Нар

Са Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе погледајте страницу Нар (вишезначна одредница).

Pomegranate
плод нара
Плод Punica granatum пресечен, чиме су откривени гроздови сочних семена у унутрашњости и чаша сока
Научна класификација уреди на Википодацима
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Rosids
Ред: Myrtales
Породица: Lythraceae
Род: Punica
Врста:
P. granatum
Биномно име
Punica granatum
врсте

Punica granatum L.
Punica protopunica Balf.

Синоними
  • Punica florida Salisb.
  • Punica grandiflora hort. ex Steud.
  • Punica nana L.
  • Punica spinosa Lam.[1]

Нар или мограњ (Punica granatum) је плодоносни листопадни грм из породице Lythraceae, подфамилија Punicoideae, који расте између 5 and 10 m у висину.

Нар је пореклом из региона који се протеже од Ирана до северне Индије,[2] и гаји се од давнина у читавом медитеранском региону. У шпанску Америку је уведен крајем 16. века, а у Калифорнију су га донели шпански насељеници 1769. године.[2]

Ово воће је обично у сезони на северној хемисфери од октобра до фебруара,[3] а на јужној хемисфери од марта до маја. Као нетакнути саркотест или сок, нар се користи у печењу, кувању, мешавинама сокова, гарнирима за оброке, смудијима и алкохолним пићима, попут коктела и вина.

Данас се широко гаји широм региона Блиског истока и Кавказа, северне и тропске Африке, Индијског потконтинента, Централне Азије, сувљих делова југоисточне Азије и делова Средоземног басена.[2] Такође се гаји у деловима Аризоне и долини Сан Хоакин у Калифорнији.[4] У 20. и 21. веку он је постао чешће заступљен у продавницама и на тржиштима Европе и западне хемисфере.[2][4]

Опис[уреди | уреди извор]

Грм или мало дрво које расте 5—10 m (16—33 ft) високо, нар има више бодљикавих грана и изузетно је дуговечан, а неки примерци у Француској преживе 200 година.[2] Листови P. granatum су насупротни или приближно насупротни, сјајни, уски, дугуљасти, дуги 3-7 cm и широки 2 cm. Цветови су светло црвени и пречника 3 cm (1 1⁄4 in), са три до седам латица.[2] Неке безплодне сорте гаје се само ради цветова.

Воће, саркотеста и семе[уреди | уреди извор]

Љуска плода нара је црвено-љубичасте боје и има два дела: спољни, тврди перикарп и унутрашњи, сунђерасти мезокарп (бели „албедо”), који обухвата унутрашњи зид плода за који је везано семе.[5] Мембране мезокарпа су организоване као несиметричне коморе које садрже семе унутар саркотесте, које нису везане за мезокарп.[5] Саркотеста је опкољена танком мембраном епидермалних ћелија семена и садржи сок.[6][7] Број семена нара може да варира од 200 до око 1.400.[8]

Ботанички гледано, јестиви плод је бобица са семеном и пулпом настао из плодника једног цвета.[6] Плод је средње величине између лимуна и грејпфрута, пречника 5–12 cm, заобљеног облика и густе црвенкасте љуске.[2]

У зрелом воћу, сок добијен компресовањем семена даје киселкасти укус због ниског pH (4,4) и високог садржаја полифенола,[9] што може проузроковати црвену неизбрисиву мрљу на тканинама.[10] Првенствено, пигментација сока од нара произилази из присуства антоцијанина и елагитанина.[9][11]

Култивација[уреди | уреди извор]

P. granatum се гаји због воћних култура и као украсно дрвеће и грмље у парковима и баштама. Зрели примерци могу развити скулптуралне вишеструке трупове од увијене коре и препознатљив свеукупни облик. Нар је отпоран на сушу и може се гајити у сувим подручјима са медитеранском зимском климом или у летњим кишним климатским условима. У влажнијим подручјима могу бити склони пропадању корена од гљивичних болести. Нар може да толераше умерени мраз, до око −12 °C (10 °F).[12]

Kао и многе воћне врсте нар нападају лисне ваши и штитасте ваши.[13] Инсекти штеточине нара обухватају још нарског лептира Virachola isocrates и листну бубу Leptoglossus zonatus, а воћне муве и мраве привлачи необрано зрело воће.[14] Нар се лако развија из семена, али се обично размножава од 25 до 50 cm дугих резница тврдог дрвета како би се избегле генетске варијације садница. Ваздушно полегање је такође опција за размножавање, док калемљење не успева.[2]

Варијетети[уреди | уреди извор]

P. granatum var. nana је патуљаста сорта P. granatum која се популарно сади као украсна биљка у баштама и већим контејнерима, и користи се као бонсај узорак дрвета. То би могао бити и дивљи облик различитог порекла. Нару је додељена награда за баштенске заслуге Краљевског хортикултурног друштва.[15][16]

Једина друга врста у роду Punica је Socotran pomegranate (P. protopunica), која је ендемска за Сокотрански архипелаг од четири острва смештена у Арабијском мору, од којих је највеће острво познато и као Сокотра. Та територија је део Јемена. Разликује се по томе што има ружичасто (не црвено) цвеће и мање, мање слатко воће.[17]

Здравствене погодности нара[уреди | уреди извор]

100 mл нара садржи чак 16% потребне дневне количине витамина Ц за одраслу особу и такође је добар извор пантоненске киселине, калијума и антиоксидантних полифенола. Прелиминарна научна истраживања су открила да сок од нара умањује факторе ризика од срчаних болести који могу водити артеросклерози и кардиоваскуларним болестима. Израелски научници су открили да узимање 2 унце (око 56 грама) сока од нара дневно у периоду од годину дана доводи до смањења горњег крвног притиска за око 21% и знатно појачава ток крви у срце.

