Ненад Гајин

С Википедије, слободне енциклопедије
Ненад Гајин
Лични подаци
Друга именаЦоца
Занимањемузичар
Музички рад
Активни период1989 - данас
Жанрјазз, роцк, функ, поп, самба, босса нова
Инструментгитара

Ненад Гајин (Јагодина, 28. октобар 1976) је српски џез, поп, рок, етно и блуз гитариста. Један је од ретких уметника који је следи сопствени јасно одређени солистички пут, а истовремено је тражен као сарадник других звезда. Од почетка своје каријере је био жанровски и стилски врло свестран, а правци музике у којима се највише истакао су: јазз, роцк, функ, поп, бразилска музика (самба, босса нова), музика западне Африке и Магхреба као и традиционална музика Балкана.

Биографија[уреди | уреди извор]

Већ са 11 година се заинтересовао за свирање гитаре поред брата Александра Алеза који је у то време певао у бенду Етиопија, а са непуних 14 година почиње да свира јавно у родној Јагодини, са бендовима као сто су: Етиопија, Пуре, Црни Лилихип, Каисер.

У Београд се сели 1998. године где почиње да свира у клубу Плато и СКЦ-у са бендом Милоша Петровића, Васила Хаџиманова, Ненада-Неше Петровића, Бранка Марковића… Током 1999. године снима албум Слободана Тркуље, Призивање кише.[1]

Након тога почиње да наступа у београдској верзији Забрањеног Пушења са Нелетом Карајлићем, на турнеји Ја нисам одавле. Бенд касније мења име у Тхе Но Смокинг Орцхестра на челу са Емиром Кустурицом у којем је свирао од 1999. године па се тако појавио и у документарном филму (Супер 8 сториес - Емира Кустурице), а учествовао је и у стварању музике за његове филмове Црна мачка, бели Мачор, Живот је чудо и већ поменути Супер 8 сториес. Такође, учествовао је на турнејама са бендом по Русији, Канади, Јужној Америци и широм Европе. Као највећи успех може се издвојити концерт Примо маггио у Риму пред 400.000 људи, као предгрупа Компај Сегунду, Ерики Баду и осталим звездама за 1.мај 2001.г.[2][3]

За то време паралелно ради као студијски музичар у Београду, где након снимања албума Деценија [4] Светлане Цеце Ражнатовић, 2002. године свира концерт на стадиону Црвене звезде, са истоименом фолк звездом, пред више од 60.000 људи.[5]

Након трогодишње сарадње са Емиром Кустурицом анд ТНСО, 2002. године добија стипендију Британског часописа Тотал Гуитар Магазине[6] и сели се у Лондон где похађа чувени Лондон Гуитар Институте [7], где годину дана касније, добија награду студента године и уписује трогодишње студије, као стипендиста Тхамес Валлеy универзитета [8].

Током студирања наступао је на Бирмингемском сајму музичке опреме [9], као и Лондон Гуитар Еxпо-у [10], промовишући своју школу у холу Wемблеy Арене са својим триом, у коме су у том тренутку, чланови два професора са академије (Алан Миан на бас гитари и Јустин Сцотт на бубњевима).

Радио је са продуцентима као што су Мајк Нилсен (Јамироqуаи, Ундерwорлд...) и Yак Бонди (Лиса Стансфиелд, Спице Гирлс...), са којим је радио на ЕП-ју Црицкетс Синг Фор Анамариа певачице Еме Бантон [11][12], и чувеном боyс банду С Цлуб 7 [13].

Сарађивао је и са еминентним именима Лондонске Друм’н басс сцене као што је Роцкy Сингх (бивши бубњар Асиан Дуб Фоундатион-а) на његовом пројекту Лефт Ханд Дриве, такође и са Флеxие, Мисс Троубле и са бубњарем гитарског хероја Стеве Ваи-а, Пете Зелдманом.

Придружује се и бенду Схаз Роцкет-а, талентованог певача и глумца који у том тренутку води јам сессион, сваког уторка у Поп Бару, у познатом кварту Сохо у Лондону.

