Heksanska kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Heksanska kiselina
Skeletal formula
Ball-and-stick model
Nazivi
IUPAC naziv
Heksanska kiselina
Drugi nazivi
Kapronska kiselina; n-Kapronska kiselina; C6:0 (Lipidni brojevi)
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.005.046
KEGG[1]
UNII
Svojstva
C6H12O2
Molarna masa 116,16 g·mol−1
Agregatno stanje Uljasta tečnost[4]
Gustina 0,93 g/cm3[5]
Tačka topljenja −34 °C (−29 °F; 239 K)
Tačka ključanja 205 °C (401 °F; 478 K)
1,082 g/100 g[4]
Kiselost (pKa) 4,88
Opasnosti
Tačka paljenja 103 °C[5]
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Heksanska kiselina (kapronska kiselina) je karboksilna kiselina izvedena iz heksana sa opštom formulom C5H11COOH. Ona je bezbojna uljasta tečnost sa mirisom koji je mastan, sličan kozjem siru.[4]. Ona je masna kiselina koja je zastupljena u prirodi u mnoštvu životinjskih masti i ulja. Ona je hemikalija koja daje kori ginko semena karakteristični neprijatni zadah.[6] Primarna upotreba heksanske kiseline je u proizvodnji njenih estara za veštačke ukuse, i u proizvodnji heksil derivat, kao što su heksilfenoli.[4]

Soli i estri ove kiseline su poznati kao heksanoati ili kaproati.

Reference[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th изд.). Merck Publishing. 1989. ISBN 091191028X.  </noinclude>
  5. 5,0 5,1 Record in the GESTIS Substance Database from the IFA
  6. The Ginkgo Tree

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]