Пређи на садржај

Војномедицинска академија Универзитета одбране у Београду

С Википедије, слободне енциклопедије
Војномедицинска академија
Локација
Координате: 44° 45′ 51.9″ N 20° 28′ 1.8″ E / 44.764417° С; 20.467167° И / 44.764417; 20.467167
МестоБеоград
(Црнотравска 17)
Држава Србија
Историја
Основана2. марта 1844.
Организација
Здравствени системсистем војног здравства
Финансирањедржавна болница
Врста болницевојна болница
Афилацијске установеУниверзитет одбране у Београду
Здравствене услуге
Хитна помоћда
Хелидромда
Број кревета1.200 (2020)[1]
Веб-сајт
www.vma.mod.gov.rs

Војномедицинска академија (ВМА, устаљено „Ве-Ме-А”)[2] је установа терцијарне здравствене заштите и центар за постдипломско школовање војномедицинског кадра у Србији.[тражи се извор] Комплекс академије се простире на површини од 21 хектара, зграда ВМА има око 180.000 квадратних метара и подељена је на 60 техничко-технолошких целина. У свом саставу има 26 клиника, 25 операционих сала, 11 института, Поликлинику са различитим специјалистичким и супспецијалистичким кабинетима, Национални центар за контролу тровања, Центар хитне помоћи, Центар за трансплантацију органа, ткива и ћелија итд. Годишње се у њој болнички збрине око 30.000 пацијената (војних и цивилних осигураника), обави исто толико хируршких интервенција и више од 500.000 специјалистичких прегледа.[3]

ВМА има око 2.500 запослених, од чега преко 500 лекара и 160 професора и другог наставног особља. У њој се школује око 400 лекара (на специјалистичким студијама из области медицине, стоматологије, фармације, биохемије, молекуларне биологије, ветерине, физичке хемије и психологије),[4] домаћи и страни студенти, а обавља се и практична настава средњих и виших медицинских школа.

Крсна слава Војномедицинске академије је Свети архиепископ Лука симферопољски и кримски.

Историја

[уреди | уреди извор]
Грб ВМА из периода ВЈ

Војномедицинска академија је основана указом кнеза Александра Карађорђевића 2. марта 1844. године, као прва централна војна болница. Један од њених лекара је био и др Владан Ђорђевић, оснивач српске хирургије. Године 1909, установа је пресељена у нову зграду са 400 болесничких постеља, лабораторијом, кабинетом за рендген, стоматолошким одељењем и сл.[5][6] Већ у то време је важила за најмодернију здравствену установу на Балкану. Након завршетка Првог светског рата, лекари ове болнице су учествовали у оснивању Медицинског факултета у Београду.[3]

Поликлиника ВМА је почела са радом 1. априла 1930. године, а њен први управник је био санитетски генерал др Сава Поповић. Имала је и пријемно одељење на чијем челу је био санитетски потпуковник Александар Милановић. У то време је Стална болница Прве армије преименована у Главну војну болницу Краљевине Југославије. Године 1948, основана је Специјалистичка поликлиника чији је начелник био генерал-мајор Андрија Дејак, а годину дана касније и пријемно одељење које је спојено са поликлиничком службом у јединствену целину. Године 1950, установа је поново преименована и добила је назив Војномедицинска академија[7]

У периоду од 1949. до 1976. године особље болнице су чинили медицински техничари, док су лекари имали стална постављења на матичним клиникама и одељењима. Временом се мењала организациона структура установе и отворен је велики број нових кабинета, посебно после 1976. године када је знатно увећан број војних осигураника. Од 1945. до 1962. године на ВМА су лечени и цивили, а затим је отворена посебна Специјалистичка поликлиника за грађанска лица. Нова зграда болнице је изграђена 1980. године и налази се на Бањици.[8]

Одлуком Владе Србије од 1. јануара 2008. године извршена је функционална интеграција ВМА у систем јавног здравства Србије. Тиме су створени услови за бесплатно медицинско збрињавање цивилних осигураника, под истим условима као у Клиничком центру Србије.[9]

Активности и достигнућа

[уреди | уреди извор]
Зграда ВМА у Београду

Најзначајније активности ВМА су дијагностика и лечење пацијената. На њој се спроводи око 5.000 различитих дијагностичких и терапијских процедура, од најједноставнијих до веома сложених попут трансплантације ткива и органа. Свакодневно се обави око 70-90 сложених хируршких интервенција, а установа има и мобилну екипу за хитне медицинске интервенције и ванредне ситуације (масовна тровања, акцидентна зрачења, употреба биолошких агенаса и сл).