Са певачицом Јулиет Русселл, свира промоцију књиге Мусициан Кеитх Схадwицк-а [14], и концерт Прослава рођендана Јиммија Хендрикса у склопу изложбе необјављених фотографија у његовом бившем стану у улици Брооке Стреет у Лондону.[15]

Након две године боравка у Лондону, Ненад је провео 6 месеци у Лос Анђелесу, где је свирајући стекао значајно искуство и упознаје неке од својих узора, као што су Мирослав Тадић, Гарy Новак, Сцотт Хендерсон, Јиммy Еарл, Сцотт Кинсеy а са Миканом Златковићем, упознаје сцену у Сан Диегу и почиње да свира на недељном нивоу.

Затим се накратко вратио у Београд 2005. године где је са Ђорђем Миљеновићем учествовао у снимању рок опере Загађење у Јапану [16] и започиње сарадњу са Жељком Јоксимовићем са којим снима албум IV [17] и свира турнеју по Србији и Европи до средине 2006. године.

Са Слободаном Тркуљом и Балканополис Банд у сарадњи са Београдском филхармонијом и Метропол Оркестром из Холандије у Центру Сава у Београду, свира концерт који је објављен као ДВД.[18][19]

Након тога се 2007.г. преселио у Париз где до данас живи, ради и гради успешну међународну каријеру највише у Џез водама. Постао је један од најактивнијих и најтраженијих гитариста у Француској. У том граду 2008. године почиње да свира у престижном кабареу Троис Маиллетз[20] у латинској четврти, као члан бенда истоименог локала. Мало након тога, постаје активан на јам сессион-има у клубовима као што су Ле Баисер Сале, Сунсет, Сунсиде, Дуц дес Ломбардс, Цавеау дес Оублиеттес у Паризу где упознаје јазз сцену.

Његов препознатљив израз на гитари га 2010. године доводи до првог озбиљног уговора. Трубач Ибрахим Маалоуф, пореклом из Либана, позива га у бенд, коме се придружује и проводи наредне 2 године на турнеји широм света промовишући албум Диацхронисм [21]. Треба напоменути да готово не постоји већи јазз фестивал у Европи, где Ненад није наступао за само 2 године рада са Ибрахимом (Нортх Сеа Јазз, Марциац, Јуан Лес Пинс, Јазз а Монтреауx, Јазз а Виенне, Цуллy Јазз Фест, Парис Јазз Фестивал, Монтреал Јазз Фестивал…). Више пута се нашао на истим фестивалима и бинама, раме уз раме са својим узорима, као сто су Пат Метхенy, Георге Бенсон, Јохн Сцофиелд, Марцус Миллер и многим другима. Исти бенд свира највећу доделу јазз награда (Вицтоирес де Јазз) у Јуан лес Пинс-у, граду на југу Француске, где Ибрахим Маалоуф добија награду за најбољег јазз музичара 2011. године.[22]

Од 2011. године се придружује бенду легендарног Сенегалског бубњара Мокхтара Самбае (Јое Заwинул,Царлос Сантана, Алпха Блондие, Салиф Кеита…) са којим повремено свира и дан данас.

На позив познатог диригента Фарид Аоуамеур-а, одлази више пута за Алжир, где свира са Алжирским Националним оркестром, познату ТВ емисију Алхан Wа Цхабаб [23] која му након тога отвара могућност да више пута држи семинаре (мастер цлассес) у Алзеу на Музичкој академији.

Исте године са Сенегалским певачем, Wоз Кали-јем наступа на највећем wорлд мусиц фестивалу у Африци (Пан Африцан Фест).

Такође се исте године придружује бенду певачице Маyре Андраде на њеној светској турнеји и промоцији албума Студио 105.[24]

Ненад Гајин Трио на концерту у клубу Ле Цавеау дес Оублиеттес у Паризу 19.04.2016. Ненад Гајин,Јон Грандцамп и Лаурент Давид

После успешне аудиције, 2012. године, добија позицију соло гитаристе у бенду Гранд Цорпс Маладе-а, чувеног Француског поете и кантаутора, са којим свира четири године на скоро свим француским говорним подручјима (Канада, острво Реунион, Маурицијус, Сенегал, Мароко, Алжир, Тунис, као и у свим већим салама и на фестивалима у Француској.

