Jaško-nađkunsko-solnoška županija (bivša)

Koordinate: 47° 10′ N 20° 11′ E / 47.167° S; 20.183° I / 47.167; 20.183
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jas-Nađkun-Solnok (bivša županija)
Jász-Nagykun-Szolnok vármegye  (mađarski)
Jazyga et Cumania Maior et Szolnokiensis  (latinski)
1876—1950.

Županija na mapi Kraljevine Mađarske
Glavni gradSolnok
Regijajugoistočna Evropa
Zemlja Kraljevina Mađarska
Površina(1910) 5.251
 km2
Stanovništvo(1910) 373.964
Događaji
StatusŽupanija
Istorija 
• Uspostavljeno
1876
(1876.)
(1950)
(1949-1950)
15. mart 1950.
• Ukinuto
1950.
 Sledbenik
Jas-Nađkun-Solnok

Bivša županija Jas-Nađkun-Solnok (mađ. Jász-Nagykun-Szolnok vármegye, nem. Komitat Jász-Nagykun-Szolnok, lat. Jazyga et Cumania Maior et Szolnokiensis)) je bila administrativna županija Kraljevine Mađarske, bio je nešto manji od sadašnje županije Jas-Nađkun-Solnok. Glavni grad županije je bio grad Solnok.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Županija Jaš-Nađkun-Solnok je delila granice sa mađarskim županijama Pešta-Piliš-Solt-Kiškun, Heveš, Hajdu, Bekeš i Čongrad. Reke Tisa i Kereš teku kroz županiju. Njegova površina je oko 1910. godine bila oko 5.251 km2 (2.027 sq mi).

Istorija[uredi | uredi izvor]

Županija Jas-Nađkun-Solnok je formirana 1876. godine od teritorija Kilše-Solnok dela županije Heveš-Kilše-Solnok, Jasšag (Jasa) i Nađkunšaga). Posle Drugog svetskog rata teritorija okruga je izmenjena: oblast na levoj obali Tise oko Tisafireda preuzeta je iz [[Heveška županija (bivša)|županije Heveš] ], a oblast oko Devavanje je pripala županiji Bekeš.

Izraz „Jas“ potiče od Jasa (up. Alans) koji su se na ove prostore Mađarske doselili iz Pontskih stepa negde u 13. veku.

Demografija[uredi | uredi izvor]

Etnička mapa okruga sa podacima popisa iz 1910. (vidi ključ u opisu).
Stanovništvo po maternjem jeziku[a]
Popis Ukupno mađarski Drugo ili nepoznato
1880[1] 278.443 263.994 (98,86%) 3.036 (1,14%)
1890[2] 318.475 315.387 (99,03%) 3.088 (0,97%)
1900[3] 350.269 348.050 (99,37%) 2.219 (0,63%)
1910[4] 373.964 372.423 (99,59%) 1.541 (0,41%)
Populacija po religiji[b]
Popis Ukupno Rimokatolička Kalvinista jevrejski Drugo ili nepoznato
1880 278.443 154.261 (55,40%) 113.192 (40,65%) 8.319 (2,99%) 2.671 (0,96%)
1890 318.475 180.538 (56,69%) 124.437 (39,07%) 10.005 (3,14%) 3.495 (1,10%)
1900 350.269 204.306 (58,33%) 131.120 (37,43%) 10.707 (3,06%) 4.136 (1,18%)
1910 373.964 225.111 (60,20%) 133.462 (35,69%) 10.313 (2,76%) 5.078 (1,36%)

Pod odeljenja županije[uredi | uredi izvor]

Početkom 20. veka, županija Jas-Nađkun-Solnok je imala sledeću podelu:

Okrug (járás)
Okrug Gl. grad
Donji Jasšag Jasapati
Gornji Jasšag Jasberenj
Donja Tisa Tisafeldvar
Gornja Tisa Kunheđeš
Srednja Tisa Tereksentmikloš
Grad sa organizovanim većem (rendezett tanácsú város)
Jasberenj
Karcag
Kišujsalaš
Mezetur
Solnok
Turkeve

Beleške[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Samo jezičke zajednice > 1% su prikazane.
  2. ^ Samo verske zajednice > 1% su prikazane.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Az 1881. év elején végrehajtott népszámlálás főbb eredményei megyék és községek szerint rendezve, II. kötet (1882)”. library.hungaricana.hu. Pristupljeno 2021-09-28. 
  2. ^ „A Magyar Korona országainak helységnévtára (1892)”. library.hungaricana.hu. Pristupljeno 2021-09-29. 
  3. ^ „A MAGYAR KORONA ORSZÁGAINAK 1900”. library.hungaricana.hu. Pristupljeno 2021-09-29. 
  4. ^ „KlimoTheca :: Könyvtár”. Kt.lib.pte.hu. Pristupljeno 2021-09-29. 

47° 10′ N 20° 11′ E / 47.167° S; 20.183° I / 47.167; 20.183

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јашко-нађкунско-солношка_жупанија_(бивша)&oldid=26059748”