Пређи на садржај

Дејан Јовељић

С Википедије, слободне енциклопедије
Дејан Јовељић
Лични подаци
Пуно име Дејан Јовељић[1]
Датум рођења (1999-08-07)7. август 1999. (25 год.)[2]
Место рођења Бијељина, Босна и Херцеговина[1]
Висина 1,81 m[2]
Маса 81 kg[3]
Позиција нападач[1]
Клупске информације
Тренутни клуб
 Лос Анђелес галакси
Број 9
Јуниорска каријера
0000—2010 Слога јунајтед
2010—2018 Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2016—2019 Црвена звезда 21 (11)
2019—2021 Ајнтрахт Франкфурт 4 (0)
2020 → Андерлехт 5 (1)
2020—2021 → Волфсбергер 34 (18)
2021— Лос Анђелес галакси 49 (14)
Репрезентативна каријера**
2014—2015 Србија до 16[а] 14 (6)
2015—2016 Србија до 17[а] 17 (11)
2015—2017 Србија до 18[а] 6 (6)
2017—2018 Србија до 19[а] 11 (4)
2018 Србија до 20[а] 6 (6)
2017— Србија до 21[а] 12 (3)
2021— Србија 1 (2)
* Датум актуелизовања: 27. август 2021.
** Датум актуелизовања: 11. јун 2019.

Дејан Јовељић (Бијељина, 7. август 1999) српски је фудбалер, који тренутно наступа за Лос Анђелес галакси.[5]

После млађих селекција београдске Црвене звезде, Јовељић је 2016. године потписао свој први професионални уговор са клубом. Током сезоне 2016/17. лиценциран је за такмичење у Суперлиги Србије. После опоравка од мононуклеозе, Јовић је прикључен раду са првим тимом код тренера Владана Милојевића, а за сениорски састав Црвене звезде дебитовао је у децембру 2017. године. Током такмичарске 2018/19. наступао је за омладинску екипу свог клуба у УЕФА Лиги младих, коју је предводио као капитен. Током исте сезоне, наступио је и на два сусрета групне фазе Лиге шампиона. За Црвену звезду одиграо је укупно 28 утакмица у свим такмичењима и постигао 14 голова.

Током свог фудбалског развоја, Јовељић је редовно селектиран у млађим репрезентативним узрастима Србије. Са кадетском репрезентацијом учествовао је на Европском првенству 2016. године у Азербејџану. Селектор Горан Ђоровић уврстио га је на списак младе репрезентације Србије за Европско првенство 2019. у Италији и Сан Марину.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Црвена звезда

[уреди | уреди извор]

Сезона 2016/17: рад са првим тимом

[уреди | уреди извор]

Као рођени Бијељинац, Јовељић је фудбалом почео да се бави у локалном клубу Слога Јунајтед. На пријатељској утакмици са Црвеном звездом, запазио га је тренер у омладинској школи тог клуба,[6] на чији позив је 2010. године прешао у Београд.[7] Током своје седме сезоне у клубу, Јовељић је као кадет наступао за омладински састав,[8] док је 16. марта 2016. потписао свој први професионални уговор са Црвеном звездом.[9]

Јовељић је потом, лета 2016, укључен у рад са првим тимом код тренера Миодрага Божовића.[10] У августу исте године Јовељићу је откривена мононуклеоза,[11] због чега је паузирао до пролећа исте сезоне.[12] У међувремену, Јовељић је уврштен међу 60 најталентованијих младих играча према писању британског Гардијана.[13] По повратку на терен, Јовељић је до краја сезоне наступао за млади тим, а фигурирао је и као један од кандидата за престижну награду Златни дечак, коју додељује италијански спортски дневник Тутоспорт.[14]

Сезона 2017/18: деби у сениорској конкуренцији

[уреди | уреди извор]

