Heksanska kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Heksanska kiselina
Skeletal formula
Ball-and-stick model
Nazivi
IUPAC naziv
Heksanska kiselina
Drugi nazivi
Kapronska kiselina; n-Kapronska kiselina; C6:0 (Lipidni brojevi)
Identifikacija
CAS registarski broj 142-62-1 ДаY
PubChem[1][2] 8892
ChemSpider[3] 8552 ДаY
UNII 1F8SN134MX ДаY
KEGG[4] C01585
ChEBI 30776
ChEMBL[5] CHEMBL14184 ДаY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C6H12O2
Molarna masa 116.16 g mol−1
Agregatno stanje Uljasta tečnost[6]
Gustina 0,93 g/cm3[7]
Tačka topljenja

−3.4 °C, 270 K, 26 °F ([6])

Tačka ključanja

205 °C, 478 K, 401 °F ([6])

Rastvorljivost u vodi 1,082 g/100 g[6]
Киселост (pKa) 4,88
Hazardi
Tačka paljenja 103 °C[7]
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Heksanska kiselina (kapronska kiselina) je karboksilna kiselina izvedena iz heksana sa opštom formulom C5H11COOH. Ona je bezbojna uljasta tečnost sa mirisom koji je mastan, sličan kozjem siru.[6]. Ona je masna kiselina koja je zastupljena u prirodi u mnoštvu životinjskih masti i ulja. Ona je hemikalija koja daje kori ginko semena karakteristični neprijatni zadah.[8] Primarna upotreba heksanske kiseline je u proizvodnji njenih estara za veštačke ukuse, i u proizvodnji heksil derivat, kao što su heksilfenoli.[6]

Soli i estri ove kiseline su poznati kao heksanoati ili kaproati.

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform. 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res. 40 (Database issue): D1100—7. doi:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th изд.). Merck Publishing. 1989. ISBN 091191028X.  </noinclude>
  7. 7,0 7,1 Record in the GESTIS Substance Database from the IFA
  8. The Ginkgo Tree

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]