Рововско ратовање

Немачки војници 11. резервног Хусарског пука се боре из рова, на Западном фронту, 1916

Рововско ратовање је тип копненог ратовања користећи окупиране борбене линије, углавном у виду војних ровова у којима су трупе добро заштићене од непријатељске ватре малог оружја и у знатној мери су заштићене од артиљерије. Најпознатија употреба рововског ратовања је Западни фронт у Првом светском рату.

До развоја рововског ратовања је дошло када револуција у ватреној моћи није била пропраћена сличним напретком у мобилности, што је резултирало исцрпљујућим обликом ратовања у којем је бранилац имао предност. На Западном фронту 1914–1918, обе стране су изградиле сложене системе ровова, подземља и земуница који су се супротстављали једни другима дуж фронта. Ровови су били заштићени од напада бодљикавом жицом, минама, камуфлираним јамама и другим препрекама. Простор између супротстављених ровова (познат као „ничија земља”) био је потпуно изложен артиљеријској ватри са обе стране. Напади, чак и успешни, често су праћени тешким жртвама.

Са развојем оклопног ратовања и тактика комбинованог оружја, нагласак на рововском ратовању је опао, али се и даље јавља тамо где борбене линије постају статичне.

Фоллоwинг Wорлд Wар I, "тренцх wарфаре" бецаме а бywорд фор сталемате, аттритион, сиегес, анд футилитy ин цонфлицт.

Претходница

Ровови Торес Ведрас

Радови на терену стари су колико и војске. Римске легије, када су у присуству непријатеља, утврђивале су логоре сваке ноћи када су у покрету.

Рововско ратовање је такође документовано током одбране Медине у опсади познатој као Битка на рову (627. године). Архитекта плана био је Салман Персијанац који је предложио копање рова за одбрану Медине.

У раном модерном рату трупе су користиле теренске радове да блокирају могуће линије напредовања. Примери укључују линије Штолхофена, изграђене на почетку Рата за шпанско наслеђе 1702–1714, линије Вајсенбурга изграђене по наређењу војводе од Виљара 1706, линије Не Плус Ултра током зиме 1710–1711, и линије Торес Ведрас 1809. и 1810.

Ровови при опсади Виксбурга 1863.

У Новозеландским ратовима (1845–1872), Маори су развили сложене системе ровова и бункера као део утврђених подручја познатих као па, успешно их употребивши већ 1840-их да издрже британско артиљеријско бомбардовање. Према једном британском посматрачу, „ограда око положаја је прекривена између копаља лабавим сноповима лана, на које меци налећу и падају; ноћу поправљају сваки отвор направљен паљбом“. Ови системи су укључивали ватрене ровове, комуникационе ровове, тунеле и против-артиљеријске бункере. Британске стопе жртава до 45 процената, као на пример код Капије Па 1864. и у бици код Охаваја 1845. године, сугеришу да се савремено оружје, попут мускета и топова, показало недовољним да избаци браниоце из система ровова. О томе се води академска дебата од 1980-их, када је у својој књизи Новозеландски ратови, историчар Џејмс Белич тврдио да су северни Маори ефективно измислили рововско ратовање током првих фаза Новозеландских ратова. Међутим, ово је критиковано од стране неких других академика, а Гевин Маклин је приметио да иако су Маори сигурно прилагодили ровове да одговарају савременом оружју, многи историчари су одбацили Беличову тврдњу као „неоснован... ревизионизам“.

Кримски рат (1853–1856) довео је до „масовних рововских радова и рововског рата“, иако „модерност рововског рата није била одмах очигледна савременицима“.

Војске Уније и Конфедерације користиле су теренске радове и опсежне системе ровова у Америчком грађанском рату (1861–1865) — посебно у опсадама Виксбурга (1863) и Петербурга (1864–1865), од којих је у потоњој Армија Уније први пут употребила брзометни Гатлинг топ, важан претходник савремених митраљеза.

Преглед

Теренски радови

Линије Торес Ведрас

Теренски радови су стари колико и армије. Римске легије, када је присутан непријатељ, утврђивале су кампове ноћу када су у покрету. У раном модерном добу трупе су користиле теренске радове да блокирају могуће линије напредовања. На пример:

• Припадници Велике алијансе изградили су линије Столхофен на почетку Рата за шпанско наслеђе из 1702-1714. Ровови су били дуги око 15 км (10 ми) од Столхофена на Рајни до непробојних шума на брдима источно од Била. Ови ровови су одиграли кључну улогу у маневрисању које се одиграло пре Блиндхајмске битке (1704). Французи су ове линије заузели 1707. године и уништили их.
• Французи су изградили 19 км дугачке Линије од Висамбура током Рата за шпанско наслеђе по наређењу војводе од Вилара 1706. године. Оне су постојале нешто више од 100 година и последњи пут су кориштене током Наполеонових сто дана (1815). До 1870. године Линије више нису постојале, али су два средишња утврђења у градовима Висамбур и Алтенштат још увек имала бедеме, који су се показали корисним одбрамбеним положајем за време Битке за Висамбур.
• Французи су током зиме 1710-1711 године изградили линије Не Плус Ултра (лат. за „не даље”), које су поређени са рововима Првог светског рата. Ови ровови су се простирали од Араса до Камбреја и Валансјена, где су се повезали са постојећим обрамбеним линијама које су водиле уз реку Самбр. У сезони кампање из 1711. године, војвода од Малбороа их је пробио путем „величанственог маневарског потеза”.
• Током Шпанског рата за независност, Британци и Португалци су изградили Линије Торес Ведрас 1809. и 1810. године; оне су се показале ефикасним у заустављању француског напретка на Лисабон 1810. године.