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Цвет нара пре пада латица

    Цвет нара пре пада латица

  • Чашице нара и сушећи прашници након оплодње и опадања латица

    Чашице нара и сушећи прашници након оплодње и опадања латица

  • Настанак воћа

    Настанак воћа

  • Нар

    Нар

  • Полу-ољуштени нар

    Полу-ољуштени нар

  • Свеже семе нара откривено љуштењем

    Свеже семе нара откривено љуштењем

  • Плод нара

    Плод нара

  • Свеже семе нара откривено љуштењем

    Свеже семе нара откривено љуштењем

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Punica granatum L., The Plant List, Version 1”. Royal Botanic Gardens, Kew and Missouri Botanical Garden. 2010. Архивирано из оригинала 11. 8. 2013. г. Приступљено 26. 6. 2015. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж Morton, J. F. (1987). „Pomegranate, Punica granatum L”. Fruits of Warm Climates. Purdue New Crops Profile. стр. 352—5. Архивирано из оригинала 2012-06-21. г. Приступљено 2012-06-14. 
  3. ^ „Pomegranate”. Department of Plant Sciences, University of California at Davis, College of Agricultural & Environmental Sciences, Davis, CA. 2014. Архивирано из оригинала 2. 2. 2017. г. Приступљено 29. 1. 2017. 
  4. ^ а б „Pomegranate”. California Rare Fruit Growers. Архивирано из оригинала 2012-06-19. г. Приступљено 2012-06-14. 
  5. ^ а б Stover, E.; Mercure, E. W. (2007). „The Pomegranate: A New Look at the Fruit of Paradise”. HortScience. 42 (5): 1088—1092. doi:10.21273/HORTSCI.42.5.1088 Слободан приступ. 
  6. ^ а б Holland, D.; Hatib, K.; Bar-Ya’akov, I. (2009). „Pomegranate: Botany, Horticulture, Breeding” (PDF). Horticultural Reviews. 35: 127—191. ISBN 9780470593776. doi:10.1002/9780470593776.ch2. Архивирано (PDF) из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 19. 11. 2017. 
  7. ^ Dahlgren, R.; Thorne, R. F. (1984). „The order Myrtales: circumscription, variation, and relationships”. Annals of the Missouri Botanical Garden. 71 (3): 633—699. JSTOR 2399158. doi:10.2307/2399158. Архивирано из оригинала 12. 10. 2018. г. Приступљено 14. 1. 2018. 
  8. ^ „Does a larger pomegranate yield more seeds?”. AquaPhoenix. Архивирано из оригинала 4. 11. 2006. г. Приступљено 21. 9. 2006. 
  9. ^ а б Fernandes, L.; Pereira, J. A.; López Cortés, I.; Salazar, D. M.; Ramalhosa, E. C. (2015). „Physicochemical Changes and Antioxidant Activity of Juice, Skin, Pellicle and Seed of Pomegranate (cv. Mollar de Elche) at Different Stages of Ripening”. Food Technology and Biotechnology. 53 (4): 397—406. PMC 5079168 Слободан приступ. PMID 27904374. doi:10.17113/ftb.53.04.15.3884. 
  10. ^ Jorgensen, SuzAnne; Brennand, Charlotte (јун 2005). „Pomegranates” (PDF). Utah State University, Department of Food Safety. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 9. 2014. г. Приступљено 17. 6. 2017. 
  11. ^ Gómez Caravaca, A. M.; Verardo, V.; Toselli, M.; Segura Carretero, A.; Fernández Gutiérrez, A.; Caboni, M. F. (2013). „Determination of the major phenolic compounds in pomegranate juices by HPLC−DAD−ESI-MS”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 61 (22): 5328—37. PMID 23656584. doi:10.1021/jf400684n. 
  12. ^ Ali Sarkhosh; Jeff Williamson (октобар 2018) [April 1994]. „The Pomegranate” (PDF). UF/IFAS Extension. Приступљено 2020-05-07. 
  13. ^ „БОЛЕСТИ И ШТЕТНИЦИ СМОКВЕ, НАРА И КАКИЈА” (PDF). Велеучилиште у Ријеци. стр. 28. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 10. 2021. г. Приступљено 2021-10-15. 
  14. ^ Ingels, Chuck; et al. (2007). The Home Orchard: Growing Your Own Deciduous Fruit and Nut Trees. University of California Agriculture and Natural Resources. стр. 26. 
  15. ^ „Punica granatum var. nana”. RHS Plant Selector. Royal Horticultural Society. Архивирано из оригинала 15. 5. 2013. г. Приступљено 27. 6. 2013. 
  16. ^ „AGM Plants - Ornamental” (PDF). Royal Horticultural Society. март 2020. стр. 90. Архивирано (PDF) из оригинала 2020-05-03. г. Приступљено 2020-05-07. 
  17. ^ „Punica granatum - the Drops of Blood from Garden of Eden”. Архивирано из оригинала 2013-01-23. г. 

Литература[уреди | уреди извор]

„All hail the Pomegranate, official symbol of Granada”. The Lecrin Valley. 15. 10. 2012. Архивирано из оригинала 2013-06-09. г. Приступљено 2020-05-07. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Нар на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Нар.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нар&oldid=25357468”