Мода

Модели на рампи током модног шоа 2014. године

Мода (од лат. модус – начин, правило, ритам, време) термин је који означава популарне стилове у разним сферама људских активности и размишљања, у било које време у историји. Стилови се могу мењати брзо и у данашњици се под термином мода означава последња верзија стила и некој области. Модне промене у разним областима могу довести и до промене културе у целости.

Мода је популарни стил или пракса, посебно у областима одеће, обуће, модних детаља, козметике, или тела. Мода је особен и често константан тренд у стилу по коме се особа облачи. Она се састоји од превалентних стилова у понашању и најновијим креацијама текстилних дизајнера. Пошто се више технички термин костим регуларно повезује са термином „мода”, употреба тог термина је била потиснута до примене у посебним околностима као што је маскенбалска или маскарадна одећа, док се „мода” генерално односи на одећу. Тиме је обухваћено и студирање одеће. Иако аспекти моде могу да буду женски или мушки, неки трендови су андрогени.

Области моде

Мода је социјални феномен, који је заједнички многим областима људских активности и размишљања. Успон и пад моде је посебно документован у следећим областима:

• архитектура, унутрашњи дизајн, и пејзажни дизајн
• уметност и струка
• тело, одећа и костим, козметика, фризура, јувелири - с којим најчешће људи поистовећују појам "мода"
• плесање и музика
• стил (начин облачења), сленг, и други облици причања
• економија
• забава, игрице, хоби, спорт
• менаџмент, менаџерски стилови и начини организовања
• политика и мас медији, посебно начини разговора подстицани од стране медија
• филозофија и религија
• социологија и значај облачења за изградњу идентитета
• технологија, на пример избор технике компјутерског програмирања
• Индустрија услужне делатности, дизајнирање униформи за хотеле, ресторане, казино, разне врсте клубова, не би ли се рефлектовао бренд.
• животиње које се држе као кућни љубимци и као егзотични љубимци.
• биљке и цвеће које се држи као украсне биљке.
• камење које се држи као украсно.
• гастрономија и храна

Термини „модеран“ и „немодеран“

Термини „модеран“ и „немодеран“ се користе да опишу да ли је неко или нешто у складу са тренутним или неким другим, популарним модним изражавањем. Термин „модеран“ се обично користи у позитивном смислу, као синоним за гламур, лепоту и стил. У том смислу, мода је врста заједничке уметности у којој култура долази до изражаја. Међутим, овај термин се користи и у негативном смислу, као синоним за хир, тренд и материјализам.

Модна индустрија

Модна индустрија је одувек учествовала у дебатовању друштвених питања и користила своје алате за исказивање ставова о друштвеним променама. Жене су у свим периодима развоја модне индустрије користиле моду као алат за борбу за своја права и промену наметнутих друштвених слика и улога. Понекад би, чак и без претходног промишљања, сам чин увођења одређених комада одеће или промоције неког стила, утицао на промену јавне перцепције жена, стављајући их у први план и доводећи их до значајнијих друштвених позиција.

Феминизам у области моде подразумева две групе питања:

1. Представљање и прихватање женског тела
2. Позиција жена у модној индустрији

Представљање и прихватање женског тела

Иако је у историји мода често била виђена као "шашава женска професија”, за шта су најпре заслужни мушкарци чија је позиција у свету моде - парадоксално - далеко доминантнија, читава расправа о приказивању женског тела указује на јачину утицаја модне индустрије на формирање и посредовање жељених слика жене. После појаве и успеха чувене мршаве манекенке Тwиггy, модни дизајнери су почели да дизајнирају одећу која није прилагођена женском телу, већ сасвим обрнуто, почели су да промовишу мршав тип тела који се прилагодио одећи. То је довело до масовне појаве незадовољства жена сопственим телима и килажом, те потребе да буду мршавије више него што тело може да поднесе. Тако долази до повећања броја случајева жена са здравственим поремећајима као што су анорексија и булимија, и то пре свега код манекенки, али и девојака и жена (претежно тинејџерки) на које модна индустрија врши утицај. Као контра-мера оваквом приступу, тржиште је отворило простор за промоцију такозваних плус сајз модела. На то су жене одмах реаговале, критикујући сам термин “плус сајз” који указује на то да постоји нешто што је нормална килажа и нешто што је преко границе нормалног, тачније, што је прихватљиво, али није “нормално”. Тако је, ради критике промоције мршавости, дошло до промоција гојазности, што је опет довело до нових критика, будући да гојазност, прихваћена или не, ипак није здрава. Поред тога, употреба фотошопа у модним часописима развила је жељу код жена да, баш као и модели, имају "идеално" тело, кожу и косу, због чега су почеле да одлазе на агресивне третмане попут ботокса и лифтинга. Критика се односи и на чињеницу да те часописе претежно читају жене које имају преко 40 година, а у њима има врло мало, односно уопште нема жена у том добу. Тако се врши нека врста дискриминације и шаље порука да су неправилности на кожи и старење нешто што није прихватљиво и лепо за приказивање.

