Erih From

Erih From
Erih From, 1974. godine
Lični podaci
Puno ime	Erih Seligman From
Datum rođenja	(1900-03-23)23. mart 1900.
Mesto rođenja	Frankfurt na Majni, Nemačko carstvo
Datum smrti	18. mart 1980.(1980-03-18) (79 god.)
Mesto smrti	Muralto, Tičino, Švajcarska
Obrazovanje	Univerzitet u Njujorku
Porodica
Supružnik	Frida From Rajhman, Karen Hornaj
Filozofski rad
Epoha	filozofija 20. veka
Regija	Zapadna filozofija
Škola filozofije	Kritička teorija Frankfurtska škola
Interesovanja	Socijalna teorija Marksizam
Ideje	Socijalni karakter; imati i biti, kao modusi postojanja; bezbednost protiv slobode; karakterna orijentacija
Uticaji od	Johan Jakob Bahoven, Baruh Spinoza, Majstor Ekhart, Seren Kirkegor, Karl Marks, Zigmund Frojd, Alfred Veber, Karl Korš, Đerđ Lukač, Raja Dunaveskaja
Uticao na	Martin Luter King, Elajas Porter, Čongam Trungpa, Paulo Frejre
Zvanični veb-sajt
fromm-online.org

Erih From (nem. Erich Fromm; Frankfurt na Majni, 23. mart 1900 — Muralto, Tičino, 18. mart 1980) bio je nemački socijalni psiholog, psihoanalitičar i humanistički filozof. Kao nemački Jevrejin pobegao je od nacističkog režima i nastanio se u SAD. Bio je jedan od osnivača Instituta za psihijatriju, psihoanalizu i psihologiju Vilijam Alanson Vajt u Njujorku.

Poznat po svojim popularnim knjigama o ljudskoj prirodi, etici i ljubavi, From je dalje pisao knjige o Karlu Marksu, pokušavajući da opiše svoje društvene percepcije čoveka i njegove prirode u svojim ekonomskim raspravama.

Povezan je s onim što je danas poznato kao Frankfurtska škola kritičke teorije.

Biografija

Erih From rođen je 23. marta 1900. godine u Frankfurtu na Majni, jedino dete ortodoksnih jevrejskih roditelja, Rose (Kraus) i Naftali Froma. Akademske studije započeo je 1918. godine na Univerzitetu u Frankfurtu na Majni sa dva semestra pravosuđa. Tokom letnjeg semestra 1919. godine, From je studirao na Univerzitetu u Hajdelbergu, gde je započeo studije sociologije kod Alfreda Vebera (brata poznatijeg sociologa Maksa Vebera), psihijatra-filozofa Karla Jaspersa i Hajnriha Rikerta. From je doktorirao sociologiju u Hajdelbergu 1922. Sredinom 1920-ih obučavao se za psihoanalitičara kroz psihoanalitički sanatorijum Fride Rajhman u Hajdelbergu. Venčali su se 1926., ali su se ubrzo nakon toga rastali i razveli 1942. On je započeo sopstvenu kliničku praksu 1927. Godine 1930. pridružio se Frankfurtskom institutu za društvena istraživanja i završio psihoanalitičku obuku.

Nakon što su nacisti preuzeli vlast u Nemačkoj, From se preselio prvo u Ženevu, a zatim, 1934. godine, na Univerzitet Kolumbija u Njujorku. Zajedno sa Karen Hornaj i Harijem Stejkom Salivanom, From pripada neo-frojdovskoj školi psihoanalitičkog mišljenja. I Hornaj i From su imali značajan uticaj na tuđe mišljenje, pri čemu je Hornaj osvetljavala neke aspekte psihoanalize za Froma, a ovaj za Hornajevu sociologiju. Njihova veza je okončana krajem 1930 -ih. Nakon napuštanja Kolumbije, From je 1943. pomogao u formiranju njujorške podružnice Vašingtonske škole psihijatrije, a 1946. suosnivač je Instituta za psihijatriju, psihoanalizu i psihologiju Vilijam Alanson Vajt. Bio je na fakultetu Benington Koledž od 1941. do 1949. godine, a držao je kurseve na Novoj školi za društvena istraživanja u Njujorku od 1941. do 1959. godine.

