Пређи на садржај

Рипањ

Координате: 44° 38′ 11″ С; 20° 31′ 09″ И / 44.6365° С; 20.519166° И / 44.6365; 20.519166
С Википедије, слободне енциклопедије
Рипањ
Рипањ
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
ОпштинаВождовац
Становништво
 — 2011.Раст 11088
Географске карактеристике
Координате44° 38′ 11″ С; 20° 31′ 09″ И / 44.6365° С; 20.519166° И / 44.6365; 20.519166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина199 m
Рипањ на карти Србије
Рипањ
Рипањ
Рипањ на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11232
11234
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Рипањ је насеље у Градској општини Вождовац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 11.088 становника.

Налази се 15 километара јужно од Београда у подножју планине Авале. Кроз село пролазе три пруге (Београд-Ниш, Београд-Ниш преко Мале Крсне и Београд-Бар).

Историја

[уреди | уреди извор]

Своје име Рипањ је, највероватније добио по великој стени Рипи. Још у доба Римљана у Рипњу је вађена руда живе и сребро. Касније су ове крајеве посећивали и Саси у потрази за овим рудама, а у новијој историји је и Ђорђе Вајферт имао значајна рудна поља у Рипњу. Из Рипња је био и Михаило Берисављевић, учитељ који је за време Чарапићеве буне (1826) писао памфлете против кнеза Милоша Обреновића. Овде се налази Археолошко налазиште Чаршија Рипањ.

Прва школа у Рипњу је отворена 1824. године. Прва црква брвнара, уз одобрење Кнеза Милоша, саграђена је, такође, 1824. године. Године 1892. стару цркву брвнару је заменила данашња велелепна црква посвећена Светој Тројици. У Рипњу тренутно постоје две школе: „Војвода Путник“ и „Вук Караџић“ (са засеоцима у Брђанима и Прњавору).

Указом Краља од 23. августа 1923. године насеље је добило статус варошице.

Духовни центри

[уреди | уреди извор]

Овде се налазе Црква Свете Тројице у Рипњу и Манастир Дробњаци. Манастир је посвећен икони Пресвете Богородице »Тројеручица« чије име и носи. Налази се у засеоку Дробњаци надомак Рипња, између Авале и Парцанског виса/Раље, у близини железничке постаје, у ваздушној линији 25 km од центра Београда, путем 35 km.

Прњавор

[уреди | уреди извор]
Језеро Трешња.

Прњавор је заселак Рипња, у подножју планине Авале.

Налази се 20 километара јужно од Београда. Са Београдом је повезан Беовозом, Ластом као ГСП-ом линијом број 408. У центру Прњавора се налази основна школа „Вук Караџић“. У близини се налази језеро Трешња које је на територији насеља Мала Иванча, на језеру је сниман филм Маратонци трче почасни круг и серијал Сложна браћа. У самом Прњавору, у близини кафане „Бело јагње“ је сниман филм Сиви камион црвене боје. У близини Прњавора тачније у засеоку Пећине снимљен део серије Грех њене мајке као и део серије Љубише Самарџића Мирис кише на Балкану.

Привреда

[уреди | уреди извор]

На територији Рипња се налази и фабрика електроопреме „Минел“ са своја три погона.

Овде се налазе железничке станице: Железничка станица Рипањ, Железничка станица Клење, Железничка станица Рипањ Тунел, Железничка станица Бела река и Железничка станица Липе.

Градски саобраћај

[уреди | уреди извор]

До насеља се дневним линијама гсп-а може стићи:

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Рипањ живи 8.602 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,8 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 3.640 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Године 1863. у селу је било 1.839 становника са 378 пореских глава, а 1921. 5.012 становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[9]
Година Становника
1948. 7.475
1953. 8.255
1961. 10.533
1971. 10.673
1981. 10.463
1991. 10.571 10.320
2002. 10.741 11.020
Етнички састав према попису из 2002.‍[10]
Срби
  
 10.320 96,08%
Роми
  
 94 0,87%
Македонци
  
 32 0,29%
Црногорци
  
 21 0,19%
Југословени
  
 13 0,12%
Хрвати
  
 9 0,08%
Муслимани
  
 8 0,07%
Мађари
  
 8 0,07%
Бугари
  
 8 0,07%
Албанци
  
 5 0,04%
Словенци
  
 4 0,03%
Руси
  
 3 0,02%
Словаци
  
 2 0,01%
Румуни
  
 2 0,01%
Украјинци
  
 1 0,00%
непознато
  
 188 1,75%


Становништво према полу и старости[11]
м
ж
? 42
  
  
 48
80+ 54
  
  
 114
75—79 122
  
  
 174
70—74 271
  
  
 322
65—69 334
  
  
 374
60—64 263
  
  
 314
55—59 276
  
  
 280
50—54 454
  
  
 399
45—49 480
  
  
 494
40—44 361
  
  
 367
35—39 317
  
  
 309
30—34 346
  
  
 319
25—29 371
  
  
 348
20—24 392
  
  
 353
15—19 383
  
  
 332
10—14 324
  
  
 317
5—9 310
  
  
 264
0—4 256
  
  
 257
Просек : 38,8 41,1
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 1.593 1.892 2.840 3.043 3.109 3.198 3.640
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 687 980 637 807 319 148 36 20 3 3 2,95
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 4.466 1.305 2.827 187 133 14
Женски 4.547 795 2.793 761 192 6
УКУПНО 9.013 2.100 5.620 948 325 20
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 2.078 47 0 0 724
Женски 1.387 51 1 0 304
УКУПНО 3.465 98 1 0 1.028
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 51 147 250 46 435
Женски 1 25 246 49 91
УКУПНО 52 172 496 95 526
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 8 55 77 33 48
Женски 26 59 54 102 296
УКУПНО 34 114 131 135 344
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 68 0 1 88
Женски 50 2 0 30
УКУПНО 118 2 1 118

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „ГСП Београд, линија 403”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08. 
  2. ^ „ГСП Београд, линија 404”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08. 
  3. ^ „ГСП Београд, линија 405”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08. 
  4. ^ „ГСП Београд, линија 405Л”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08. 
  5. ^ „ГСП Београд, линија 407”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08. 
  6. ^ „ГСП Београд, линија 407Л”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08. 
  7. ^ „ГСП Београд, линија 408”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08. 
  8. ^ „ГСП Београд, линија 534”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08. 
  9. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  10. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  11. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рипањ&oldid=28394917”