Bobica

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Plod šimširike je otrovan

Bobica je tip prostog zatvorenog ploda.[1] Pripada sočnim plodovima jer je perikarp u celini sočan, mada je kod nekih vrsta tvrđi ili čak odrvenjen.[2]

Primeri[uredi | uredi izvor]

Najtipičniju bobicu imaju šimširika i vinova loza. Kod njih su endokarp i mezokarp sočni, dok je egzokarp u vidu zaštitne kožice. Kod pomorandže i limuna egzokarp je veoma čvrst i sadrži žlezde, dok se endokarp razvija u vidu kesastih proširenja ispunjenih sočnim supstancama. Karpele se u unutrašnjosti ploda dele na veći broj komora, koji kod pomorandže iznosi deset. U svakoj od njih ima po dva semena zametka, od kojih se samo od jednog stvara seme, dok drugi abortira. Kod vrsta iz porodice Cucurbitaceae koru čine srasli egzokarp i cvetna loža, a mesnati deo nastaje od mezokarpa i endokarpa. Kod nara i ribizle sočni deo ploda nastaje iz ćelija integumenata, a kod kaktusa bobica nastaje od funikulusa.[2]

Botaničke bobice[uredi | uredi izvor]

Dijagram bobica grožđa, koji prikazuje perikarp i njegove slojeve
Bobice kafe (Coffea arabica) – opisane kao koštunice ili bobice

U botaničkoj terminologiji, bobica je jednostavno voće koje ima seme i mesnatu pulpu (perikarp) proizvedenu iz jajnika jednog cveta. Jajnik može biti niži ili viši. One su indehiscentne, odnosno nema posebnu „liniju slabosti“ duž koje se cepaju da bi sazrelo oslobodilo seme.[3] Perikarp je podeljen na tri sloja. Spoljni sloj se naziva „egzokarp” ili „epikarp”; srednji sloj, „mezokarp” ili „sarkokarp”; unutrašnji sloj, „endokarp”. Botaničari nisu dosledno primenjivali ove termine. Egzokarp i endokarp mogu biti ograničeni na više-manje jednoslojne „kože“, ili mogu uključivati tkiva koja su uz njih; tako na jednom pogledu, egzokarp se proteže prema unutra do sloja vaskularnih snopova („vena“). Nedoslednost u upotrebi je opisana kao „izvor konfuzije“.[4]

Priroda endokarpa razlikuje bobicu od koštice, koja ima očvrsli ili kameni endokarp (vidi ispod). Dve vrste plodova se međusobno prepliću u zavisnosti od stanja endokarpa. Neki izvori su pokušali da kvantifikuju razliku, npr. zahtevajući da endokarp bude manji od 2 mm u bobici.[5]

Primeri botaničkih bobica uključuju:

Modifikovane bobice[uredi | uredi izvor]

Poprečni presek pepo krastavca (Cucumis sativus)

„Prave bobice“ takođe mogu da imaju tanku spoljašnju kožicu, koja nije samonosna kada se ukloni iz bobice. Ovo razlikuje, na primer, bobicu Vaccinium ili Solanum od Adansonia (baobab) amfisarca, koja ima suvu, čvršću i samonosnu kožu.[12] Plod citrusa, poput pomorandže, kumkvata i limuna, bobica je sa debelom korom i veoma sočnom unutrašnjosti podeljena na segmente pregradama, kojima je dat poseban naziv „hesperidijum“.[12] Specijalizovani izraz, pepo, se takođe koristi za plodove porodice tikvica, Cucurbitaceae, koji su modifikovani tako da imaju tvrdu spoljašnju koru, ali nisu iznutra podeljeni septama.[12] Plodovi Passiflora (marakuja) i Carica (papaja) se ponekad smatraju i peposom.[12]

Bobice koje se razvijaju iz inferiornog jajnika ponekad se nazivaju epiginske bobice ili lažne bobice, za razliku od pravih bobica koje se razvijaju iz gornjeg jajnika. U epiginskim bobicama, bobica uključuje tkivo izvedeno iz delova cveta pored jajnika. Cvetna cev, formirana od bazalnog dela čašica, latica i prašnika može postati mesnata u zrelosti i sjedinjena je sa jajnikom i formira plod. Uobičajeno voće koje se ponekad klasifikuje kao epiginske bobice uključuje banane, kafu, članove roda Vaccinium (npr. brusnice i borovnice) i članove porodice Cucurbitaceae (tikvice, krastavci, dinje i tikvice golice).[13]