Позиција жена у модној индустрији

Историја је показала да је мода још једна од индустрија у којој доминирају мушкарци, иако су жене те које боље знају шта жене желе. Феминистичка критика односи се на ситуацију у којој мушкарци говоре женама шта оне саме желе и шта им је потребно да би добро изгледале и добро се осећале. Жене из ове области тврде да добијају мање заслуга за свој рад и да су мање плаћене, као и да им је теже да се пробију на тржиште, посебно ако не развију сопствени модни бренд. Цоцо Цханел је један од ретких примера жене која је успела да остави печат у овој индустрији, али потврђује чињеницу да успешно брендирање подразумева и стављање фокуса на име односно лице које иза њега стоји. Такође, у пракси се показало да, када су жене у питању, није довољно лансирање једне линије одеће, већ оне морају агресивно приступити тржишту, иако често немају финансијску или подршку у смислу “отворених врата” да приступе “мушком модном друштву”. Још једна тема која је привукла пажњу бави се питањем изузетно мале видљивости жена у модној индустрији, а припадницама ЛГБТ популације, које тврде да мушкараца из ове популације има доста више (претежно), што је парадоксално јер је сам лезбијанизам (не знам да ли смем ово да кажем) утицао на моду у смислу стварања одевног концепта “жене без стила”.

Феминизам: тренд или активизам

Једно од основних питања које се овде поставља гласи: Да ли мода помаже видљивости идеје феминизма или је феминизам као активност постао “трендy” због утицаја моде? Пракса је показала да мода свакако игра велику улогу у промовисању овог покрета, с тим да је феминизам комодификован, дакле, да је прерастао у врсту бренда који утиче на повећање профита у случају продаје одеће с феминистичким порукама. Феминисткиње подсећају да се одећа с феминистичким паролама производи у фабрикама са изузетно ниским условима рада, где су управо жене те које су оштећене на много начина и којима су ускраћена основна људска права. С друге стране, феминизам не критикује моду у потпуности, него њене одређене делове, као што је наведени проблем са мануфактуром или појава бутика у којима се продаје одећа у само једној величини. Феминисти и феминисткиње сматрају да није феминистички носити одећу која прокламује вредности феминизма, док радници и раднице због тога испаштају. Према томе, основна поента феминистичке критике модне индустрије је у тврдњи да је индустрија комодификовала феминизам ради увећања профита, без стварног заузимања за феминистичке вредности.

Примери модних акција као промоције феминизма

• Карл Лагерфилдова пролећна колекција, 2015. године, када је креативни директор модне куће Цханел извео своје моделе на Цханел Булевар у Паризу, који су носили пароле са натписима “Фрее фреедом”, “Ладиес Фирст”, “Феминисм нот Масоцхисм”.
• Серија мини филмова под називом “Тхе wомен бехинд мy дресс”, коју је реализовала Мариа Гразиа Цхиури, креативна директорка Диор-а.
• Линија купаћих костима са хиџабима модних кућа Маркс & Спенцер и Долце & Габбана.

Модни градови

Бројни градови се препознају као центри глобалне моде углавном услед њихових модних збивања у којима дизајнери излажу своје нове колекције. Ови градови су Париз, Милано, Њујорк и Лондон. Други градови који из године у годину постају све познатији у свету моде су Лос Анђелес, Сан Франциско, Берлин, Токио, Рим, Мајами, Хонг Конг, Сао Пауло, Рио де Жанеиро, Сиднеј, Атина, Барселона, Каиро, Мадрид, Монтреал, Беч, Москва, Њу Делхи и Дубаи.

Антрополошка перспектива

Антропологија, изучавање културе и људског друштва, изучава моду разматрајући зашто се одређени стилови сматрају друштвено прихватљивим, а да то није случај са другима. Одређени начин бива изабран, и он постаје мода по дефиницији извесних људи као целине, тако да ако дати стил има значење у већ постојећем скупу веровања тај стил ће постати мода. Према Теду Полхемусу и Лин Проктер, мода се може описати као вид украшавања, при чему постоје два типа: мода и анти-мода. Путем капитализације и комодизације одјеће, прибора и обуће, етц., оно што је некад сачињавало анти-моду постаје део моде, јер су линије између моде и анти-моде замагљене.

