Словенски календар
У селу Лепесовки, у Волинској области у западној Украјини, руски археолози Тихонова и Хвајко су 1958. пронашли старо словенско светилиште, у чијем су олтару сачуване две глинене посуде из 2—4. века на којима је утиснут словенски календар тога времена, а у селу Ромашки, јужно од Кијева, у налазишту је био крчаг из 4. века, на којем је такође сликописан календар[1].
Пронађени календар у Лепесовки је имао својеврсне црте и резе, чинећи загонетну и сложену орнаментику знакова и цртежа. Руски археолог и историчар Борис Александрович Рибаков га је одгонетнуо[2][3][4]. На календару у Лепесовки је година подељена на дванаест раздела, са уочљивим симболима ватре и сунца, са јасном раздеобом на годишња доба и назнакама солстиција, са дванаест месеци у којима су послови и дани усклађени са природним погодностима (орање, сетва, жетва, лов, гајење биља), уз тачно назначење датума празника.
Називи дана[уреди | уреди извор]
Поједини аутори сматрају да су Словени имали недељу од 6 дана и да су знали за 5 радних дана и један нерадни дан, које су назвали: недеља, понедељак, уторак, среда, четвртак и петак[5]. Недеља је имала посебну улогу а радни дани су носили имена по редним бројевима, како су долазили после недеље.
Називи дана у седмици[5]:
- Недеља — дан када се не ради, „не дела”', нерадни дан;
- Понедељак — дан после недеље, дан „по недељи”, први дан у седмици;
- Уторак — „втори” дан, други дан у седмици;
- Среда — „среда” — средина, средњи дан у седмици;
- Четвртак — четврти дан;
- Петак — пети дан.
Седмодневну недељу словенски народи почињу употребљавати тек преласком у хришћанство те се тада и назив за шести седмични дан — субота[5]. Ова реч потиче из јеврејске речи „сабата”.
Данашњи називи за дане код Словена су се прво јавили код Јужних Словена, у тадашњој Византији, да би се временом, преко Бугарске, Словачке и Чешке, проширили и међу осталим словенским народима.[5]
Српски | Руски | Црквено- словенски |
Пољски | Доњолужички | Горњолужички | Чешки | Словачки | Словеначки | Хрватски | Македонски | Бугарски | Украјински | Белоруски |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
понедељак | понедельник | понєдѣ́л҄ьникъ | poniedziałek | pòniedzôłk | pónjeźele | pondělí | pondelok | ponedeljek | ponedjeljak | понеделник | понеделник | понеділок | панядзелак |
уторак | вторник | въто́рьникъ | wtorek | wałtora | wutora | úterý | utorok | torek | utorak | вторник | вторник | вівторок | аўторак |
среда | среда | срѣ́да | środa | srjoda | srjeda | středa | streda | sreda | srijeda | среда | сряда | середа | серада |
четвртак | четверг | чєтврь́тъкъ | czwartek | stwórtk | štwórtk | čtvrtek | Štvrtok | Četrtek | četvrtak | четврток | четвъртък | четвер | чацьвер |
петак | пятница | пѧ́тъкъ | piątek | pětk | pjatk | pátek | piatok | petek | petak | петок | петък | п’ятниця | пятніца |
субота | суббота | сѫбо́та; собо́та | sobota | sobota | sobota | sobota | sobota | sobota | subota | сабота | събота | субота | субота |
недеља | воскресенье | нєдѣ́лѧ | niedziela | njeźela | njedźela | neděle | nedeľa | nedelja | nedjelja | недела | неделя | неділя | нядзеля |
Код Словена је сваки дан у недељи имао бога заштитника[1]:
Називи месеци[уреди | уреди извор]
Претпоставља се да су Словени знали само за 6 дана у недељи, и да је један месец садржао 5 недеља по 6 дана тј. 30 дана[5]. Ово се веома добро слагало са периодом промене све четири месечеве мене, који траје 29,53 дана.
Називи за месеце су били у вези са природним појавама. Пошто Словени живе на великим растојањима једни од других, долазило је до тога да месец „јун” Хрвати зову јун а Пољаци јул, зато што липа цвета месец дана раније на југу него на северу Европе. Такође, исто је и за месеце „травањ” и „листопад” зато што на југу раније долази пролеће и остала годишња доба него на северу.
