Heksanska kiselina

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Heksanska kiselina
Skeletal formula
Ball-and-stick model
Nazivi
IUPAC naziv
Heksanska kiselina
Drugi nazivi
Kapronska kiselina; n-Kapronska kiselina; C6:0 (Lipidni brojevi)
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.005.046
KEGG[1]
UNII
Svojstva
C6H12O2
Molarna masa 116,16 g·mol−1
Agregatno stanje Uljasta tečnost[4]
Gustina 0,93 g/cm3[5]
Tačka topljenja −34 °C (−29 °F; 239 K)
Tačka ključanja 205 °C (401 °F; 478 K)
1,082 g/100 g[4]
Kiselost (pKa) 4,88
Opasnosti
Tačka paljenja 103 °C[5]
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Heksanska kiselina (kapronska kiselina) je karboksilna kiselina izvedena iz heksana sa opštom formulom C5H11COOH, odnosno konkretnije . Ona je bezbojna uljasta tečnost sa mirisom koji je mastan, sličan kozjem siru.[4]. Ona je masna kiselina koja je zastupljena u prirodi u mnoštvu životinjskih masti i ulja. Ona je hemikalija koja daje kori ginko semena karakteristični neprijatni zadah.[6] Primarna upotreba heksanske kiseline je u proizvodnji njenih estara za veštačke ukuse, i u proizvodnji heksil derivat, kao što su heksilfenoli.[4]

Soli i estri ove kiseline su poznati kao heksanoati ili kaproati.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th изд.). Merck Publishing. 1989. ISBN 091191028X.  </noinclude>
  5. 5,0 5,1 Record in the GESTIS Substance Database from the IFA
  6. ^ The Ginkgo Tree

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]