Дефиниција моде и анти-моде је следећа: Анти-мода је фиксирана и мало се мења током времена. Анти-мода је различита у зависности од културних или друштвених група с којима је особа асоцирана или где особа живи, али унутар дате групе или локалитета стил се мало мења. Мода је потпуно супротна анти-моди. Мода се веома брзо мења и није повезана са једном групом или подручјем света, већ је раширена широм света где год људи могу лако да комуницирају једни са другима. На пример, крунска хаљина краљице Елизабете II из 1953. је пример анти-моде, јер је традиционална и не мења се током било ког периода, док је хаљина из колекције модног дизајнера Диора из 1953. пример моде пошто се стил мења са сваком сезоном како Диор произилази са новим хаљинама које замењују старе. Код Диорових хаљина се дужина, крој, текстил и вез хаљине мења од сезоне до сезоне. Анти-мода се стара о одржавању статуса кво, док се мода бави друштвеном мобилношћу. Време је изражено у виду континуитета код анти-моде и у виду промена код моде. Мода има променљиве модове украшавања, док су они фиксирани код анти-моде. Аутохтони и сеоски облици украшавања су пример анти-моде. Промене у моди су део већег система и структуирани су да буду намерне промене стила.

У данашње време, људи у богатим земљама су повезани са људима у сиромашним земљама путем комодизације и потрошње онога што се назива модом. Људи раде велики број сати дневно у једној области света како би произвели ствари које људи у другом делу света желе да конзумирају. Један од примера тога је ланац продукције и конзумације Најки патика, које се производе у Тајвану, а продају између осталог у Северној Америци. На продукционом крајевима су чврсте радне идеологије на којима су изграђене нације и које наводе људе да производе и подстичу људе да конзумирају огромне количине понуђених добара. Робне марке више нису само утилитарне, већ су модне, било да су то патике или тренерке.

Промена од анти-моде до моде услед утицаја западњачке потрошачке цивилизације се може видети у источној Индонезији. Икат текстили из Нгада области источне Индонезије су се променили услед модернизације и развоја. Традиционално, у Нгада области нису постојале идеје сличне западњачкој идеји моде, већ је анти-мода у облику традиционалних текстила и начина украшавања била веома широко заступљена. Текстили су у Индонезији имали мноштво улога за локално становништво. Текстили су дефинисали ранг и статус особе; поједини текстили су означавали припадност владајућој класи. Људи су изражавали свој етнички идентитет и друштвену хијерархију путем текстила. Стога је део индонезијске популације трампио икат текстиле за храну, текстили су представљали економска добра, и пошто су поједини мотиви текстилног дизајна имали спиритуална религиозна значења, текстили су исто тако били начин комуницирања религиозних порука.

У источној Индонезији је продукција и употреба традиционалних текстила је била трансформисана услед модернизације продукције, што је довело до промена начина употребе и њихове вредности. У прошлости су жене производиле текстиле било за кућну потрошњу или за трговину са другима. У данашње време то није случај, јер се текстили углавном не производе у домаћинствима. Западњачка добара се сматрају модерним и вреднују се више од традиционалних добара, укључујући саронге, чиме се задржава извесна асоцијација са добом колонијализма. У данашње време, саронзи се користе само за ритуалне и церемонијалне прилике, док се западњачка одећа носи у цркви или владиним уредима. Државни службеници који раде у урбаним срединама су склонији прављењу разлике између западњачке и традиционалне одјеће, него сеоско становништво. Након Индонезијске независности од Холанђана, становништво је у све већим мерама куповало фабрички направљене кошуље и саронге. У областима текстилне продукције узгој памука и продукција природно обојених влакана су постали застарели. Традиционални мотиви текстила се више не сматрају својством одређених друштвених класа или старосних узраста. Супруге владиних званичника промовишу употребу традиционалних текстила у облику западњачке одеће као што су кошуље, прслуци и блузе. Овај тренд исто тако следи општа популација, и ко год може да приушти кројача то чини да би направио западњачку одећу од традиционалних икат текстила. Стога су традиционални текстили у данашње време модно добро и више нису ограничени на црне, беле и смеђе палете боја, него су доступни у широком опсегу боја. Традиционални текстили се исто тако користе за уређење интеријера и за прављење ручних торби, новчаника и другог прибора, што државни службеници и њихове породице сматрају модним изразом. Такође је присутна и све већа туристичка трговина у источно Индонезијском граду Купанг, где инострани, као и домаћи, туристи купују традиционално штампану западњачку робу.

Употреба традиционалних текстила у моди постаје велики бизнис у источној Индонезији, мада ти традиционални текстили губе своја обележја етничког идентитета и користе се као предмети моде.