У периоду 2013-2015. године наступао је са популарном француском певачицом Индилом, са којом је у склопу њене европске турнеје гостовао и у Београду у Комбак арени 26. маја 2015.[25]

Године 2014. гостовао је на уживо сниманом албуму Хорнсман Цоyота - Соулцрафт.[26]

Након концерта са Бојаном Зулфикарпашићем на фестивалу Нортх Цитy у Косовској Митровици упознаје Карим Зиад-а (Заwинул Синдицате, Цхеб Мами, Кхалед), који у том тренутку свира са Бојаном и добија место гитаристе у његовом бенду Ифрyкиа, са којим свира и дан данас.

Са Ненадом Василићем, признатим контрабасистом из Беча, има низ запажених наступа у Аустрији (Беч, Грац, Линц) и Србији (Студио M-Нови Сад, Дом Омладине Београда и Дом Војске-Ниш) исте године.

На позив Емиле Парисиен-а, познатог Француског јазз саксофонисте, прикључује се бенду Ериц Серра-е, уметника светског реномеа, познатог по сарадњи са режисером Луц Бессон-ом и композитором музике за филмове као што су (Биг Блуе, Никита, Голден Еyе 007, Фифтх елемент, Леон тхе профессионал) и свира велику турнеју по Русији и Украјини.

Током 2015. године наставља сарадњу и путује са Француским сламером, Гранд Цорпс Маладе на промоцији албума Фунамбуле.

Маyра Андраде, певачица са острва Цапе Верде, са којом је Ненад раније сарадјивао, позива га на турнеју и промоцију албума Ловелy диффицулт [27] са којом одлази на путовања и први пут свира у Јапану и Кореји исте године.

Те године упознаје и Лису Симоне, ћерку легендарне певачице Нине Симоне са којом свира десетак концерата у Француској и Швајцарској, а такође путује и свира мини турнеју са Азиз Сахмаоуи анд Университy оф Гнаwа, у Француској, Немачкој и Аустрији.

Током 2016-2017. године, придружује се бенду Гуиллауме Перрет-а, по имену Елецтриц Епиц са којим свира најпре 60 концерата по Француској а затим и прву Кинеску турнеју (Пекинг, Схангаи, Wухан) организовану од Француског културног центра у Кини. После тога бенд наставља јако успешну турнеју по Европи, и обилази све познате фестивале по Белгији, Холандији, Немачкој, Швајцарској, Шпанији и Португалији.

Исте године, свира и са Хугх Цолтман-ом, бившим певачем Британског бенда Тхе Хоаx на турнеји његовог награђеног албума у Француској Тхе схадоwс оф Нат Кинг Цоле.[28]

После концерта у Београду и сусрета са пријатељима из бенда Хинди Захра-е, њена продукција позива Ненада да се придружи групи и одсвира десетак концерата у Тунису, Италији и Грчкој.

На позив пријатеља Давид Аубаиле-а са којим свира у бенду Карим Зиада, добија шансу да свира са Алжирском Раи звездом Цхеб Кхалед-ом, и то у Саудијској Арабији у Џеди. Концерт је познат по томе, да никада раније ни једна инострана звезда није гостовала у тој земљи.

Исте године наставља се турнеја по Француској и снимање са Бојаном Зулфикарпашићем са његовом квартетом Модерн Тимес.[29]

Године 2018. добија шансу да буде у бенду Британског мјузикла Бодyгуард посвећеном Wхитнеy Хоустон, из истоименог филма. Мјузикл се после Лондона, Броадwаyа и Лас Вегаса даје и у Паризу, у Палаис дес Спорт, где Ненад са бендом свира 40 концерата.

Са саксофонистом Гуиллауме Перрет-ом, снима гитаре за документарни филм о Француском космонауту у свемиру 16 Леверс ду Солеил.[30]

Са роцк певачицом Амандине Боургеоуис, свира десетак концерата у Француској, углавном на фестивалима као и са Цхеб Кхаледом у Катару, Мароку и Француској.

