Edip

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Edip i Sfinga
Edip i Sfinga

Edip, grčki (Οιδιπους) (lat. Oedipus), heroj iz grčke mitologije, sin Laja, kralja Tebe i Jokaste.[1] Prorečeno je da će ubiti svog oca i oženiti se majkom.

Mitologija[uredi]

Pošto je njegovom ocu Laju prorečeno da će biti ubijen od svog rođenog sina i da će kraljicu uzeti za ženu, tri dana nakon rođenja sina, Laj je uzeo novorođenče i probušio mu noge i zavezao ih i tako zavezanog ga odneo na jednu divlju planinu (Kitara) i tamo ga ostavio kod jednog pastira. Iz sažaljenja prema tom novorođenčetu taj pastir ga je dao svom prijatelju koji je takođe bio pastir i čuvao stado kralja Poliba iz Korinta.

Taj drugi pastir ga je odneo na dvor kralja Poliba i njegove žene Merope koji su Edipa kasnije usvojili. Po svojim oteklim nogama je dobio ime „Edipus“ - otečeno stopalo. U Korintu je rastao bez ikakvog saznanja o svom poreklu.

Jednog dana uputio se ka Delfskom proročištu da bi saznao istinu o sebi. Tamo mu je prorečeno da će ubiti svoga oca i da će oženiti svoju majku. Ne znajući da mu to nisu pravi roditelji i zbog straha da ne učini neko zlo svojoj porodici, Edip napušta Korint i odlazi za Tebu.

Na putu ka Tebi na jednoj raskrsnici susreće se sa Lajom koji je bio u pratnji svojih čuvara. Laj je mislio da je Edip neki razbojnik i nije hteo da ga pusti da prođe. Edip se razbesneo i u ljutini ubio Laja i većinu njegovih pratioca, osim jednog koji se dao u bekstvo. Time se ostvarilo jedno od dva proročanstva koja su mu prorečena.

Na ulazu u Tebu Edip je naišao na Sfingu koja je terorisala stanovništvo Tebe i proždirala prolaznike koji nisu znali da reše njene zagonetke. Edip je, međutim, rešio njenu zagonetku i Sfinga se bacila u more. Za nagradu Edip je proglašen Lajevim naslednikom i postao vladar Tebe a kraljicu Jokastu (svoju majku) je dobio za ženu. Time se ispunjava i drugo proročanstvo.

Jokasta mu je rodila četvoro dece, prvo dva sina blizanca Etoklea i Polinikea, zatim dve kćerke, stariju Antigonu i mlađu Ismenu.

Dugo godina živeli su srećno i pravedno vladali Tebom, dok se jednog dana nije pojavila zaraza koju su bogovi poslali, a od koje nije bilo leka. Nezadovoljni Tebanci se obratiše kralju za pomoć, pošto im je već jednom pomogao u slučaju sa Sfingom. Edip šalje Jokastinog brata, svog ujaka Kreonta u Delfe da sazna istinu o zarazi. Proročanstvo iz Delfa objavljuje da treba da se pronađe ubica kralja Laja, i da se obelodani taj zločin, da bi se Teba oslobodila te zaraze.

Edip želi sam da otkrije taj zločin, i tako dolazi do saznanja da je on taj koji je ubio svoga oca kralja Laja i oženio svoju majku Jokastu. Kada je Jokasta to doznala, odmah se obesila, a Edip je sam sebi iskopao oči. Kreont, brat Jokastin postaje kralj Tebe i proteruje Edipa iz grada. Tako oslepljen Edip u pratnji svoje starije kćerke Antigone luta nekoliko godina po svetu dok nije umro u Kolonu, jednoj svetoj šumi pored Atine.

Sofokle je u više svojih tragedija vešto opisao Edipa. Sigmund Frojd je u svojoj psihoanalitičkoj teoriji pojavu u ranom detinjstvu nazvao Edipovim kompleksom.

Reference[uredi]

  1. ^ Zamarovski 1985, str. 75.

Literatura[uredi]

  • Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. Zagreb. 


Spoljašnje veze[uredi]