Средином 2017. године, Јовељић је представљен међу 10 најперспективнијих играча Црвене звезде, према истраживању дневног листа Ало![15] Након веома успешног периода у омладинској лиги Србије, Јовељић је промовисан у званичног члана првог тима, као трећи шпиц екипе, иза Ричмонда Боаћија и Александра Пешића.[16] Неколико дана касније, 19. септембра, Јовељић је продужио уговор са клубом до 2021. године.[17] По први пут у протоколу на званичној утакмици нашао се против екипе Младости из Лучана, 22. октобра те године.[18] Свој дебитантски наступ у сениорској конкуренцији, Јовељић је забележио 10. децембра 2017. године у победи над екипом Борца из Чачка у оквиру 21. кола Суперлиге Србије за сезону 2017/18, ушавши у игру уместо Александра Пешића у 70. минуту утакмице.[19] Јовељић се по први пут нашао у стартној постави сениорске утакмице нашао 5. маја 2018, када је постигао два поготка у поведи од 4 : 0 над екипом суботичког Спартака.[20] Коначно, на затварању сезоне, Јовељић је био стрелац у победи од 5 : 1 против Вождовца. Освајањем шампионске титуле у Суперлиги Србије са Црвеном звездом, Јовељић је освојио свој први трофеј у професионалној каријери.[21]

Сезона 2018/19: Лига шампиона

[уреди | уреди извор]

Лета 2018, након освајања шампионске титуле са омладинском екипом Црвене звезде,[22] Јовељић је започео припреме са првим тимом.[23] После комплетном припремног периода са сениорским погоном, Јовељић је лиценциран за квалификациони циклус утакмица за Лигу шампиона.[24] После двомеча са Спартаксом из Јурмале у првом колу квалификација, када није био у саставу, Јовељић се нашао у стартној постави на отварању такмичарске 2018/19. у Суперлиги Србије, против Динама из Врања.[25] Тада је био стрелац другог поготка за свој тим, у победи од 3 : 0, након асистенције Лоренца Ебисилија.[26] У првом тиму је касније имао мању минутажу, а након пласмана екипе у групну фазу Лиге шампиона, прекомандован је у омладински састав. Како је омладински састав у први тим постао део Лиге шампиона, Јовељић је увршен међу лиценциране играче за то такмичење.[б] Екипу је предводио као капитен, а погађао је против све три противничке екипе одговарајућег узраста, у групној фази такмичења. Тиме је био једини стрелац у ремију од 1 : 1 са омладинцима Наполија, односно у поразима од Париз Сен Жермена и Ливерпула, идентичним резултатом, 2 : 1.[28][29][30] У међувремену је погађао на сусрету 11. кола Суперлиге Србије, са екипом Земуна,[31] као и шеснаестине финала Купа Србије, против Динама, на стадиону „Јумка” у Врању.[32] Јовељић је у омладинској Лиги шампиона наступио још у 4. колу, на другом сусрету са Ливерпулом.[33] На одложеној утакмици осмине финала Купа Србије, против екипе ТСЦ Бачке Тополе, одигране 21. новембра 2018, Јовељић је реализовао једанаестерац, који је претходно изнудио.[34] Јовељић је у Лиги шампиона за сениоре дебитовао је у 4. колу групне фазе, на гостовању Наполију, ушавши у игру уместо Николе Стојиљковића на почетку другог полувремена.[35] Наступио је и на утакмици последњег кола, против Париз Сен Жермена, када је у завршници сусрета на терену заменио Марка Марина.[36]

