Битка за Ерзурум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Битка за Ерзурум
Део Кавкавског похода у Првом светском рату
Captured flags in Erzurum.jpg
Руски војници држе заробљене турске стандардете код Ерзурума.
Време:10. јануар 191616. фебруар 1916.
Место:Ерзурум, Османско царство
Резултат: Руска победа
Сукобљене стране
 Руска Империја  Османско царство
Команданти и вође
Николај Јуденич Абдул Керим Паша
Јачина
Руска кавкавска армија:
290.000 пешадије
35.000 коњице
150 камиона
20 авиона
Трећа армија Османског царства:
134.000[тражи се извор]
Жртве и губици
1.000 погинулих
4.000 рањених
10.000 погинулих или рањених
5.000 заробљених

Битка за Ерзурум или Ерзумска офанзива (рус. Эрзурумское сражение; тур. Erzurum Muharebesi) је била велика зимска офанзива руске царске војске у оквиру Кавкавског похода које је довела до освајања стратешки битног града Ерзурума. Османске снаге су претрпеле низ неуспеха током зиме које је довело до убедљиве руске победе.

Позадина[уреди]

После пораза код Сарикамиша Турци су покушали да се реорганизују. Након геноцида над Јерменима настао је проблем снабдевање турских трупа.[1] Трговина са Јерменима је била прекинута а они су били главни снабдевачи Османске војске.[1] Јерменски војници су пребачени у батаљоне за принудни рад и њихово масакрирање је додатно погоршало проблем.[1] Међутим током 1915. северни део овог форнта је остао миран.

У исто време се завршавала Галипољска операција што је значило да ће Турци имати више војника за наступајуће борбе. Николај Јуденич командант руске кавкавске армије је знао за ово и почео је да припрема офанзиву. Он је се надао да ће зазети главну тврђаву Ерзурума. Ово је био тежак поход зато што је Ерзурум био заштићен са више тврђава у планинама.[1]

Однос снага[уреди]

Руске снаге[уреди]

Руси су имали око 130.000 пешадинаца, 35.000 коњице такође су имали око 160.000 резервиста, 150 камиона и 20 авиона.[1]

Османске снаге[уреди]

Османска врховна команда није успела да надокнади губитке из 1915. У Галипољској операцији су били ангажовани сви ресурси и људство. Девети, десети и једнести корпус није добио потребно појачање, притом су и прва и пета експедициона армија биле послате у Месопотамски поход чији се крај није назирао. Османска врхован команда је препознала тежину ситуације на другим фронтовима и одлучила је да је регион од секундарне важности. У јануару 1916. Османске снаге су имале 126.000 људи од тога само 50.539 војника, 74.057 пушака, 77 митраљеза и 180 комада артиљерије такође војници нису били у добром стању због неухрањености.

Борбе[уреди]

Одбрамене линије[уреди]

Иако су Руси имали борјчану предност то није било довољно па је из тог разлога руски план био да направе пробој у најслабијој тачки одбрамбене линије.[2]

10. јануара почела је руска офанзива и била је усмерна на XI корпус. Први борбе су биле код села Азкани и планинског гребена Кара Уган. За четири дана Руси су направили пробој и губици XI корпус су били велики.

Жртве[уреди]

Током напада на град Руси су заробили око 9 стандардета, 5.000 ратних заробљеника и 327 топова. Турски губици су били: 10.000 убијених и рањених 5.000 ратних заробљеника, укупно су изгубили 17.000 војника.[2] руски губици су били: 1.000 погинулих, 4.000 рањених и 4.000 промрзлих.[1][2]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Walton, Robert (1984). The Fall of Erzerum. Marshall Cavendish Illustrated Encyclopedia of World War I, vol iv. New York: Marshall Cavendish Corporation. стр. 1262—1264. ISBN 978-0-86307-181-2.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last= (помоћ)
  • Allen, W.E.D.; Muratoff, Paul (2011). Caucasian Battlefields, A History of Wars on the Turco-Caucasian Border, 1828-1921. Cambridge University Press. стр. 351. ISBN 978-0-89839-296-8. 

Спољашње везе[уреди]