 3.713[3] |
 Србија (заједно са КиМ) | 29.731 (2011)[4][5] |
 Хрватска | 172 (2011)[6] |
| Језици | |
| албански и српски | |
| Религија | |
| доминира ислам, али има и православаца и бекташа | |
| Сродне етничке групе | |
| Роми, Балкански Египћани | |
Ашкалије су етничка заједница, која претежно живи у Србији, углавном у аутономној покрајини Косово и Метохија. Већином су исламске вероисповести, а говоре албанским језиком, који чини посебан огранак индоевропске породице језика.
Распрострањеност и бројност популације[уреди | уреди извор]
Иако су претежно настањени на Косову, део Ашкалија се, као расељена лица са Косова и Метохије, населио и у друге делове Србије, нарочито у Нови Сад, где су 1998. године основали Матицу Ашкалија, прву организацију створену са циљем очувања и неговања националне културе Ашкалија. Према попису становништва из 2002. године у Републици Србији (без Косова и Метохије) било је 584 припадника ашкалијског народа, а на попису 2011. године као Ашкалија се изјаснило 997 лица[7]. Док на Космету живи 15.436 Ашкалија, према попису из 2011. године који су организовале привремене институције самопроглашене Републике Косово.
Порекло, историја и идентитет[уреди | уреди извор]
Ашкалије су раније сматрани делом ромског народа, али су од стране државе Србије признати као посебан народ (први пут су исказани као засебна националност на попису из 2002. године).[8] Постоји више мишљења о њиховом пореклу. Према једном мишљењу, Ашкалије су потомци албанизованих косовских Рома, док су према другим тврдњама, они пореклом или из Ирана (одакле су се доселили на Балкан у 4. веку), или са подручја Палестине односно из града Ашкелона у данашњем Израелу (од чега је и настало име Ашкалија).
Роми тврде да су Ашкалије у ствари део Рома, Балкански Египћани тврде да су у ствари део њиховог народа, док саме Ашкалије сматрају да и једни и други хоће да их асимилују.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Data”. joshuaproject.net.
- ^ „Data”. joshuaproject.net.
- ^ „Data”. joshuaproject.net.
- ^ „Data”. joshuaproject.net.
- ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији: Становништво према националној припадности - „Остали" етничке заједнице са мање од 2000 припадника и двојако изјашњени” (PDF). Webrzs.stat.gov.rs. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 04. 2016. г. Приступљено 15. 10. 2017.
- ^ „1. POPULATION BY ETHNICITY – DETAILED CLASSIFICATION, 2011 CENSUS”. Croatia Bureau of Statistics. 31. 01. 2012. Приступљено 20. 06. 2018.
- ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији: Становништво према националној припадности - „Остали“ етничке заједнице са мање од 2000 припадника и двојако изјашњени” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 17. 04. 2016. г. Приступљено 21. 09. 2013.
- ^ (попис у Србији из 2011. године - страна 12)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Elena Marushiakova - Vesselin Popov, New ethnic identities in the Balkans: the case of the Egyptians
- Marushiakova, Elena et al. Identity Formation among Minorities in the Balkans: The cases of Roms, and Ashkali in Kosovo. Sofia: Minority Studies Society "Studii Romani", 2001
| Мањине (са саветима националних мањина) |  | |
|---|---|---|
| Остале мањине | ||
