Dioenergizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Dioenergizam (od gr. δυο (dyo), što znači "dva" i ενέργεια (energeia), što znači "energija" ili "dejstvo") je pravoslavno hristološko učenje prema kojem u Hristu, koji ima dve prirode, božansku i čovečansku, postoje i dve energije, božanska i čovečanska, tako da svaka od Hristovih priroda ima i sopstvenu energiju, odnosno dejstvo, kao svoje prirodno svojstvo.[1] Dioenergizmu je suprotan monoenergizam, koji je osuđen na Šestom vaseljenskom saboru u Carigradu,[2] održanom 680-681. godine za vreme vladavine vizantijskog cara Konstantina IV (668-685).[3]

Radi suzbijanja monoenergizma, Pravoslavna crkva je na ovom saboru precizno formulisala pravoverno dioenergetsko učenje o dve Hristove energije ili dejstva, kao i učenje o dve Hristove volje ili htenja (diotelitizam): „I dve prirodne volje ili htenja u Njemu i dva prirodna dejstva nerazdeljivo, neizmenljivo, neodvojivo, nesliveno isto tako ispovedamo prema učenju Svetih Otaca ... Takođe slavimo dva prirodna dejstva nedeljivo, neizmenljivo, nerazlučno u istom Gospodu našem Isusu Hristu, istinitom našem Bogu, to jest Božansko dejstvo i čovečansko dejstvo ...".[4]

Pored pojma dioenergizam upotrebljava se i oblik dioenergetstvo.[5]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lurje 2010, str. 161-171.
  2. ^ Svetosavlje: Šesti vaseljenski sabor
  3. ^ Ostrogorski 1969, str. 141.
  4. ^ „Oros vere Šestog vaseljenskog sabora, održanog u Carigradu 680-681. godine”. Arhivirano iz originala na datum 29. 12. 2017. Pristupljeno 06. 02. 2018. 
  5. ^ Batrelos 2008, str. 181, 191-192.

Literatura[uredi | uredi izvor]