Стари називи за месеце у години који су се задржали у словенским језицима:[6]
Савремени српски | Староруски[7] † | Руски | Украјински | Белоруски | Пољски | Кашупски | Полапски † | Доњолужички | Горњолужички | Чешки | Бугарски | Словеначки | Прекомурси | Хрватски | Српски | Македонски | Литвански[8] |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Јануар | Просинец | Просинец[9], Перезимье, Лютовей, Трескун | Січень | Студзень | Styczeń | Stëcznik | lede môn | Wezymski | Wulki rožk | Leden | Просинец, Колог, Коложег, Голям сечко | Prosinec | sečén | Siječanj | Коложег | Коложег | sausis |
Фебруар | Сечень | Вьюговей, Бокогрей, Снежень, Лютень[9] | Лютий | Люты | Luty | Gromicznik | rüzac, rüsatz | Swěckowny | Maly rožk | Únor | Съчен, Сечко, Малък сечко | svečan | süšec, sűca | Veljača | Сечко | Сечко | vasaris |
Март | Сухий | Зимобор, Протальник, Грачевник, Капельник | Березень | Сакавік | Marzec | Strëmiannik | zürmôn, sürmôn | Pózymski | Naletnik | Březen | Сух | sušec | mali tráven | Ožujak | Дерикожа | Цутар | kovas |
Април | Бере- зозол |
Снегогон, Ручейник, Первоцвет | Квітень | Красавік | Kwiecień | Łżëkwiôt | choidë môn, chéudemon | Nalětny, Jatšownik | Jutrownik | Duben | Брязок | mali traven | velki tráven | Travanj | Лажитрава | Тревен | balandis |
Мај | Травный | Ярець, Травник, Цветень[10] | Травень | Май, Травень | Maj | Môj | laistë môn, leisten mon | Rozhelony | Rožownik | Květen | Тръвен | veliki traven | risálšček, risáolšček | Svibanj | Цветањ | Косар | gegužė |
Јун | Изок | Разноцвет, Скопидом, Хлеборост | Червень | Чэрвень | Czerwiec | Czerwińc | pątjustë môn, pancjusté mon | Smažki | Smažnik | Červen | Изок, Червеник | rožnik | ivánšček | Lipanj | Трешњар | Жетвар | birželis |
Јул | Червен | Страдник, Сенозарник, Грозник | Липень | Ліпень | Lipiec | Lëpinc | zeminik, semínic | Žnjojski | Pražnik | Červenec | Чръвенъ, жетар, жътвар, сърпен | mali srpan | jakopšček | Srpanj | Жетвар | Златец | liepa |
Август | Зарев | Густоед, Разносол, Жнивень | Серпень | Жнівень | Sierpień | Zélnik | haimôn, haymon | Jacmjeński | Žnjenc | Srpen | Орач, Зарев | veliki srpan | méšnjek | Kolovoz | Гумник | Житар | rugpjūtis |
Септембар | Ревун | Ревун[9], Хмурень, Вересень, Зоревник | Вересень | Верасень | Wrzesień | Séwnik | prenjă zaimă môn, pregnia- seine mon, jisinmôn |
Požnjenc | Požnjenc | Září | Руен, Руй | kimavec | mihálšček, miháošček | Rujan | Гроздобер | Гроздобер | rugsėjis |
Октобар | Листопад | Грязник, Свадебник, Листобой | Жовтень | Кастрычнік | Paździ- ernik |
Rujan | wainjă môn, weiniamon | Winowc, Winski | Winowc | Říjen | Листопад | vinotok | vsesvéšček | Listopad | Шумопад | Листопад | spalis |
Новембар | Груден | Грудень[9], Полузимник, Бездорожник, Листогной | Листопад | Лістапад | Listopad | Smùtan | zaimă môn, seynemon | Młośny | Nazymnik | Listopad | Груден | listopad | andrejšček | Studeni | Студени | Студен | lapkritis |
Децембар | Студеный | Ветрозим, Студень, Стужайло | Грудень | Снежань | Grudzień | Gòdnik | trubnë môn, trübnemon | Zymski | Hodownik | Prosinec | Студен | gruden | prosinec | Prosinac | Коледар | Снежник | gruodis |
Називи за месеце код Словена[1]:
- љути — време опаких мећава и љутих мразева,
- големи месец, фебруар — време велике хладноће и сметова,
- межник — време размеђавања зиме и пролећа,
- бокогреј — време када се са сунчане стране, с бока, почиње осећати топлота,
- сухи — време у коме су мраз и ветар стврдли и осушили све,
- протаљник — време када се на тлу указују прокопнине,
- летник — време пролећног отопљавања,
- жарки — време жега и припеке,
- груден — време стврдњавања земље и стварања грумења, груда, по њивама и путевима,
- грјазник — време блата и каљуга услед падавина,
- студен — време хладне и зимоморне позне јесени,
