Пређи на садржај

Тридеканска киселина

С Википедије, слободне енциклопедије
Тридецилинска киселина
Називи
IUPAC назив
Tridekanoinska kiselins
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.010.311
  • O=C(O)CCCCCCCCCCCC
Својства
C13H26O2
Моларна маса 214,348 g/mol
Агрегатно стање Бели кристали или прах
Тачка топљења 40-45 °C
Тачка кључања 236 °C (100 mmHg)
Опасности
Опасност у току рада Иритант (Xi)
R-oznake R36/37/38
S-oznake S26, S36
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
0
1
0
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Тридеканска киселина (тридецилинска киселина, тридеканоинска киселина) је засићена масна киселина са угљоводоничним ланцом дугим 13 угљеника. Њена хемијска формула је CH3(CH2)11COOH. Она је присутна у млечним производима.[3][4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0. 
  4. ^ Моррисон Роберт Тхорнтон; Боyд Роберт Неилсон (2006). Органиц цхемистрy. Енгелwоод Цлиффс, Неw Јерсеy: Прентице Халл. ИСБН 8120307658. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]