Kada se From preselio u Meksiko Siti 1950., postao je profesor na UNAM („Nacionalni Autonomni Univerzitet Meksika“) i osnovao psihoanalitički odel u medicinskoj školi. Poučavao je na UNAM-u do penzije 1965. U međuvremenu je, kao profesor, predavao psihologiju na državnom sveučilištu Mičigena od 1957. do 1961., a kao pomoćni profesor psihologije na odelu Umetnosti i nauke njujorškog univerziteta posle 1962. godine. From se preselio u Muralto, Švajcarska, 1974. i umro u svom domu 1980., pet dana pre svog osamdesetog rođendana. Sve vreme je imao svoju kliniku i izdavao seriju knjiga.

From je navodno bio ateista, ali je opisao svoju poziciju kao "neteistički misticizam".

Psihološka teorija

Počevši od svog prvog dela 1941. godine, „Beg od slobode“ (u Britaniji poznatog kao „Strah od slobode“), Fromovi spisi su bili zapaženi koliko svojim socijalnim i političkim komentarima, tako i filozofskim i psihološkim osnovama. Zapravo, na "Bekstvo od slobode" gleda se kao na jedno od osnivačkih dela političke psihologije.

Njegovo drugo važno delo, "Čovek za sebe: Istraživanje psihologije etike", objavljeno prvi put 1947. godine, nastavilo je i obogatilo ideje "Bekstva iz slobode". Zajedno, ove knjige su iznele Fromovu teoriju ljudskog karaktera, koja je bila prirodni izdanak Fromove teorije ljudske prirode. Fromova najpopularnija knjiga bila je Umeće Ljubavi, međunarodni bestseler objavljen prvi put 1956. godine, koji je rekapitulirao i dopunio teorijske principe ljudske prirode pronađene u "Escape from Freedom and Man for Himself" - principi koji su revidirani u mnogim drugim Fromovim glavnim delima.

Njegovo tumačenje Talmuda i hasidizma bilo je centralno za Fromov pogled na svet. Talmud je počeo da proučava kao mladić pod vođstvom rabina J. Horovica, a kasnije pod rabinom Salmanom Baruhom Rabinkovom, habadom Hasidom. Dok je radio na doktoratu sociologije na Univerzitetu u Hajdelbergu, From je takođe studirao kod Nehemije Nobel i Ludviga Krausea tokom studija u Frankfurtu. Fromov deda i dva pradeda s očeve strane bili su rabini, a ujak s majčine strane bio je zapaženi talmudista. Međutim, From se 1926. okrenuo od ortodoksnog judaizma ka sekularnim tumačenjima biblijskih ideala.

Kamen temeljac Fromove humanističke filozofije je njegovo tumačenje biblijske priče o izgnanstvu Adama i Eve iz rajskog vrta. Oslanjajući se na svoje znanje o Talmudu, From je istakao da se sposobnost razlikovanja dobra i zla obično smatra vrlinom, ali da biblijski naučnici generalno smatraju da su Adam i Eva zgrešili nepoštovanjem Boga i jelom sa Drveta znanja. Međutim, odmičući se od tradicionalne verske ortodoksnosti, From je uzdizao vrline ljudi koji preduzimaju nezavisne akcije i koriste razum za utvrđivanje moralnih vrednosti, umesto da se pridržavaju autoritarnih moralnih vrednosti.

Pored jednostavne osude autoritarnih sistema vrednosti, From je koristio priču o Adamu i Evi kao alegorijsko objašnjenje za ljudsku biološku evoluciju i egzistencijalnu teskobu, tvrdeći da kada su Adam i Eva jeli sa Drveta znanja, postali su svesni da su odvojeni iz prirode dok su još uvek deo nje. Zbog toga su se osećali „goli“ i „posramljeni“: evoluirali su u ljudska bića, svesni sebe, svoje smrtnosti i svoje nemoći pred silama prirode i društva, i više nisu sjedinjeni sa univerzumom kakvim su bili u njihovom instinktivnom, preljudskom postojanju kao životinje.

Prema Fromu, svest o razdvojenom ljudskom postojanju izvor je krivice i srama, a rešenje ove egzistencijalne podvojenosti nalazi se u razvoju nečije jedinstvene ljudske moći ljubavi i razuma. Međutim, From je svoj koncept ljubavi razlikovao od nepromišljenih popularnih shvatanja, kao i od frojdovske paradoksalne ljubavi.