У 26. колу домаћег шампионата, против Земуна, Јовељић је био стрелац другог поготка за свој тим, након асистенције Милана Павкова, док је Павков, потом, реализовао једанаестерац који је Јовељић изнудио.[37] Неколико дана касније, Јовељић је продужио свој уговор са клубом до 2023. године, којим му је гарантована зарада од 100 хиљада евра годишње.[38] Одмах затим, у следећем колу Суперлиге Србије, Јовељић је био двоструки стрелац у победи од 3 : 0 на гостовању Раду.[39] Касније је погодио и против лучанске Младости на првој утакмици полуфинала Купа Србије, коју је Црвена звезда добила резултатом 4 : 1.[40] Двоструки стрелац био је и у победи од 5 : 0 на гостовању Војводини, на Стадиону Карађорђе у Новом Саду,[41] док је сезону затворио поготком и асистенцијом за Милана Јевтовића у победи од 3 : 0 над крушевачким Напретком.[42] Црвена звезда је нешто раније одбранила шампионску титулу Суперлиге Србије, па је Јовељићу други пут заредом припала златна медаља тог такмичења.[43] На 28 званичних утакмица у дресу Црвене звезде, Јовељић је постигао упола мање погодака.[44]

Ајнтрахт Франкфурт

[уреди | уреди извор]

Јовељић је 14. јуна 2019. године напустио Црвену звезду и потписао петогодишњи уговор са Ајнтрахтом из Франкфурта.[45] У стрелце се по први пут уписао током предсезоне, на припремном сусрету са саставом Јанг бојса, када је постигао једини погодак за свој тим у поразу од 5 : 1.[46] На свом званичном дебију за клуб, на првом сусрету другог кола квалификација за Лигу Европе, Јовељић је постигао одлучујући погодак за победу свог тима резултатом 2 : 1, на гостовању Флори у Талину.[47]

Лос Анђелес галакси

[уреди | уреди извор]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Након наступа за млађу кадетску у кадетску репрезентацију Србије, Јовељић је за селекцију до 18 година старости дебитовао 15. децембра 2015. против екипе Украјине.[48] Како је због болести пропустио већи део наредне године, за ову селекцију није наступао до 20. априла 2017, када је постигао гол у победи од 2 : 0 над Узбекистаном.[49] Наступајући за Србију у овом узрасту, Јовељић је на 6 утакмица постигао исто толико голова, од чега је по два гола постигао на утакмицама против Чешке и Француске.[50][51] Први позив у омладинску репрезентацију Србије добио је од селектора Милоша Велебита крајем августа 2017.[52] Постигавши два гола у победи над екипом Израела, Јовељић је проглашен најперспективнијим играчем меморијалног турнира „Стеван Ћеле Вилотић”.[53] Крајем исте године, добио је позив Горана Ђоровића у младу репрезентацију Србије за пријатељску утакмицу против Катара.[54] За тим је дебитовао ушавши у игру током другог дела утакмице, одигране 17. децембра 2017.[55] У новембру 2018, селектор Горан Ђоровић уврстио је Јовељића на списак млађе младе репрезентације, сачињен од играча рођених 1998. и млађих. Јовељић је за ту селекцију наступио на утакмицама против екипа Црне Горе и Северне Македоније.[56][57][58]

Начин игре

[уреди | уреди извор]

Јовељић је 180 центиметара високи офанзивни играч,[1] који најчешће наступа у шпицу напада, али по потреби може да одигра и на месту крилног нападача. Пажњу јавности заинтересовао је постигавши победоносни гол у финалу „Турнира пријатељства" против младе екипе Динама из Загреба,[7] односно хет-трик против омладинаца Партизана у спортском центру „Земунело”,[59] када је као кадет наступао за две године старију селекцију.[60] Током своје последње сезоне у статусу омладинца, Јовељић је на 14 утакмица у јесењем делу шампионата постигао укупно 33 поготка,[61] од чега је на неколико утакмица постигао по три или више голова.[62]

Играјући у млађим категоријама на клупском и репрезентативном нивоу, Јовељић се афирмисао као изузетно ефикасан нападач, због чега је у медијима описан као „предатор”, односно „ловац на голове”.[7] Оцењен је као фудбалер који подједнако добро користи обе ноге, солидно игра главом и има високи проценат реализације казнених удараца.[63] Због свог стила игре, често је упоређиван са аргентинским нападачем Мауром Икардијем, односно својим суграђанином Луком Јовићем, такође некадашњим играчем Црвене звезде.[60][13]

