Arahidinska kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Arahidinska kiselina
Arachinsäure.svg
Arachidic Acid.png
Nazivi
IUPAC naziv
icosanoic acid
Drugi nazivi
eikozanoinska kiselina
n-eikozanoinska kiselina
C20:0 (Lipidni brojevi)
Identifikacija
CAS registarski broj 506-30-9 ДаY
PubChem[1][2] 10467
ChemSpider[3] 10035 ДаY
KEGG[4] C06425
ChEBI 28822
ChEMBL[5] CHEMBL1173381 ДаY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C20H40O2
Molarna masa 312.53 g mol−1
Agregatno stanje beli kristali[6]
Gustina 0.8240 g/cm3
Tačka topljenja

75.5 °C, 349 K, 168 °F

Tačka ključanja

328 °C, 601 K, 622 °F

Rastvorljivost u vodi Praktično je nerastvorna u vodi
Hazardi
Tačka paljenja 169.7 °C
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Arahidinska kiselina (eikozanoinska kiselina) je zasićena masna kiselina sa 20 ugljenika dugim lancom. Ona je manje zastupljeni sastojak kikirikijevog ulja (1.1%–1.7%)[7] i kukuruznog ulja (3%).[8] Njeno ime je izvedeno iz lat. arachis — kikiriki. Ona se može formirati hidrogenacijom arahidonske kiseline.

Redukcijom arahidinske kiseline nastaje arahidil alkohol.

Arahidinska kiselina se koristi za proizvodnju deterdženata, fotografskih materijala i maziva.

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform. 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res. 40 (Database issue): D1100—7. doi:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th изд.). Merck Publishing. 1989. стр. 791. ISBN 091191028X.  </noinclude>
  7. Beare-Rogers J.; Dieffenbacher A.; Holm J.V. (2001). „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 73 (4): 685—744. doi:10.1351/pac200173040685. 
  8. U.S. Department of Agriculture, Agricultural Research Service. 2007. USDA National Nutrient Database for Standard Reference, Release 20. Nutrient Data Laboratory Home Page

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]