Значајан аспект рада ВМА представља превенција различитих обољења. У сектору превентивне медицине су запослени стручњаци са Института за хигијену, епидемиологију, медицину рада, ваздухопловну медицину, одељења за ментално здравље и војну психологију и одељења за медицинску статистику.

Под покровитељством установе раде и Институт за медицинска истраживања, генетику и Институт за фармацију, кога чине одељења за контролу, испитивање и производњу лекова, као и клиничка и поликлиничка апотека.[3]

Године 1990, на ВМА је у дијагностичке сврхе први пут примењен генетички инжењеринг, а током 2005. извршена је прва трансплантација јетре са живог даваоца.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • ВМА из ваздуха
    ВМА из ваздуха
  • Прилаз поликлиничком делу
    Прилаз поликлиничком делу
  • Поликлиника
    Поликлиника
  • Део болничког парка
    Део болничког парка
  • Спомен-плоча о изградњи зграде ВМА на улазу у Дијагностичко-поликлинички центар ВМА
    Спомен-плоча о изградњи зграде ВМА на улазу у Дијагностичко-поликлинички центар ВМА
  • Спомен-плоча о Војно-медицинској академији на улазу у Дијагностичко-поликлинички центар ВМА
    Спомен-плоча о Војно-медицинској академији на улазу у Дијагностичко-поликлинички центар ВМА
  • Болничка капела
    Болничка капела
  • сат обележава успешну сарадњу ове болнице 1982.
    сат обележава успешну сарадњу ове болнице 1982.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „О нама”. www.vma.mod.gov.rs. Приступљено 1. 5. 2020. 
  2. ^ Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010), „Речник”, Правопис српскога језика, Нови Сад: Матица српска, стр. 282, ISBN 978-86-7946-079-0 
  3. ^ а б в „Брендови Србије” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 7. 3. 2016. г. Приступљено 1. 3. 2008. 
  4. ^ „Излагачи 2007.”. Архивирано из оригинала 11. 3. 2008. г. Приступљено 1. 3. 2008. 
  5. ^ Đorđević V. History of Serbian Medical Corps. Vol.1, Belgrade: Državna štamparija; 1879. (Serbian)
  6. ^ Archive of Serbia. Collection of laws and regulations of the Principaute of Serbia. Vol. XXX. Beograd: Archive of Serbia; 8–46. (Serbian)
  7. ^ .Popović Lj. „How the present Military Medical Academy was founded”. Vojnosanit. Pregl. 64 (3): 227—38. 2007.  (Serbian)
  8. ^ Stojiljković M, Zeljković J, Tadić V. „From the history of Military Medical Academy”. Vojnosanit Pregl. 59 (3): 329—33. 2002.  line feed character у |title= на позицији 29 (помоћ) (Serbian)
  9. ^ „Не тражимо привилегије”. Приступљено 1. 3. 2008. [мртва веза]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Popović, Ljubodrag. „Kako je nastala današnja Vojnomedicinska akademija“. Vojnosanitetski pregled 3 (2007): 227-238.
  • Nedok, Aleksandar. „Osnivanje i počeci rada prve vojne bolnice u Beogradu“. Vojnosanitetski pregled 3 (2009): 245-248.
  • Круљ, Урош. „Принципи једне здравствене политике“. Гласник Министарства народног здравља 1-2 (1919): 7-14.
  • Јовановић Симић, Јелена. „Прва варошка болница у Београду – прошлост, садашњост и будућност“. Наслеђе 10 (2009): 213-220.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Војномедицинска_академија_Универзитета_одбране_у_Београду&oldid=28844879”