Статистика

[уреди | уреди извор]

Клупска

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 20. децембра 2019.
Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Национални куп Европа Остало Укупно
Дивизија Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Црвена звезда 2016/17.[64] Суперлига Србије 0 0 0 0 — — 0 0
2017/18.[65] 4 3 0 0 0 0 — 4 3
2018/19.[66] 17 8 5 3 2[в] 0 — 24 11
Укупно 21 11 5 3 2 0 — 28 14
Ајнтрахт Франкфурт 2017/18.[3] Бундеслига Немачке 4 0 1 0 5[г] 1 — 10 1
Каријера 25 11 6 3 7 1 — 38 15

Приватно

[уреди | уреди извор]

Јовељић је најпре уписао Другу економску школу у Београду, али је услед нагомиланих обавеза напустио, а потом завршио приватну школу у Новом Саду. У слободно време воли да игра билијар,[68] шах и слаже Рубикову коцку, а његов лични рекорд у тој дисциплини износи 39 секунди. Иако се рано одвојио од куће, Јовељић често напомиње да му породица пружа велику подршку у свему што ради.[63]

Трофеји

[уреди | уреди извор]
Црвена звезда

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ За више информација погледати секцију вести на званичној интернет презентацији Фудбалског савеза Србије.[4]
  2. ^ Прописи дозвољавају 4 фудбалера старије генерације у омладинском саставу, уз услов да играчи да у текућој такмичарској сезони за сениорски тим нису наступили више од три пута.[27]
  3. ^ Оба сусрета одиграна су у оквиру групне фазе Лиге шампиона.[67]
  4. ^ Оба сусрета одиграна су у оквиру Лиге Европе.[67]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Дејан Јовељић”. ФК Црвена звезда, званична презентација. Архивирано из оригинала 14. 09. 2017. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  2. ^ а б „Dejan Joveljic”. ФК Ајнтрахт Франкфурт, званична презентација (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 20. 12. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  3. ^ а б „Dejan Joveljić — 2019/20.”. kicker.de (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 29. 9. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  4. ^ „Архива вести”. Фудбалски савез Србије. Архивирано из оригинала 19. 7. 2019. г. Приступљено 10. 11. 2024. 
  5. ^ „Zvanično: Joveljić potpisao za Galaksi, uzeo broj 99”. mozzartsport.com. 5. 8. 2021. Приступљено 27. 8. 2021. 
  6. ^ Plazinić, Milorad (23. 2. 2014). „Toma Milićević o Zvezdinoj školi: Džajo, ne može, trapav je i nema smisla za igru!”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала 02. 03. 2014. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  7. ^ а б в „Upoznajte Dejana Joveljića: On nije špic koji traži dubinu! On je predator koji daje golove! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 5. 11. 2016. Архивирано из оригинала 08. 10. 2016. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  8. ^ „Јовељић: Циљ ми је да дуже од Јовића останем у Звезди и да играм у Лиги шампиона”. Вечерње новости. 4. 4. 2016. Архивирано из оригинала 9. 10. 2018. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  9. ^ „U jednom danu na Marakani potpisano 16 ugovora”. mozzartsport.com. 16. 3. 2016. Архивирано из оригинала 11. 03. 2016. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  10. ^ „FOTO: Ko ide iz Zvezde, a ko će da razgovara!”. mondo.rs. 13. 6. 2016. Архивирано из оригинала 20. 12. 2019. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  11. ^ И., С (12. 8. 2016). „Талентовани нападач Звезде оболео од мононуклеозе”. Вечерње новости. Архивирано из оригинала 9. 10. 2018. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  12. ^ „Dejan Joveljić za BUTASPORT.RS: Vratiću se još jači!”. butasport.rs. 15. 