На позив бенда Емира Кустурице, придружује им се од марта 2019. и креће велику светску турнеју, почевши од Швајцарске, Француске, Шпаније, Португалије, Британије, Емирата и велику Руску турнеју током 2020. године, закључно са децембром 2021.[31]

Са Француском соул и функ звездом, Слy Јохнсон-ом, Ненад свира више концерата исте године у Француској.[32]

Након тога прлкјучио се бенду Француске певацице Заз на Органиqуе турнеји широм света 2022-2023.[33]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Први соло албум ''KEC'' објављен је у септембру 2008. године за америчког издавача под називом Xпансе Публисхинг [34] и доступан је на Амазону.[35]

На албуму су учествовали: Ненад Гајин (акустична и електрична гитара), Бојан З (пиано и ксенофон), Васил Хаџиманов (пиано), Александар Бањац (кеј), Марко Ђорђевић (бубњеви), Мокхтар Самба (бубњеви), Омар Ел Баркаоуи (бубњеви), Хадриен Ферауд (бас), Владимир Самарџић (бас), Иштван Мађарић (бас), Слободан Тркуља (саксофон и кавал).

Тренутно је активан на више различитих пројеката као и на припремају свог другог албума.[36]

Опрема[уреди | уреди извор]

Електричне гитаре Ибанез модели АР300, АФ125 [37]

Појачала DV марк [38]

Мад Профессор педале [39]

