Солунско примирје

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чланови бугарске комисије Иван Луков, Андреј Љапчев и Симеон Радев за време преговора о примирју у Солуну.

Примирје са Бугарском или Солунско примирје потписано је 29. септембра 1918. на преговорима о примирју у Солуну између Краљевине Бугарске и савезника. Споразум о примирју је проистекао из захтева бугарске владе од 24. септембра за прекидом ватре. Примирје је ефективно окончало бугарско учешће у Првом светском рату на страни Централних сила, а на бугарском фронту је ступило на снагу у подне 30. септембра. Примирје је регулисало демобилизацију и разоружање бугарских оружаних снага.

Потписници примирја су били француски генерал Франше д' Епере који је заступао Антанту и комисија коју је именовала бугарска влада, а чинили су је генерал Иван Луков (члан главне команде бугарске војске), Андреј Љапчев (члан владе) и Симеон Радев (дипломат). Солунским примирјем није само договорено прекидање непријатељаства, него и напуштање територија Србије и Грчке које је Бугарска још увек окупирала.

Документ ће остати на снази све до склапања мировног уговора у Неију.

Види још[уреди]