- снежањ — време снега и сметова,
- просинац, просинец — када лепо време просењује, просијава, када се већ лепи дани појављују и, најпре местимично, после јесењих магли и зимске тмурне облачности, указује се небеска ведрина,
- березен, сакавик — време када брезе и дрвеће, с почетком пролећа и отопљавањем, почињу да луче сокове,
- биљар, травењ, цветањ, квитањ, мај, лажитрава — време бујног раста и цветања трава и грмља,
- липењ — дани миомирисног цветања липе,
- трешњар, черешњар — време доспевања првих воћних плодова,
- црвеник, рујен — преодевање шуме у златасту и румену јесен,
- вересењ — време упадљивости вреска, ниске дрвенасте биљке, малих листова и љубичаста цвета, вечно зелене шибљике, распрострањене у Полесју и брдским пределима,
- жовтењ, листопад, шумопад — време када лишће жути, опада и гора огољује;
- дерикожа — време уништавања стоке због недостатка исхране на крају зиме,
- изок — време појављивања инсеката и оглашавања цврчак,
- червењ — време црва, гусеница и ларви пчела,
- зарев — време ревања или рике јелена,
- сечењ — време најпогодније да се дрвеће сече, јер тада не лучи сокове, да се земља приведе за усеве, што говори и назив
- березозол — време сече, крчења бреза и претварања њихових пањева и корења у пепео (паљевинска земљорадња),
- серпењ, жњивен, жетвар — време жетве,
- гумник, коловоз — време када се летина одвози са њива и жито врше на гумну,
- гроздобер — време бербе винограда, вересењ, кастричник,
- паздерник — време млаћења конопље и лана и извлачења влакана за пређу (вресат: млатити, кострика: конопља, поздер: уситњена дрвенаста стабљика конопље),
- каледар — време кретања обредних поворки у сусрет новом лету,
- коложег — време паљења ватри за појачање снаге зимског сунца,
- свадебник — време свадбовања.
Празници[уреди | уреди извор]
Словенски празници током године[11]:
Јануар: | 1-6. Велесови дани, 6. Турица |
Фебруар: | |
Март: | 1. Вјуница, 21. Масленица |
Април: | 22. Лелин дан |
Мај: | 1. Радуница |
Јун: | 4. Јарилов дан, 19-24. Русалкина недеља, 21. Купалов дан |
Јул: | 20. Перунов дан |
Август: | 7. Дан жетве |
Септембар: | 8. Ладин дан, 21. Сварогов дан |
Октобар: | петак између 25. октобра и 1. новембра Мокошин дан |
Новембар: | |
Децембар: | 21. Колада |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Миле Недељковић: Српско наслеђе, бр. 9, 1998.
- ^ Б. А. Рыбаков. Календарь IV в. из земли полян.- «Советская археология», 1962, № 4.
- ^ В. А. Городцов. Заметка о глиняном сосуде с загадочными знаками.— «Археологические известия и заметки», т. V. М., 1897, № 12
- ^ Сборник «Культура древней Руси», т. I—II. М, 1950—1951
- ^ а б в г д Према Јарослав Францисти: Календар и мерење времена Архивирано на сајту Wayback Machine (10. април 2009), Приступљено 25. април 2013.
- ^ Називи месеца према Народни називи за месеце у години и Јарослав Францисти: Календар и мерење времена Архивирано на сајту Wayback Machine (10. април 2009), Приступљено 25. април 2013.
- ^ Карамзин Н. М. История Государства Российского. Полное издание в одном томе. М.: Альфа-Книга, 2009. ISBN 978-5-9922-0089-8
- ^ Балтийские и славянские названия месяцев Архивирано на сајту Wayback Machine (4. новембар 2011)
- ^ а б в г Рыженков 1991.
- ^ „Май в народном календаре”. Архивирано из оригинала на датум 23. 04. 2018. Приступљено 05. 04. 2020.
- ^ Slavic Myth and Religion, Приступљено 25. април 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Миле Недељковић: Зимски знак ватре, летњи знак Сунца и Перунова муња, Српско наслеђе, Историјске свеске бр. 9, 1998.
- Јарослав Францисти: Календар и мерење времена, НИШРО Дневник, Нови Сад, 1982.
- Народни називи за месеце у години
- Slavic Myth and Religion
- Slavic Pagan Holidays
- Slavic Pagan Kalendar