9. 2016. Архивирано из оригинала 15. 8. 2018. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  13. ^ а б „“Гардијан” направио листу од 60 најталентованијих младих играча: Јовељић српски Икарди”. Вечерње новости. 5. 10. 2016. Архивирано из оригинала 5. 10. 2016. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  14. ^ „Бијељинац, Дејан Јовељић, кандидат за награду "Златни дечак"!”. Б92. Радио-телевизија БН. 6. 4. 2017. Архивирано из оригинала 6. 4. 2017. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  15. ^ Bužić, D. J. (31. 5. 2017). „ALO! PREDSTAVLJA Top 10 Zvezdinih klinaca za budućnost”. Ало!. Архивирано из оригинала 31. 05. 2017. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  16. ^ „Joveljić prekomandovan u seniore: Talentovani omladinac pojačao konkurenciju u napadu Zvezde”. Телевизија БК. 5. 9. 2017. Архивирано из оригинала 10. 12. 2017. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  17. ^ „Дејан Јовељић продужио уговор!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 19. 9. 2017. Архивирано из оригинала 22. 09. 2017. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  18. ^ „Црвена звезда - Младост 2:1(2:0)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 22. 10. 2017. Архивирано из оригинала 24. 10. 2017. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  19. ^ „Debi Joveljića! Prvo Zvezdino pojačanje za 2018. godinu...”. mozzartsport.com. 10. 12. 2017. Архивирано из оригинала 10. 12. 2017. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  20. ^ „Црвена звезда - Спартак 4:0 (3:0)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 5. 5. 2018. Архивирано из оригинала 8. 5. 2018. г. Приступљено 7. 5. 2018. 
  21. ^ „KRAJ: Crvena zvezda - Voždovac 5:1 (VIDEO)”. мozzartsport.com. 19. 5. 2018. Архивирано из оригинала 21. 05. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  22. ^ „Zvezda u Ligi šampiona, trener napustio klub”. mondo.rs. 5. 6. 2018. Архивирано из оригинала 8. 6. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  23. ^ „Zvezda krenula u novu sezonu sa Melegom! Nema Milijaša”. mozzartsport.com. 11. 6. 2018. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  24. ^ „Ovo je Zvezdina formula za pobedu! Taktika koja vodi u LŠ”. mozzartsport.com. beogradskiportal.rs. 7. 7. 2018. Архивирано из оригинала 23. 07. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  25. ^ „Za ovo se živi! Zvezdin tandem koji će klubu doneti milione, oduševio za navijače na startu nove sezone (FOTO) (VIDEO)”. Телеграф. 21. 7. 2018. Архивирано из оригинала 23. 7. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  26. ^ G, A. (20. 7. 2018). „RUTINSKI POSAO I RASPUCANOST NOVAJLIJA Vranjanci malo pretili, ali Zvezda na kraju lagano prošla preko Dinama 3:0”. Ало!. Архивирано из оригинала 21. 07. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  27. ^ „Јовељић и Терзић под знаком питања”. Спортски журнал. 31. 8. 2018. Архивирано из оригинала 2. 9. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  28. ^ „Dobra uvertira: Prvi bod Zvezdinih klinaca u LŠ”. mondo.rs. 18. 9. 2018. Архивирано из оригинала 20. 12. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  29. ^ „CRVENO-BELI KLINCI NISU IZDRŽALI: Joveljić strelac i protiv PSŽ, ali to ovoga puta nije bilo dovoljno!”. espreso.rs. 3. 10. 2018. Архивирано из оригинала 20. 12. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  30. ^ B, A. (24. 10. 2018). „JUNAČKA BORBA NA "TOTALNO ĆAKNUTOM" STADIONU Liverpul PREOKRENUO protiv Zvezde u 92. minutu /FOTO/”. Блиц. Архивирано из оригинала 20. 12. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  31. ^ „Земун - Црвена звезда 1:2”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 7. 10. 2018. Архивирано из оригинала 11. 10. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  32. ^ „Црвена звезда рутински савладала Динамо у Врању”. Радио-телевизија Србије. 17. 10. 2018. Архивирано из оригинала 18. 10. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  33. ^ Nikolić, Strahinja (6. 11. 2018). „OMLADINSKA LIGA ŠAMPIONA: Treći poraz Zvezde, Liverpul (ne)zasluženo slavio u Beogradu”. hotsport.rs. Архивирано из оригинала 09. 11. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  34. ^ „KRAJ: Crvena zvezda - TSK 4:1”. mozzartsport.com. 21. 11. 2018. Архивирано из оригинала 20. 12. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  35. ^ „KRAJ: Napoli - Crvena zvezda 3:1”. mozzartsport.com. 28. 11. 2018. Архивирано из оригинала 20. 12. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  36. ^ „Zvezda skupo prodala kožu i protiv PSŽ, ali su Parižani mnogo moćniji!”. Б92. 11. 12. 2018. Архивирано из оригинала 14. 11. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  37. ^ „Звезда убедљивом победом прославила рођендан”. Радио-телевизија Србије. 9. 3. 2019. Архивирано из оригинала 11. 3. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  38. ^ „ZVANIČNO: Dejan Joveljić Zvezdin do 2023. godine! Plata nije momačka, plata je baš ozbiljna!”. espreso.rs. 12. 3. 2019. Архивирано из оригинала 20. 12. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  39. ^ D., M. (17. 3. 2019). „JOVELJIĆ SRUŠIO ZID GRAĐEVINARA! Crvena zvezda ubedljivo pobedila na Banjici! (VIDEO)”. Ало!. Архивирано из оригинала 20. 12. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  40. ^ „Куп: Црвена звезда - Младост 4:1”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 16. 4. 2019. Архивирано из оригинала 27. 11. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  41. ^ „SUPERLIGA SRBIJE: Bomba Pavkova, MAGIJA Marina i RUTINE Vukanovića, Bena i Joveljića (VIDEO)”. srbijadanas.com. 1. 5. 2019. Архивирано из оригинала 22. 5. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  42. ^ „Црвена звезда-Напредак 3:0 (1:0)”. ФК Напредак Крушевац, званична презентација. 19. 5. 2019. Архивирано из оригинала 20. 12. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  43. ^ а б „Шампиони!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 5. 5. 2019. Архивирано из оригинала 05. 05. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  44. ^ „JOVELJIĆEVA SEZONA ZA ISTORIJU! Mladi napadač postavio nove granice!”. Информер. 21. 5. 2019. Архивирано из оригинала 26. 05. 2019. г. Приступљено 28. 5. 2019. 
  45. ^ „Zvanično: Joveljić 2024.”. mozzartsport.com. 14. 6. 2019. Архивирано из оригинала 15. 6. 2019. г. Приступљено 17. 6. 2019. 
  46. ^ „(VIDEO) JOVELJIĆU PRESEO PRVENAC! Ajtraht primio 5 komada od Jang Bojsa!”. Информер. 11. 7. 2019. Архивирано из оригинала 12. 07. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  47. ^ „LIGA EVROPE: Zbog ovoga je Ajntraht doveo Joveljića, prvenac nekadašnjeg napadača Zvezde! (VIDEO)”. hotsport.rs. 25. 7. 2019. Архивирано из оригинала 20. 12. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  48. ^ „У-18: Србија - Украјина 1:2 (0:0)”. Фудбалски савез Србије. 15. 12. 2015. Архивирано из оригинала 10. 12. 2019. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  49. ^ „Mlađi omladinci bolji od Uzbekistana”. fudbal.info. 20. 4. 2017. Архивирано из оригинала 11. 12. 2017. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  50. ^ N, D. (18. 5. 