Интелектуална својина

У модној индустрији, интелектуална својина није принудна као у филмској и музичкој индустрији. Углавном из тог разлога јер многи дизајнери узимају туђе креације као инспирацију за своја дела и тако креирају тренд у одређеној области. Дизајнери сматрају да би другачија политика негативно утицала на успех индустрије. Ипак, овакав став се мења, 2005. године је Светска организација за интелектуалну својину (WIPO) одржала конференцију позивајући јавно да се у модној индустрији заведу стриктнија правила интелектуалне својине, како кажу „ради заштите малог и средњег бизниса и ради подстицања конкуренције у текстилној и одевној индустрији“.

Како су лажни производи препознатљиви по њиховом лошијем квалитету, још увек постоји потражња за луксузним добрима, и пошто једино заштитни знак или лого оже бити заштићен ауторским правима, многе модне марке то чине једим од највидљивијих аспеката одеће или прибора. Код торбица, посебно, дизајнерова марка може бити уткана у тканину (или тканину поставе) од које је направљена, што чини марку саставним делом торбе.

Године 2005, Светска организација интелектуалне својине (енгл. World Intellectual Property Organization - WIPO) одржала је конференцију на којој је наглашена потреба за строжом применом закона о интелектуалној својини у модној индустрији како би боље заштитила мала и средња предузећа и промовисала конкурентност унутар индустрија текстила и одеће.

Види још

• Модни часопис

Literatura

• Polhemus and Procter, Ted and Lynn (1978). Fashion and Anti-fashion: An Anthropology of Clothing and Adornment. Thames and Hudson. стр. 12—13. 

• Polhemus and Procter, Ted and Lynn (1978). Fashion and Anti-fashion: An Anthropology of Clothing and Adornment. Thames and Hudson. стр. 12. 
• Molnar, Andrea K (1998). Transformations in the Use of Traditional Textiles of Ngada (Western Flores, Eastern Indonesia): Commercialization, Fashion and Ethnicity. Consuming Fashion: Adorning the Transnational Body: Berg. стр. 39—55,42. 
• Braudel, Fernand (1992). Civilization and Capitalism, 15th-18th Century, Vol. I: The Structure of Everyday Life. University of California Press. ISBN 9780520081147. 
• Breward, Christopher (2003). The culture of fashion: a new history of fashionable dress. Manchester: Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-4125-9. 
• Cabrera, Ana, and Lesley Miller. "Genio y Figura. La influencia de la cultura española en la moda." Fashion Theory: The Journal of Dress, Body & Culture. . 13 (1). 2009: 103—110. 
• Cumming, Valerie (2004). Understanding Fashion History. Costume & Fashion Press. ISBN 978-0-89676-253-4. 
• Hollander, Anne (1993). Seeing through clothes. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-08231-1. 
• Hollander, Anne (1994). Sex and suits: the evolution of modern dress. New York: Knopf. ISBN 978-0-679-43096-4. 
• Hollander, Anne (1999). Feeding the eye: essays. New York: Farrar, Straus, and Giroux. ISBN 978-0-374-28201-1. 
• Hollander, Anne (2002). Fabric of vision: dress and drapery in painting. London: National Gallery. ISBN 978-0-300-09419-0. 
• Kawamura, Yuniya (2005). Fashion-ology: an introduction to Fashion Studies. Oxford and New York: Berg. ISBN 978-1-85973-814-6. 
• Lipovetsky, Gilles (translated by Catherine Porter) (2002). The empire of fashion: dressing modern democracy. Woodstock: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-10262-7. 
• McDermott, Kathleen. Style for all: why fashion, invented by kings, now belongs to all of us (An illustrated history). . 2010. стр. —. ISBN 978-0-557-51917-0.  Many hand-drawn color illustrations, extensive annotated bibliography and reading guide
• Perrot, Philippe (translated by Richard Bienvenu) (1994). Fashioning the bourgeoisie: a history of clothing in the nineteenth century. Princeton NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00081-7. 
• Steele, Valerie (1998). Paris fashion: a cultural history. (2. ed., rev. and updated), Oxford: Berg. ISBN 978-1-85973-973-0. 
• Steele, Valerie (2000). Fifty years of fashion: new look to now. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-08738-3. 
• Steele, Valerie, Encyclopedia of clothing and fashion, Detroit: Thomson Gale, 2005
• Davis, F. (1989). Of maids' uniforms and blue jeans: The drama of status ambivalences in clothing and fashion. Qualitative Sociology. . 12 (4): 337—355.  .

Spoljašnje veze

• Moda
• Sens - Sajt o modi
• Moda na sajtu Curlie
• Denim Fashion Clothin Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јун 2018)