Годин акустичне гитаре [40]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Слободан Тркуља & Балканополис - Призивање Кише (на језику: енглески), Приступљено 2022-05-27 
  2. ^ „01.Интро - Ерyках Баду Ливе ин Роме - YоуТубе”. www.yоутубе.цом. Приступљено 2020-11-03. 
  3. ^ „ла Репубблица/спеттацоли: Примо маггио, ал виа ил цонцерто делла пар цондицио”. www.репубблица.ит. Приступљено 2020-11-03. 
  4. ^ Цеца - Деценија (на језику: енглески), Приступљено 2022-05-28 
  5. ^ „Слике са Цециног концерта на Маракани, 2002 | Цеца.рс” (на језику: српски). 2011-01-07. Приступљено 2022-05-28. 
  6. ^ „Тотал Гуитар”. гуитарwорлд (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-28. 
  7. ^ „Wорлд-Цласс Гуитар Лессонс I Лондон Гуитар Институте”. Тхе Лондон Гуитар Институте (на језику: енглески). 2019-10-31. Приступљено 2022-05-28. 
  8. ^ „Тхамес Валлеy | Университy оф Оxфорд”. www.оx.ац.ук. Приступљено 2022-05-28. 
  9. ^ „Абоут – Тхе Гуитар Схоw” (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-28. 
  10. ^ „Нортхwест Гуитар Схоw Детаилс”. www.гуитарсхоwс.цо.ук. Приступљено 2022-05-28. 
  11. ^ „Емма Бунтон - Црицкетс Синг Фор Анамариа (ХQ) - YоуТубе”. www.yоутубе.цом. Приступљено 2020-11-03. 
  12. ^ „Емма* - Црицкетс Синг Фор Анамариа”. Дисцогс (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-03. 
  13. ^ С Цлуб 7 - Сунсхине (на језику: енглески), Приступљено 2022-05-28 
  14. ^ „Јими Хендриx: Мусициан (Папербацк), Кеитх Схадwицк (2003)”. wатерстонес.цом. Приступљено 2022-05-28. 
  15. ^ „Ненад Гајин: Свирао сам блуз у стану Џимија Хендрикса”. НОВОСТИ (на језику: српски). Приступљено 2020-11-03. 
  16. ^ „Ђорђе Миљеновић - Загађење У Јапану”. Дисцогс (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-03. 
  17. ^ Жељко Јоксимовић - Има Нешто У Том Што Ме Нећеш (на језику: енглески), Приступљено 2022-05-29 
  18. ^ Слободан Тркуља & Балканополис - Арјан Тиен & Метрополе Орцхестра - Балканополис & Метрополе Орцхестра Ливе Ин Белграде (на језику: енглески), Приступљено 2022-05-29 
  19. ^ „Слободан Тркуља Узиво - Балканополис & Метропол Орцхестра 2007 (Сава Центар) - YоуТубе”. www.yоутубе.цом. Приступљено 2020-11-03. 
  20. ^ „Ауx Троис Маиллетз, Парис 5е •Пиано Бар | Цабарет | Рестаурант”. лестроисмаиллетз (на језику: француски). Приступљено 2022-05-29. 
  21. ^ Ибрахим Маалоуф - Диацхронисм (на језику: енглески), Приступљено 2022-05-29 
  22. ^ „Ибрахим Маалоуф - Ливе ау Вицтоире ду Јазз 2011”. yоутубе.цом. Приступљено 2022-05-28. 
  23. ^ „Алхане Wа Цхабаб”. yоутубе.цом. Приступљено 2022-05-28. 
  24. ^ Маyра Андраде - Студио 105 (на језику: енглески), Приступљено 2022-05-29 
  25. ^ „Српски гитариста Ненад Гајин наступа са Индилом у "Комбанк арени" (ФОТО) (ВИДЕО)”. Телеграф.рс (на језику: српски). Приступљено 2020-11-03. 
  26. ^ нбгтеам. „ХОРНСМАН ЦОYОТЕ & СОУЛЦРАФТ: Мир и љубав на Врачар Роцкс фестивалу! | Божидарац | Београд | 2015”. урбанбуг.нет. Архивирано из оригинала 06. 05. 2021. г. Приступљено 2020-11-03. 
  27. ^ Маyра Андраде - Ловелy Диффицулт (на језику: енглески), Приступљено 2022-05-30 
  28. ^ Хугх Цолтман - Схадоwс Сонгс Оф Нат Кинг Цоле (на језику: енглески), Приступљено 2022-05-30 
  29. ^ „Бојан З - Модерн Тимес”. yоутубе.цом. Приступљено 2022-05-29. 
  30. ^ Гофф, Пиерре-Еммануел Ле (2018-10-03), 16 леверс де солеил, Ла Вингт-Цинqуиèме Хеуре, Проспецт ТВ, Центре натионал ду цинéма ет де л'имаге анимéе (ЦНЦ), Приступљено 2022-05-30 
  31. ^ „Тоурс ‹ ТНСО” (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-31. 
  32. ^ „Слy Јохнсон & 74 à Бонневилле ау Фестивал Плеин Феу Јуиллет 2019.”. yоутубе.цом. Приступљено 2022-05-30. 
  33. ^ „Заз - Оффициал сите”. www.зазоффициал.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-31. 
  34. ^ „Xпансе Публисхинг – Артист Манагемент анд Боокинг Агент” (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-03. 
  35. ^ „Ненад Гајин Кец он Амазон”. www.амазон.цом. Приступљено 2020-11-03. 
  36. ^ „ВЛАДИМИР САМАРЏИЋ СОУЛАРИТY феат. ФЕЛИПЕ САЛЛЕС, МОКХТАР САМБА, НЕНАД ГАЈИН”. 19. Новосадски јазз фестивал (на језику: српски). 2017-11-07. Приступљено 2020-11-03. 
  37. ^ „Ненад Гајин | АРТИСТС”. Ибанез гуитарс (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-03. [мртва веза]
  38. ^ „ДВ МАРК продуцтс аре десигнед wитх а профоунд респецт фор тхе греат хисторy анд традитионс оф тхе цлассиц гуитар ампс, усинг цуттинг-едге тецхнологy!”. DV МАРК | Гуитар Амплифицатион (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-03. 
  39. ^ „Мад Профессор Амплифицатион”. www.мпамп.цом. Приступљено 2020-11-03. 
  40. ^ „Годин Гуитарс | Цанадиан Елецтриц, Ацоустиц & Басс Гуитарс, Ампс”. годингуитарс.цом (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-03. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]