Лијепаја

Координате: 56° 30′ 42″ С; 21° 00′ 50″ И / 56.511667° С; 21.013889° И / 56.511667; 21.013889
С Википедије, слободне енциклопедије
Лијепаја
лет. Liepāja, рус. Лиепая
Градска лука Лијепаје
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Летонија
ОпштинаЛијепаја
Основан1253.
Становништво
Становништво
 — 2016.78.144
 — густина1.293,77 ст./km2
Географске карактеристике
Координате56° 30′ 42″ С; 21° 00′ 50″ И / 56.511667° С; 21.013889° И / 56.511667; 21.013889
Површина60,4 km2
Лијепаја на карти Летоније
Лијепаја
Лијепаја
Лијепаја на карти Летоније
Остали подаци
ГрадоначелникУлдис Сескс
Веб-сајт
liepaja.lv

Лијепаја (лет. Liepāja; рус. Лиепая, раније Либава, Либау; литв. Liepoja; нем. Libau; пољ. Lipawa) је трећи по величини град у Летонији, смештен у југозападном делу државе. Град чини и самосталну градску општину.

Лијепаја је позната као друга по важности лука у држави после Риге, која се за разлику од ње зими не леди.

Име града потиче од летонске речи за липу.

Географија[уреди | уреди извор]

Град Лијепаја је смештен на југозападу Летоније, близу државне границе са Литванијом (30 km). Од главног града Риге град је удаљен 220 км западно.

Рељеф: Лијепаја се налази у историјској покрајини Курландији. Град се образовао око ушћа реке Ливе у Балтичко море. Град се налази у равничарском подручју, на 5-7 метра надморске висине.

Клима: У Лијепаји влада континентална клима.

Воде: Град Лијепаја се образовао око ушћа реке Ливе у Балтичко море. Река чини и језеро Лијепаја у залеђу града, па град истовремено на мору, реци и језеру.

Историја[уреди | уреди извор]

Подручје Лијепаје било је насељено још у време праисторије. Данашње насеље под немачким називом Лубау основали су немачки витезови тевтонци 1263. године. Град је прикључен Државној заједници Пољске и Литваније 1626. године. 1795. године град заузима Руска Империја и мења назив у Либава. У 19. веку град доживљава привредни процврат.

1920. године Лијепаја је прикључена новооснованој Летонији. 1940. године прикључена је СССР-у, али је ускоро пала у руке Трећег рајха (1941-44.). После рата град је био у саставу Летонске ССР, да би се поновним успостављањем летонске независности 1991. године нашао у границама Летоније.

Становништво[уреди | уреди извор]

Популација (ист.): Лијепаја
Година
Становништво
Поглед на град Лијепају
Градска пешачка улица

Са приближно 85 хиљада становника Лијепаја је трећи град по величини у Летонији. Међутим, од времена независности (1991. година) број становника је осетно опао (1989. - 115 хиљада ст.). Разлога за ово је неколико - исељавање Руса и другим „совјетских“ народа у матице, одлазак младих у иностраство или Ригу због безперспективности и незапослености, негативан прираштај.

Етнички састав: Матични Летонци чине нешто више од половине градског становништва. Национални састав је следећи:

Привреда[уреди | уреди извор]

Лиепаја је била и остала веома важна лука у Летонији, одмах после Риге. Предност луке је што није под ледом током зиме (за разлику од ришке луке).

Култура[уреди | уреди извор]

Спорт[уреди | уреди извор]

У овом граду игра ФК Лијепаја.

Градови побратими[уреди | уреди извор]

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]