Пређи на садржај

Пурински метаболизам

С Википедије, слободне енциклопедије

Многи организми имају метаболичке путеве за синтезу и разлагање пурина.[1][2]

Биосинтеза

[уреди | уреди извор]
ИМП синтеза.
Боје су кориштене на следећи начин: ензими, коензими, имена супстрата, метални јони, неоргански молекули

Пурини се биолошки синтетишу као нуклеотиди, и посебно као риботиди, и.е базе везане за рибозу 5-фосфат. Кључни регулаторни корак је производња 5-фосфо-α-D-рибозил 1-пирофосфата (PRPP) посредством PRPP синтетазе, која се активира неорганским фосфатом, а деактивира пуринским рибонуклеотидима. Овај степен није специфичан за синтезу пурина. PRPP се такође користе у пиримидинској синтези и селвиџ путу. Први усмерени корак је реакција PRPP, глутамина и воде до 5'-фосфорибозиламина, глутамина, и пирофосфата - који катализује пирофосфат амидотрансфераза, коју активира PRPP, а инхибирају AMP, GMP и IMP.

Аденин и гуанин су деривати нуклеотида инозин монофосфат (IMP), који је прво једињење на путу које има комплетно формирани пурински прстен.

Инозин монофосфат се синтетише почевши од рибоза-фосфата путем комплексног синтетичког пута. Постоји више могућих извора атома угљеника и азота пуринског прстена, 5 и 4 респективно. Аминокиселина глицин даје све своје атоме угљеника (2) и азота (1). Додатни атоми азота потичу од глутамина (2) и аспарагинске киселине (1), а додатни атоми угљеника са формил групе (2), који се преносе са коензима тетрахидрофолата као 10-формилтетрахидрофолат, и атоми угљеника са бикарбоната (1). Формил групе формирају угљеник-2 и угљеник-8 пуринског прстена.

Деградација

[уреди | уреди извор]

Пурини се метаболизују посредством неколико ензима:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500. 
  2. ^ Давид L. Нелсон; Мицхаел M. Цоx (2005). Принциплес оф Биоцхемистрy (IV изд.). Неw Yорк: W. Х. Фрееман. ИСБН 0-7167-4339-6. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]