Plodovi nalik bobicama[uredi | uredi izvor]

Nekoliko vrsta uobičajenih "bobica"
Trnovi (plodovi Prunus spinosa)
Avokado (plod Persea americana)
Servisne bobice (Amelanchier ovalis)
Zreli dud (plod Morus nigra)
Na prvoj slici samo je borovnica botanički bobica: kupine su zbirno voće koje se sastoji od mnogih koštunica, a jagode su skupni dodatni plodovi. Trnovi, plodovi Prunus spinosa, su koštunice. Voće avokada se opisuje kao koštice ili bobice. Servisne bobice, plodovi vrsta roda Amelanchier, su pomum. Dudovi, plodovi Morus nigra, su višestruki plodovi.

Mnoga voća koje se obično nazivaju bobice nisu stvarne bobice prema naučnoj definiciji, već spadaju u jednu od sledećih kategorija:

Koštunice[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Koštunica (plod)

Koštunice se u promenljivoj meri razlikuju od botaničkih bobica. Koštunice su mesnati plodovi proizvedeni iz (obično) jednosemenog jajnika sa tvrdim drvenim slojem (koji se naziva endokarp) koji okružuje seme. Poznati primeri uključuju koštuničavo voće iz roda Prunus (breskve, šljive i trešnje), masline, kokos, urme, borovnice i vrste Persea. Neke definicije čine samo prisustvo interno diferenciranog endokarpa definišućom karakteristikom koštunice;[12] druge kvalifikuju prirodu endokarpa koji je potreban kod koštunice, npr. definišući bobice da imaju endokarp debljine manje od 2 mm thick.[5] Izraz „koštunica“ se koristi za plodove koji imaju opštu strukturu i teksturu koštice,[14] a da ne ispunjavaju potpunu definiciju. Drugi plodovi nalik koštunici sa jednim semenom koji nemaju kameni endokarp uključuju pasji trn (Hippophae rhamnoides, Elaeagnaceae), koji je ahenija, okružena nabreklim hipantijumom koji obezbeđuje mesnati sloj.[15] Plodovi vrsta roda Coffea se opisuju kao koštice ili bobice.[10]

Pomum[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Pomum

Pomum plodovi koje proizvode biljke iz podplemena Pyrinae iz porodice Rosaceae, kao što su jabuke i kruške, imaju strukturu (jezgro) u kojoj žilavo tkivo jasno odvaja seme od spoljašnjeg mekšeg perikarpa.[16] Semenke nisu bobice. Međutim, neke od manjih semenki se ponekad nazivaju bobicama. Amelanchier semenke postaju toliko meke u zrelosti da liče na borovnicu i poznate su kao junske bobice, servisne bobice ili saskatunske bobice.[17]

Agregatno voće[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Agregatno voće

Agregatno ili složeno voće sadrži seme iz različitih jajnika jednog cveta, sa pojedinačnim „plodovima“ spojenim u zrelosti da bi se formirao kompletan plod.[18] Primeri agregatnog voća koji se obično naziva „bobičasto voće“ uključuju članove roda Rubus, kao što su kupina i malina.[19] Botanički, ovo nisu bobice. Ostalo krupno agregatno voće, kao što je kiselo voće (Annona muricata),[20] se obično ne naziva „bobicama“, iako neki izvori koriste ovaj izraz.[21]

