Андреј Пленковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Андреј Пленковић
ПМ Андреј Пленковић.јпг
Андреј Пленковић
Биографија
Датум рођења8. априла 1970.
Место рођењаЗагреб, СР Хрватска
СФР Југославија
ДржављанствоХрватска
Религијакатолик
СупружникАна Маслаћ-Пленковић[1]
ДецаМарио[1]
Образовањеправник
Професијаполитичар, дипломата
УниверзитетУниверзитет у Загребу
Политичка
партија
ХДЗ
Тренутна функција
Функцију обавља од 19. октобра 2016.
ПретходникТихомир Орешковић
1. јула 2013. — 12. октобра 2016.
НаследникЖељана Зовко
10. априла 2012. — 1. јула 2013.
22. децембра 2011. — 1. јула 2013.
предсједник ХДЗ-а
Тренутна функција
Функцију обавља од 17. јула 2016.
ПретходникТомислав Карамарко

Андреј Пленковић (Загреб, 8. априла 1970.), предсједник Владе Републике Хрватске и предсједник Хрватске демократске заједнице од 2016. Члан Европског парламента од 2013. до 2016. Био је посматрач у Европском парламенту између 2012. и 2013., те посланик у Хрватском сабору од 2011. до 2013.

Младост[уреди]

Пленковић је рођен у Загребу. Уписао је Правни факултет у Загребу 1988., а дипломирао 1993. на тему Институције Еуропске заједнице и процес доношења одлука на Катедри међународног јавног права код професорке Нине Вајић, бивше судинице Европског суда за људска права у Стразбуру. Током студија радио је као преводилац волонтер у Проматрачкој мисији Европске заједнице у Хрватској између 1991. и 1992.

За вријеме студија активно је учестовао у раду Европске удруге студената права (ЕЛСА). Предсједник ЕЛСА-е Загреб постао је 1991., а предсједник ЕЛСА-е Хрватске 1992., те предсједник Међународног комитета ЕЛСА-е са сједиштем у Бриселу 1993. У том периоду учестовао је на бројним међународним конференцијама диљем Европе и САД-а, те је организовао неколико стручних скупова у Хрватској. Студентску праксу обавио је 1992. у адвокатској фирми Стефенсон Харвуд у Лондону. На стажу у Европској народној странци у Европском парламенту боравио је 1993. Идуће године стажирао је и у хрватској Мисији при Европској заједници, коју је тада водио хрватски амбасадор.

Државни стручни испит положио је 1997., а 1999. Савјетнички испит при Министарству спољних послова. Магистрирао је међународно право 2002. с магистарским радом Субјективитет ЕУ и развој Заједничке вањске и сигурносне политике. Исте године положио је и правосудни испит. Говори енглески, француски и италијански, а служи се и њемачким језиком.[1]

Дипломатија[уреди]

Пленковић је од 1994. до 2002. радио као дипломат у Министарству спољних послова гдје је обављао низ функција. Између осталог, био је начелник Одјела за европске интеграције, савјетник министра за европске послове, члан Преговарачког тима за Споразум о стабилизацији и придруживању између Хрватске и Европске уније.

Функцију замјеника шефа хрватске Мисије при Европској унији у Бриселу преузео је 2002. У том својству био је задужен за координацију политичких активности Мисије, те за припрему подношења захтјева Хрватске за чланство у Европској унији. Замјеником амбасадора у Француској постао је 2005.

У априлу 2010. постао је државни секретар за европске интеграције гдје је управљао радом Министарства спољних и евроспких послова на политичким и економским односима с чланицама Европске уније од децембра 2011. Имао је истакнуту улогу у кампањи за референдум о приступању Европској унији 2013. Као државни секретар, обнашао је фунцкију националног координаротра за Дунавску стратегију ЕУ.

Политички ангажман[уреди]

У Хрватску демократску заједницу учланио се 2011.[1] Постао је посланик у Хрватском сабору 22. децембра 2011. Био је супредсједавајући Заједничког парламентарног комитета Хрватског сабора и Европског парламента, те члан саборских комитета за спољну политику, европске интеграције, за правосуђе, за заштиту околиша и за међупарламентарну сарадњу. Одлуком Хрватског сабора од априла 2012. до јула 2013. био је један од 12 хрватских представника проматрача у Европском парламенту.

