Сремска жупанија

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Сремска жупанија (бивша))
Сремска жупанија
Comitatus Syrmiensis
Komitat Syrmien
Srijemska županija
Szerém vármegye
12. век / 18. век—16. век / 1922.

Положај жупаније у бившој Хрватској-Славонији
Главни градВуковар
РегијаСредња Европа
Земља1. Краљевина Угарска
2.  Хабзбуршка монархијаКраљевина УгарскаКраљевина ХрватскаКраљевина Славонија
3.  Аустријско царствоКраљевина УгарскаКраљевина ХрватскаКраљевина Славонија
4. Аустроугарска (Угарски део Монархије, Хрватска-Славонија)
5. Држава Словенаца, Хрвата и Срба
6. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Површина6.866 км2
Становништво414.234 (1910)
Догађаји
СтатусБивша жупанија
Историја 
• Успостављено
12. век / 18. век
• Укинуто
16. век / 1922.
Претходник
Следбеник
Сремски санџак (Османско царство)
Сремска област (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца)

Сремска жупанија (лат. Comitatus Syrmiensis, хрв. Srijemska županija, мађ. Szerém vármegye, нем. Komitat Syrmien) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (12-16. век), Хабзбуршке Монархије (између 18. и 20. века), а потом и Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1922. године). Током хабзбуршког раздобља, жупанија је најпре била у саставу Краљевине Славоније, а потом у саставу Краљевине Хрватске-Славоније (која је била у саставу Хабзбуршке Краљевине Угарске). Управно седиште жупаније био је град Вуковар (данас у саставу Хрватске).

Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између Србије (већи, средишњи и источни део) и Хрватске (мањи, западни део).

Површина жупаније била је 6.866 km2, а у време задњег пописа пре њеног укидања (1910. године) Сремска жупанија је имала 414.234 становника (густина 60,3 ст./km2).

Порекло назива[уреди | уреди извор]

Сремска жупанија око 1370. године

Сремска жупанија, као и сама област Срема, носила је назив изведен од имена древног, староримског града Сирмијума.

Природне одлике[уреди | уреди извор]

У време Аустроугарске управе, Сремска жупанија се налазила на крајњем истоку Хабзбуршке Хрватске-Славоније, односно на крајњем југу Хабзбуршке Угарске и била је погранична ка Краљевини Србији.

Простор жупаније приближно се поклапао са простором области Срема. Једино је на крајњем западу жупаније било неколико насеља, која су природно припадала области Славоније.

Историја[уреди | уреди извор]

Жупаније у Срему, Бачкој и Банату према стању након 1886. године

Простор Срема био је у доба антике у оквиру старог Рима и ту се налазио древни град Сирмијум. У раном средњем веку за овај простор водиле су се борбе између Византије и њених северних суседа (Хуна, Острогота, Гепида, Ломбарда, Авара, Франака, Бугара, Панонских Словена, и касније Угара).

Сремска жупанија је формирана у 12. веку, као једна од жупанија средњовековне Угарске. Ова жупанија је, међутим, обухватала само источни део Срема, док је у западном делу Срема постојала засебна Вуковарска жупанија. Крајем средњег века ово је био погранични простор између Угарске и српских држава (Сремске краљевине, Краљевине Рашке, Српског царства, итд.). Потом је око век и по (од 1521. године) овај простор био у оквиру Османског царства као Сремски санџак.

Хабзбуршко царство преотело је део Срема од Турака 1688, а остатак 1718. године. Простор је тада подељен између Војне границе и Краљевине Славоније, која је тада представљала засебну хабзбуршку територију и била је, такође, под војном управом. Сремска жупанија је основана 1745. године на простору северозападног Срема, док је југоисточни део Срема остао у саставу Војне границе. Жупанија је била део Краљевине Славоније, која се налазила у саставу Хабзбуршке Краљевине Хрватске и Хабзбуршке Краљевине Угарске. Током 18. века поред староседалачких Срба и Хрвата досељени су и Немци, Мађари, Русини и Словаци, али у мањем броју него у другим јужним деловима Хабзбуршке монархије.

Сремска жупанија након прикључења Петроварадинског окружја 1886. године

Током Револуције 1848/49. у Сремским Карловцима је (1848. године) проглашена Српска Војводина, која је обухватала и Сремску жупанију. После револуције, на темељима те одлуке, постојало је Војводство Србија и Тамишки Банат, које је било кратког века (1849—1860). Током овог раздобља жупанија није постојала, јер је војводство било подељено на округе.

После 1860. године Сремска жупанија је поново васпостављена и прикључена је Краљевини Славонији, која је заједно са Краљевином Хрватском чинила здружену Краљевину Хрватску и Славонију, која је имала одређени ниво аутономије у оквиру хабзбуршке Краљевине Угарске.

Током 1873. године извршено је развојачење свих регименти у саставу хрватске и славонске војне крајине, али те области нису одмах прикључене Краљевини Хрватској и Славонији, већ су добиле посебну земаљску управу, која се делила на шест крајишких окружја, међу којима је било и Петроварадинско окружје, које је настало развојачењем дотадашње Петровардинске регименте. Тек 1881. године, сва крајишка окружја прикључена су Краљевини Хрватској и Славонији, која је тиме добила границу на рекама Уни и Сави. У оквирима проширене Краљевине, прикључена окружја наставила су да постоје све до 1886. годинне, када је жупанијско уређење протегнуто и на те просторе. Тада је Петроварадинско окружје укључено у састав Сремске жупаније, која је тиме изашла на реку Саву.[1][2]

После Првог светског рата цео простор жупаније је укључен у новостворену Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Наставила је да постоји као административна јединица све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када је ушла у састав Сремске области.[3]

Део некадашње жупаније који је данас у саставу Србије већим делом припада АП Војводини, док је мањи део у саставу Града Београда.

Становништво[уреди | уреди извор]

  • Према попису из 1870, жупанија је имала 120.352 ст.;
  • Према попису из 1890, жупанија је имала 347.022 ст.
  • Према попису из 1910, жупанија је имала 414.234 ст.

Становништво према матерњем језику (Попис 1910):

Етнички размештај: У Сремској жупанији је преовлађивало јужнословенско становништво, с тим што су Срби били бројнији у средишњем и источном Срему, док су Хрвати били бројнији у западном. Оба народа су више била присутна на селу, него у граду. Немци су поглавито насељавали градове и варошице, као и неколико већих села у средишњем делу Срема, тј. најплоднији део, северно од мочвара уз Саву и јужно од брда Фрушке горе. Мађари, Словаци и Русини су били ограничени на по пар насеља, размештених широм Срема.

Управна подела[уреди | уреди извор]

Почетком 20. века, управна подела Сремске жупаније била је следећа:

Срезови
Срез Седиште
Винковачки срез Винковци
Вуковарски срез Вуковар
Жупањски срез Жупања
Земунски срез Земун
Илочки срез Илок
Иришки срез Ириг
Митровачки срез Митровица, данас Сремска Митровица
Румски срез Рума
Старопазовачки срез Стара Пазова
Шидски срез Шид
Слободни краљевски градови
Земун
Градови — срезови
Сремски Карловци
Петроварадин
Митровица

Види још[уреди | уреди извор]

Види остале бивше жупаније на тлу данашње Војводине:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Valentić 1981.
  2. ^ Planinić 1992, стр. 173-183.
  3. ^ Димић 2001, стр. 111-117.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]