Zbirno voće[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Zbirni plodovi

Zbirni plodovi nisu botaničke bobice. Zbirni plodovi su plodovi dva ili više višestrukih cvetova koji su spojeni ili zbijeni zajedno.[22] Dud je bobičasti primer višestrukog voća; razvija se iz skupa sitnih odvojenih cvetova koji se zbiju kako se razvijaju u plod.[23]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Berry”. Merriam-Webster. 
  2. ^ a b Tatić, B.& Petković, B. 1991. Morfologija biljaka. Naučna knjiga. Beograd.
  3. ^ Kiger, Robert W.; Porter, Duncan M. (2001). „Find term 'berry'”. Categorical Glossary for the Flora of North America Project. Pristupljeno 2015-08-14. 
  4. ^ Pabón-Mora & Litt (2011), str. 1417.
  5. ^ a b Beentje, Henk; Williamson, Juliet (2010). The Kew Plant Glossary: an Illustrated Dictionary of Plant Terms. Royal Botanic Gardens, Kew: Kew Publishing. ISBN 978-1-84246-422-9. 
  6. ^ Storey, W. B. (1973). „What kind of fruit is the avocado?”. California Avocado Society 1973–74 Yearbook. 57: 70—71. 
  7. ^ Wofford, B. Eugene. „Persea”. Ur.: Flora of North America Editorial Committee. Flora of North America (online). eFloras.org. Pristupljeno 2019-05-30. 
  8. ^ Morton, Julia. „Banana”. Fruits of Warm Climates. Hort.purdue.edu. Arhivirano iz originala 15. 4. 2009. g. Pristupljeno 16. 4. 2009. 
  9. ^ Armstrong, Wayne P. „Identification Of Major Fruit Types”. Wayne's Word: An On-Line Textbook of Natural History. Arhivirano iz originala 20. 11. 2011. g. Pristupljeno 17. 8. 2013. 
  10. ^ a b Davis, Aaron P.; Govaerts, Rafael; Bridson, Diane M.; Stoffelen, Piet (2006). „An annotated taxonomic conspectus of the genus Coffea (Rubiaceae)”. Botanical Journal of the Linnean Society. 152 (4): 465—512. doi:10.1111/j.1095-8339.2006.00584.x Slobodan pristup.  "fruit a berry containing two (rarely one) seeds"
  11. ^ a b v Heywood, V.H.; Brummitt, R.K.; Culham, A.; Seberg, O. (2007). Flowering plant families of the world. Firefly Books. ISBN 978-1-55407-206-4. 
  12. ^ a b v g d Spjut, Richard W. „Classification of Fruit Types”. A Systematic Treatment of Fruit Types. The World Botanical Associates. Arhivirano iz originala 2015-03-29. g. Pristupljeno 2015-08-16. 
  13. ^ Gupta, P.K. (2007). Genetics Classical To Modern. Rastogi Publications. ISBN 978-81-7133-896-2. 
  14. ^ Kiger, Robert W.; Porter, Duncan M. (2001). „Find term 'drupaceous'”. Categorical Glossary for the Flora of North America Project. Pristupljeno 2015-08-14. 
  15. ^ Stace, Clive (2010). New Flora of the British Isles (3rd izd.). Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 277. ISBN 978-0-521-70772-5. 
  16. ^ Kiger, Robert W.; Porter, Duncan M. (2001). „Find term 'pome'”. Categorical Glossary for the Flora of North America Project. Pristupljeno 2015-08-21. 
  17. ^ Campbell, Christopher S.; Burgess, Michael B.; Cushman, Kevin R. „Amelanchier”. Ur.: Flora of North America Editorial Committee. Flora of North America (online). eFloras.org. Pristupljeno 2015-08-21. 
  18. ^ Kiger, Robert W.; Porter, Duncan M. (2001). „Find term 'aggregate fruit'”. Categorical Glossary for the Flora of North America Project. Pristupljeno 2015-08-14. 
  19. ^ Lu, Lingdi; Boufford, David E. „Rubus”. Ur.: Wu, Zhengyi; Raven, Peter H.; Hong, Deyuan. Flora of China (online). eFloras.org. Pristupljeno 2015-08-21. 
  20. ^ Mabberley, D.J. (1978). „Annonaceae”. Ur.: Heywood, V.H.; Moore, D.M.; Richardson, I.B.K.; Stearn, W.T. Flowering Plants of the World. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-217674-5. 
  21. ^ „Annonaceae”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 2015-08-22. 
  22. ^ Kiger, Robert W.; Porter, Duncan M. (2001). „Find term 'multiple fruit'”. Categorical Glossary for the Flora of North America Project. Pristupljeno 2015-08-14. 
  23. ^ Dictionary, American Heritage (2005). The American Heritage Science Dictionary. ISBN 0618455043. Pristupljeno 26. 8. 2013 — preko Google Books. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Bobica na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бобица&oldid=25719725”