Од 1. јула 2013. био је представник Европске народне странке и ХДЗ-а у Европском парламенту. Члан је Комитета за устав Европског парламента те Делегације за односе са земљама југоисточне Европе. Учествује и у раду низа других комитета.

Предсједник ХДЗ-а постао је 17. јула 2016. Био је једини кандидат на унутарстраначким изборима.

Долазак на власт[уреди]

Након релативне победе ХДЗ-а на изборима за Сабор одржаним 11. септембра 2016. године, предсједница РХ Колинда Грабар Китаровић је 10. октобра 2016. дала Пленковићу мандат за састављање 14. Владе РХ[2]. Дана 19. октобра, са 91 гласом "за", 3 уздржана и 45 гласова "против", у Сабору је изгласано поверење хрватској Влади Андреја Пленковића.

Односи са Србијом[уреди]

Блокада Србије од стране Хрватске у процесу евроинтенграција у ЕУ[уреди]

У сенци афере хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић са српским чоколадама[3], дана 12. децембра 2016. године, блокадом отварања поглавља 26 о образовању и култури Хрватска већ други пут у само неколико месеци је наставила континуитет политике конфронтације и анимозитета према Србији. Андреј Пленковић је као главни разлог за хрватско “не” навео да је хрватски захтев за враћањем културног блага СПЦ у Хрватску, као и инсистирање на правима хрватске мањине у Србији, односно уџбеницима и настави на хрватском језику[4][5]. Само 11 дана касније, 23. децембра званични Загреб одблокирао је поглавље 26 у преговорима Србије и ЕУ. Андреј Планковић је потврдио укидање блокаде Србији[6].

Споменик у Јасеновцу са паролом "За дом спремни" и извињење[уреди]

Ветерани Хрватских одбрамбених снага (ХОС) су 3. децембра у центру Јасеновца, недалеко од бившег усташког концентрационог логора, открили спомен-облежје на којем је уклесана усташка крилатица "За дом спремни"[7]. Парола је 5. новембра угравирана на плочи која је подигнута на зграду на Тргу краља Петра Свачића, као знак сећања на 11 погинулих припадника Прве сатније "Анте Параџик" ХОС, који су погинули на том подручју, пишу загребачке "Новости", лист који издаје Српско народно вијеће (СНВ). То је изазвало оштре осуде у Србији и Републици Српској, као и медју српским представницима у Хрватској. Дана 18. децембра, премијер Хрватске Андреј Пленковић извинио се онима које вређа усташки поздрав "За дом спремни" исписан на спомен-плочи погинулим припадницима ХОС-а у Јасеновцу, наводећи да му је жао што је плоча постављена[8]. Због неадекватне реакције институција, "Иницијатива младих за људска права" 29. децембра је прелепила спомен-таблу на којој је истакнут поздрав "За дом спремни" у Јасеновцу[9].

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Тко је Андреј Пленковић. Дневник Нове ТВ, 27. јуна 2016. Приступљено 17. јула 2016.
  2. ^ Андреј Пленковић добио мандат за састављање владе, "Предсједница Колинда Грабар-Китаровић уручила је предсједнику ХДЗ-а Андреју Пленковићу мандат за састављање 14. владе Републике Хрватске. Пленковић је предсједници донио 91 потпис изабраних саборских заступника. Мандатар је у року од 30 дана дужан програм владе и њезине чланове представити Сабору и затражити гласовање о повјерењу.", објављено 10. листопада 2016., приступљено 18. листопада 2016.
  3. ^ ЧОКОЛИНДА: Изнервирала Хрвате ал’ одушевила Шешеља | Вести | Курир
  4. ^ ХРВАТСКОЈ СЕ - МОЖЕ Шта се крије иза показивања "мишића" и терања ината Србији
  5. ^ Пленковић: I друге земље су имале резерве о поглављу 26 | Н1 Србија
  6. ^ Пала блокада из Хрватске! | Политика | Новости.рс
  7. ^ СКАНДАЛ У ЈАСЕНОВЦУ Усташе поставиле спомен плочу са натписом "ЗА ДОМ СПРЕМНИ"
  8. ^ Пленковић: Извињавам се онима које вријеђа плоча у Јасеновцу
  9. ^ РТС :: Иницијатива младих прелепила плочу у Јасеновцу

Спољашње везе[уреди]