Bitka kod Lođa (1914)

Bitka kod Lođa
Deo Prvog svetskog rata
Istočni front 28. septembar-1. novembar 1914.
Vreme 11. novembar – 6. decembar 1914. Mesto Lođ, Ruska Imperija (današnja Poljska) Ishod Neodlučno, nemačka vojska se povukla
Sukobljene strane
Ruska Imperija	Nemačko carstvo
Komandanti i vođe
Nikolaj Ruski Paul fon Renenkamf	August fon Makenzen
Jačina
1, 2. i 5. armija	nemačka 9. armija
Žrtve i gubici
95.000 ubijenih, ranjenih i zarobljenih	35.000 ubijenih, ranjenih i zarobljenih

Bitka kod Lođa odvijala se između Nemačke i carske Rusije u Prvom svetskom ratu od 11. novembra do 6. decembra 1914. blizu poljskoga grada Lođa.

Pozadina

Ruska vojska je u septembru 1914. pobedila austrougarsku vojsku prilikom njihove ofanzive u Galiciji i bitke kod Lavova. Rusi su pomerili front preko 100 kilometara do Karpata. Poljski grad Pšemisl je ostao pod opsadom ruske 8. armije. Nemci su pokušali da zauzmu Varšavu, ali Rusi su pobedili u bici na Visli. Ruska vrhovna komanda se nije mogla složiti kako da iskoristi te uspehe. Veliki knez Nikolaj Nikolajevič zalagao se za ofanzivu u Istočnoj Pruskoj, a načelnik generalštaba Mihail Aleksejev zalagao se za ofanzivu u Šleskoj. Paul fon Hindenburg je bio postavljen za komandanta Centralnih sila na istočnom frontu. Nemci su presreli ruske izveštaje o predloženoj invaziji Šleske. Paul fon Hindenburg se ponadao da će ponoviti svoj uspeh u bici kod Tanenberga, time što će udariti u ruski bok, dok se Rusi budu kretali prema Šleskoj.

Snage

Hindenburg je pomerio u poljski sektor nemačku 9. armiju pod komandom Augusta fon Makenzena. Konrad fon Hecendorf je pomerio austrijsku 2. armiju na prethodnu poziciju nemačke 9. armije. General Nikolaj Ruski je preuzeo komandu armijske grupe zadužene za odbranu Varšave. Pod njegovom komandom je bila ruska 1. armija generala Paula fon Renenkampfa i ruska 2. armija generala Šajdemana. Ruska 1. armija je raspoređena severno od Visle, sa izuzetkom jednoga korpusa na južnoj obali reke. Ruska 2. armija je bila postavljena direktno nasuprot Lođa. Ruska 5. armija pod komandom Pavela Plehve bila je predviđena za Šlesku ofanzivu, ali pokrenuta je da se suprotstavi Hindenburgovoj novoj ofanzivi.

Bitka

Makenzenova 9. armija je 11. novembra 1914. prvo napala jedan korpus ruske 1. armije, koji se nalazio južno od Visle. Korpus je razbijen, a zarobili su 12.000 vojnika. Na taj način stvorila se rupa između ruske 1. i 2. armije i te dve armije su izgubile međusobni kontakt. Ruska visoka komanda je već ranije bila nezadovoljna Renenkampfovim učinkom, pa ga je smenila na licu mesta i postavila generala Litvinova na njegovo mesto. U međuvremenu ruska 2. armija je bila bočno ugrožena, pa se počela povlačiti prema Lođu. Rusi su shvatili ozbiljnost situacije u Poljskoj. Ruska 2. armija je bila u opasnosti da bude opkoljena. Veliki knez Nikolaj Nikolajevič je bio zabrinut da se ne ponovi gubitak cele jedne armije kao kod Tanenberga, pa je naredio ruskoj 5. armiji pod komandom Plehve da napuste plan napada na Šlesku i da krenu prema Lođu. Ruska 5. armije je prešla 120 kilometara za 2 dana i napala je 18. novembra desni bok nemačke 9. armije. Bilo je to pod izuzetnom oštrim klimatskim uslovima, kada je temparatura pala i do -10°C. Sada se nemačka armija našla u opasnosti od opkoljavanja, pa su se izvukli 26. novembra 1914. zajedno sa zarobljenim vojnicima 1. armije. Nemci su nastavili sa pritiskom na Lođ do decembra, ali nisu mogli da probiju ruske linije. Rusima je ponestalo municije, pa su se povukli bliže Varšavi, da formiraju nove i jače linije.

Rezultat

Rezultat bitke je neodlučan. Rusi su odbili nemački napad i spasili Varšavu, koja je bila cilj nemačke ofanzive. Nemci su s druge strane tom ofanzivom sprečili rusku ofanzivu na Šlesku.

Literatura

• Tucker, Spencer The Great War: 1914-18 (1998)

Spoljašnje veze

• Western Front Association account of the battle (jezik: engleski)