Pređi na sadržaj

Tridekanska kiselina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tridecilinska kiselina
Nazivi
IUPAC naziv
Tridekanoinska kiselins
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.010.311
  • O=C(O)CCCCCCCCCCCC
Svojstva
C13H26O2
Molarna masa 214,348 g/mol
Agregatno stanje Beli kristali ili prah
Tačka topljenja 40-45 °C
Tačka ključanja 236 °C (100 mmHg)
Opasnosti
Opasnost u toku rada Iritant (Xi)
R-oznake R36/37/38
S-oznake S26, S36
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
0
1
0
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Tridekanska kiselina (tridecilinska kiselina, tridekanoinska kiselina) je zasićena masna kiselina sa ugljovodoničnim lancom dugim 13 ugljenika. Njena hemijska formula je CH3(CH2)11COOH. Ona je prisutna u mlečnim proizvodima.[3][4]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  4. ^ Morrison Robert Thornton; Boyd Robert Neilson (2006). Organic chemistry. Engelwood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 8120307658. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]