2017). „Mlađi omladinaci reprezentacije Srbije pobedili Češku (FOTO)”. zerobetportal.com. Архивирано из оригинала 10. 12. 2017. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  51. ^ „Mlađi omladinci Srbije deklasirali vršnjake iz Francuske”. sportskacentrala.com. 4. 6. 2017. Архивирано из оригинала 10. 12. 2017. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  52. ^ „Милош Велебит одабрао најбоље омладинце Србије за турнир „Стеван Ћеле Вилотић“”. Фудбалски савез Србије. 24. 8. 2017. Архивирано из оригинала 26. 8. 2017. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  53. ^ „Генерација која много обећава тријумфовала на турниру „Стеван Ћеле Вилотић", савладан Израел 3:1 (1:0)”. Фудбалски савез Србије. 4. 9. 2017. Архивирано из оригинала 11. 9. 2017. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  54. ^ „Ђоровићев списак за Катар: Играчи из Бајерн Минхена, вечитих ривала, чак и омладинац Јовељић!”. Спортски журнал. 4. 12. 2017. Архивирано из оригинала 6. 12. 2017. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  55. ^ „Никад млађа селекција Србије до 21 године славила у Дохи против Катара -2:1(1:1)”. Фудбалски савез Србије. 17. 12. 2017. Архивирано из оригинала 22. 12. 2017. г. Приступљено 7. 1. 2018. 
  56. ^ „Ђоровић позвао нову групу младих играча”. Танјуг. Радио-телевизија Србије. 9. 11. 2018. Архивирано из оригинала 11. 11. 2017. г. Приступљено 27. 11. 2019. 
  57. ^ Vukotić, Danilo (15. 11. 2018). „Pobjeda nad Srbijom”. Фудбалски савез Црне Горе. Архивирано из оригинала 15. 11. 2018. г. Приступљено 27. 11. 2019. 
  58. ^ „Poraz i pobeda Đorinih "orlića"”. mondo.rs. 16. 11. 2018. Архивирано из оригинала 18. 11. 2018. г. Приступљено 27. 11. 2019. 
  59. ^ „ЈОВЕЉИЋ ЕГЗЕКУТОР У ЗЕМУНЕЛУ: Звезда разбила Партизан у дербију!”. Спортски журнал. 24. 4. 2017. Архивирано из оригинала 24. 4. 2016. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  60. ^ а б Terzić, Jovan (5. 10. 2017). „Svetski biser Joveljić za MONDO: Može Ikardi”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 8. 10. 2016. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  61. ^ Nikolić, Darko (3. 12. 2017). „NEZAUSTAVLJIVI KLINAC Ovako igra Zvezdin špic Dejan Joveljić, strelac 33 gola ove jeseni /VIDEO/”. Блиц. Архивирано из оригинала 4. 12. 2017. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  62. ^ Noveski, Darko (9. 9. 2017). „OMLADINSKA LIGA: Nova goleada Zvezde i novi het-trik Joveljića”. hotsport.rs. Архивирано из оригинала 12. 09. 2017. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  63. ^ а б Stevanović, J. (25. 9. 2017). „(VIDEO) ZVEZDA IMA GENIJA! Dejan Joveljić rešeta levom, desnom, glavom, igra šah kao velemajstor...”. Информер. Архивирано из оригинала 26. 9. 2017. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  64. ^ „Joveljić, Dejan - sezona 2016/17.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 10. 12. 2017. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  65. ^ „Joveljić, Dejan - sezona 2017/18.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 7. 8. 2018. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  66. ^ „Joveljić, Dejan - sezona 2018/19.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 20. 12. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  67. ^ а б „Dejan Joveljic”. whoscored.com (на језику: енглески). Приступљено 20. 12. 2019. 
  68. ^ „Упознајте Дејана Јовељића”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 30. 1. 2018. Архивирано из оригинала 31. 01. 2018. г. Приступљено 30. 1. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дејан_Јовељић&oldid=28571805”