Литература

• Бидwелл, Схелфорд; Грахам, Доминицк (2004), Фире-поwер – Тхе Бритисх Армy Wеапонс анд Тхеорy оф Wар 1904–1945, Пен & Сwорд Боокс 
• Цхисхолм, Хугх, ур. (1911). „Wеиссенбург”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 28 (11 изд.). Цамбридге Университy Пресс. стр. 499—500. 
• Едмондс, Ј. Е. (1991) [1948]. Милитарy Оператионс Франце анд Белгиум 1917: 7 Јуне – 10 Новембер. Мессинес анд Тхирд Yпрес (Пассцхендаеле). Хисторy оф тхе Греат Wар Басед он Оффициал Доцументс бy Дирецтион оф тхе Хисторицал Сецтион оф тхе Цоммиттее оф Империал Дефенце. II (Империал Wар Мусеум анд Баттерy Пресс изд.). Лондон: ХМСО. ИСБН 978-0-89839-166-4. 
• Еллис, Јохн (1977), Еyе-Дееп ин Хелл – Лифе ин тхе Тренцхес 1914–1918, Фонтана 
• Фолеy, Р. Т. (2007) [2005]. Герман Стратегy анд тхе Патх то Вердун: Ерицх вон Фалкенхаyн анд тхе Девелопмент оф Аттритион, 1870–1916 (пбк. изд.). Цамбридге: ЦУП. ИСБН 978-0-521-04436-3. 
• Фреy, Линда; Фреy, Марсха, ур. (1995), „Дефенсиве Линес”, Тхе Треатиес оф тхе Wар оф тхе Спанисх Суццессион: Ан Хисторицал анд Цритицал Дицтионарy (иллус. изд.), Греенwоод, стр. 126—27, ИСБН 9780313278846, Приступљено 20. 8. 2015 
• Гриффитх, Паддy (1996), Баттле Тацтицс оф тхе Wестерн Фронт – Тхе Бритисх Армy'с Арт оф Аттацк 1916–18, Yале Университy Пресс, ИСБН 0-300-06663-5 
• Гриффитх, Паддy (2004), Фортифицатионс оф тхе Wестерн Фронт 1914–18, Оxфорд: Оспреy, ИСБН 978-1-84176-760-4 
• Кееган, Јохн (1999), Тхе Фирст Wорлд Wар, Неw Yорк: Алфред А. Кнопф, ИСБН 0-375-40052-4 
• Констам, Ангус (2011), Марлбороугх (иллус. изд.), Оxфорд: Оспреy, ИСБН 9781780962320 
• Мурраy, Ницхолас. Тхе Роцкy Роад то тхе Греат Wар: Тхе Еволутион оф Тренцх Wарфаре то 1914 (2013)
• Риплеy, Георге; Дана, Цхарлес Андерсон, ур. (1859), „Фортифицатион: III Фиелд Фортифицатионс”, Тхе Неw Америцан Цyцлопаедиа: А Популар Дицтионарy оф Генерал Кноwледге, D. Апплетон & Цомпанy, стр. 622 

Спољашње везе

• Јохнсон, Патрицк Ин Дептх: А центурy оф муд анд фире, ББЦ Неwс, 27 Јуне 2006
• Хисториц филмс анд пхотос схоwинг "Тренцх Wарфаре ин Wорлд Wар I" ат еуропеанфилмгатеwаy.еу
• Wорлд Wар I Танкс ат Танкс Енцyцлопедиа
• YоуТубе видео оф еxцаватед анд ресторед Бритисх WWИ тренцх неар Yпрес
• Пресервед Тренцхес Санцтуарy Wоод, Yпрес, Белгиум
• YоуТубе видео оф Хилл 60 он тхе Мессинес Ридге, сите оф а хуге ундергроунд еxплосион
• Wиллиам Пхилпотт: Wарфаре 1914-1918, ин: 1914-1918-онлине. Интернатионал Енцyцлопедиа оф тхе Фирст Wорлд Wар.
• Јеффреy ЛаМоница: Инфантрy, ин: 1914-1918-онлине. Интернатионал Енцyцлопедиа оф тхе Фирст Wорлд Wар.
• Стéпхане Аудоин-Роузеау: Wеапонс, ин: 1914-1918-онлине. Интернатионал Енцyцлопедиа оф тхе Фирст Wорлд Wар.
• Маркус Пöхлманн: Цлосе Цомбат Wеапонс, ин: 1914-1918-онлине. Интернатионал Енцyцлопедиа оф тхе Фирст Wорлд Wар.
• Натхан Wатанабе: Ханд Гренаде, ин: 1914-1918-онлине. Интернатионал Енцyцлопедиа оф тхе Фирст Wорлд Wар.