Жељин
| Жељин | |
|---|---|
 | |
| Географске карактеристике | |
| Ндм. висина | 1785 m |
| Координате | 43° 28′ 41″ С; 20° 48′ 18″ И / 43.478° С; 20.805° И 43° 28′ 41″ С; 20° 48′ 18″ И / 43.478° С; 20.805° И |
| Географија | |
  Жељин | |
| Државе |  Србија |
| Масив | Динарске планине |
| Група | Копаоничке планине |
Жељин је планина у централној Србији између доњег Ибра, Копаоника, и Гоча. Спада у групу Копаоничких планина. Развође је изворишног дела Расине, притоке Западне Мораве и Јошанице и Гокчанице, притока Ибра. Највиши врх се налази на 1.785 м. У прошлости се на Жељину вадила оловна руда. Обилује радиоактивним минерални изворима и има богат шумски прекривач. Познат је термални минерални извор у Јошаничкој бањи са температуром воде од 48° до 80 °C.
Туристичко-географски положај
[уреди | уреди извор]Сама планина је релативно приступачна и може се освојити из доста различитих праваца. Најчешћи правци су из Митровог Поља преко Врање стене, са превоја Караула у месту Плоча (на регионалном путу 119 Александровац-Јошаничка Бања), као и из места Рокци и Јелакци (такође се налазе на путу Александровац-Јошаничка Бања). Још један погодност за кретање је та што постоји доста планинских шумских путева (треба обратити пажњу на оријентацију). Постоје планинарске маркације из више различитих места (које нису посебно систематизоване) али све воде на врх Жељина. Из Митровог Поља и са превоја Караула до „шумске куће“ се стиже за око 2 до 3 сата.[1] Као оријентир се често користи „Шумска кућа“ која се налази око два сата хода од врха, а одакле постоје нетипичне плаве ознаке у виду троуглова, стрелица и назива (које је урадила полиција, јер у близини има свој центар). После око 1.5 сати излази се из шуме долази се на чистину одакле се виде оба врха. На том делу често дува јак ветар и захтева брз излазак и силазак са врха, међутим лети је то поље боровница па успон и силазак могу да потрају доста дуже.[2]
Морфолошка основа
[уреди | уреди извор]Морфолошку основу планине чине тектонски и флувио-денудациони облици. Они су у оптималном виду експонирани источно од централног масива, који има карактеристике висоравни изнад које се дижу узвишења Рогавска чука (1.785 m, највиши врх планине) и нешто нижа Плочка чука по којима је планина препознатљива, Врања стена (1.097 м), Стражиште (1.295 m), Орловац (1.219 м) и други. Поменута узвишења су претежно под шумом, погодна су за планинарење и представљају добре видиковце.[3]
Клима
[уреди | уреди извор]Клима на планини је веома пријатна. Средња годишња температура ваздуха на горњим масивима износи 8,5 °C. У летњим месецима температуре погодују рекреативним активностима јер износе 18 – 20 °C, док се зимске температуре крећу од 0 – 3 °C и пријатне су за боравак људи али не погодују задржавању снежног покривача. Снег се на планини задржава око 50 дана, али ипак је висина снежног покривача мала и износи од 10 до 30 cm.[4]
Хидролошке карактеристике
[уреди | уреди извор]Највећи значај имају водени токови и извори. Водени токови су бројни али су по димензијама мање изражени. Најзначајнији су: Расина, Јошаница, Бонхићка река, Плочанска река, Рогавска река, Коњска река, Козница и друге. Реке се одликују израженим падом, узаним долинама, богатством воденицама и ваљалицама. Реке су богате рибом пре свега: поточном и калифорнијском пастрмком, кркушом, кленом и мреном. Планина Жељин располаже изворима квалитетне воде за пиће. Неки од њих су каптирани а други имају карактеристике врела због чега представљају значајан предмет интересовања посетилаца. На планини се налази и термоминерални извор – Девијачки извор.[3]
Флора
[уреди | уреди извор]На Жељину је заступљена шумска и травна вегетација, слабије изражене вертикалне зоналности. Континуирани шумски комплекси, претежно листопадне шуме букве, храста, јавора, граба и други, везани су за централни масив. Голети су засађене боровом шумом. Травњаци поседују декоративне вредности, због покривености ливадским цвећем. Посебну вредност планине представља строги резерват природе „Врх Жељина – Плочка чука“ на коме се налазе три вегетацијске формације и то: субалпска шума букве (Fagetumsubalpinum JOB), ливаде изнад субалпског појаса букве и мале високопланинске тресаве.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Planina Željin - EkoSpark.com”. ekospark.com. Приступљено 26. 01. 2020.
- ^ „Планина Жељин”. Краљево (на језику: српски). 23. 04. 2015. Архивирано из оригинала 07. 02. 2020. г. Приступљено 26. 01. 2020.
- ^ а б Ромелић, Јован (2008). Туристичке регије Србије. Нови Сад: Департман за географију, туризами хотелијерство.
- ^ Марић, Р (1980). Географске основе развоја туризма на планини Жељин. Београд: Гласник српског географског друштва.
- ^ Настић, Небојша (19. 10. 2012). „ЕМПИРИЈСКО ИСТРАЖИВАЊЕ ЦИЈЕНА У БИХ 2006–2010. И ПРОГНОЗА ИНФЛАЦИЈЕ ЗА 2011. ГОДИНУ – ПРИМЈЕНА ARIMA МОДЕЛА”. Зборник радова Економског факултета у Источном Сарајеву. 1 (6). ISSN 1986-6690. doi:10.7251/zrefis1206091n.
Литература
[уреди | уреди извор]- Плануправљања СРП „ВрхЖељина – Плочкачука“ запериод 2010-2019 годину, Србија Шуме, 2010
- Ромелић, Ј. (2008): Туристичке регије Србије, Департман за географију, туризами хотелијерство, Нови Сад
- Марић, Р. (1980): Географске основе развоја туризма на планини Жељин, Гласник српског географског друштва, Београд
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Краљево град Архивирано на сајту Wayback Machine (7. фебруар 2020)
- Еко парк
- Фар