From je ljubav smatrao međuljudskom kreativnom sposobnošću, a ne emocijom, i razlikovao je tu kreativnu sposobnost od različitih oblika narcisoidnih neuroza i sado-mazohističkih tendencija koje se obično drže kao dokaz „istinske ljubavi“. Zaista, From je doživljavao iskustvo „zaljubljivanja“ kao dokaz nečijeg nerazumevanja prave prirode ljubavi, za koju je verovao da uvek ima zajedničke elemente brige, odgovornosti, poštovanja i znanja. Crpeći se iz svog znanja o Tori, From je ukazao na priču o Joni, koji nije želeo da spasi stanovnike Ninive od posledica njihovog greha, kao dokaz svog uverenja da kvaliteti brige i odgovornosti uglavnom nedostaju kod većine ljudi. From je takođe tvrdio da je malo ljudi u savremenom društvu poštovalo autonomiju svojih bližnjih, a još manje objektivno znanje o tome šta su drugi ljudi zaista želeli i trebali.

From je verovao da je sloboda aspekt ljudske prirode koji ili prigrlimo ili mu pobegnemo. Primetio je da je prihvatanje naše slobode volje zdravo, dok je bežanje od slobode korišćenjem mehanizama bekstva koren psiholoških sukoba. From je izneo tri najčešća mehanizma bekstva:

• Automatska usaglašenost: promena nečijeg idealnog sebe kako bi se prilagodio percepciji preferiranog tipa ličnosti, gubeći istinsko ja u procesu; Konformnost automata pomera teret izbora sa sebe na društvo;
• Autoritarnost: davanje kontrole drugima. Podnošenjem svoje slobode nekom drugom, ovaj čin uklanja slobodu gotovo u potpunosti.
• Destruktivnost: svaki proces koji pokušava da eliminiše druge ili svet u celini, sve da bi izbegao slobodu. From je rekao da je „uništavanje sveta poslednji, gotovo očajnički pokušaj da se spasiš od toga da te ne slomi“.

Reč biofiliju često je koristio kao opis produktivne psihološke orijentacije i „stanja postojanja“. Na primer, u dodatku svojoj knjizi "Srce čoveka", From je napisao kao deo svoje humanističke veroispovesti:

„ "Verujem da čovek koji bira napredak može da pronađe novo jedinstvo razvojem svih svojih ljudskih sila koje se proizvode u tri orijentacije. One se mogu predstaviti odvojeno ili zajedno: biofilija, ljubav prema čovečanstvu i prirodi i nezavisnost i sloboda." ”

Erih From pretpostavio je osam osnovnih potreba:

Potreba	Deskripcija
Transcendencija	Bačeni u svet bez njihovog pristanka, ljudi moraju prevazići svoju prirodu uništavanjem ili stvaranjem ljudi ili stvari. Ljudi mogu da uništavaju svet zloćudnom agresijom ili ubijanjem iz razloga koji nisu preživljavanje, ali takođe mogu stvarati i brinuti o svojim kreacijama.
Ukorenjenost	Ukorenjenost je potreba da se uspostave koreni i da se ponovo osećamo kao kod kuće u svetu. Ukorenjenost nam produktivno omogućava da prerastemo uz sigurnost majke i uspostavimo veze sa spoljnim svetom. Sa neproduktivnom strategijom postajemo fiksirani i plašimo se da pređemo dalje od sigurnosti i sigurnosti svoje majke ili majke koja zamenjuje majku.
Osećaj identiteta	Nagon za osećajem identiteta izražava se neproduktivno kao usklađenost sa grupom, a produktivno kao individualnost.
Orijentacioni okvir	Razumevanje sveta i našeg mesta u njemu
Ekscitacija i stimulacija	Ambicija i kretanje prema cilju, a ne pasivno jednostavno odgovaranje
Jedinstvo	Osećaj jedinstva između jedne osobe i „prirodnog i ljudskog sveta spolja“.
Efektivnost	Potreba za osećajem uspeha

Fromova teza o „Bekstvu od slobode“ predstavljena je u sledećem pasusu. „Individualizovani čovek“ na koga se referirao From je čovek lišen „primarnih veza“ pripadnosti (tj. prirode, porodice itd.), Takođe izraženih kao „sloboda od“:

„ Samo je jedno produktivno rešenje odnosa individualizovanog čoveka sa svetom: njegova aktivna solidarnost sa svim ljudima i njegova spontana aktivnost, ljubav i rad, koji ga ponovo spajaju sa svetom, ne primarnim vezama već kao slobodan i nezavisni pojedinac.... Međutim, ako ekonomski, socijalni i politički uslovi ne nude osnovu za ostvarenje individualnosti u upravo pomenutom smislu, dok su u isto vreme ljudi izgubili one veze koje su im pružale sigurnost, ovo zaostajanje čini slobodu nepodnošljivim teretom. Tada postaje identičan sumnji, sa vrstom života kojem nedostaju smisao i smer. Pojavljuju se moćne tendencije bežanja od ove vrste slobode u potčinjavanje ili nekakav odnos prema čoveku i svetu koji obećava oslobađanje od neizvesnosti, čak i ako lišava pojedinca njegove slobode. ”

Pet osnovnih orijentacija

Crtež Eriha Froma.

U svojoj knjizi "Čovek za sebe", From je govorio o „orijentaciji karaktera“. Svoju teoriju karaktera razlikuje od Frojdove fokusirajući se na dva načina na koja se pojedinac odnosi prema svetu. Frojd je karakter analizirao u smislu organizacije libida, dok From kaže da se u procesu življenja mi povezujemo sa svetom tako što: 1) stičemo i asimiliramo stvari - „asimilacija“ i 2) reagujemo na ljude - „socijalizacija“. From je tvrdio da ova dva načina odnosa sa svetom nisu instinktivni, već odgovor pojedinca na posebne okolnosti njegovog ili njenog života; takođe je verovao da ljudi nikada nisu isključivo jedna vrsta orijentacije. Ova dva načina povezivanja sa životnim okolnostima dovode do osnovnih karakternih orijentacija.

From navodi četiri vrste neproduktivne orijentacije karaktera, koju je nazvao receptivnom, eksploatacijskom, gomilanjem i marketingom, i jednu pozitivnu orijentaciju karaktera, koju je nazvao produktivnom.

Receptivne i eksploatacione orijentacije su u osnovi kako se pojedinac može odnositi prema drugim ljudima i svojstva su socijalizacije karaktera. Orijentacija gomilanja osobina je sticanja i asimilacije materijala / dragocenosti. Marketinška orijentacija nastaje kao odgovor na ljudsku situaciju u modernoj eri. Trenutne potrebe tržišta određuju vrednost. To je relativistička etika. Suprotno tome, proizvodna orijentacija je objektivna etika. Uprkos egzistencijalnim borbama čovečanstva, svaki čovek ima potencijal za ljubav, razum i plodonosan rad u životu. From piše: "Paradoks je ljudskog postojanja da čovek mora istovremeno tražiti bliskost i nezavisnost; jedinstvo sa drugima i istovremeno očuvanje svoje jedinstvenosti i posebnosti... Odgovor na ovaj paradoks - i moralnim problemima čoveka - je produktivnost“.

Fromov uticaj na druge istaknute psihologe

Fromove četiri neproduktivne orijentacije bile su predmet validacije psihometrijskim testom, The Person Relatedness Test, dr Elijas H. Portera, u saradnji sa Karlom Rodžersom, doktoratom na Savetodavnom centru Univerziteta u Čikagu između 1953. i 1955. Fromove četiri neproduktivne orijentacije su takođe poslužile kao osnova za LIFO test. From je takođe uticao na svoju studentkinju Sali L. Smit koja je postala osnivač dve velike naučne škole.

Frojdova kritika

Zigmund Frojd, austrijski lekar i psihijatar.

From je opširno ispitivao život i delo Zigmunda Frojda. From je identifikovao nesklad između rane i kasnije frojdovske teorije: naime, pre Prvog svetskog rata, Frojd je ljudske nagone opisivao kao napetost između želje i represije, ali nakon završetka rata počeo je uokvirivanje ljudskih nagona oblikovati kao borbu između biološki univerzalni nagona Života i Smrti (Eros i Tanatos). From je optužio Frojda i njegove sledbenike da nikada nisu priznali kontradikcije između dve teorije.

From je takođe kritikovao Frojdovo dualističko razmišljanje. Prema Fromu, frojdovski opisi ljudske svesti kao borbe između dva pola bili su uski i ograničavajući. From je takođe osudio Frojda kao ženomrsca koji nije u stanju da razmišlja izvan patrijarhalnog miljea s početka 20. veka u Beču. Međutim, uprkos ovim kritikama, From je ipak izrazio veliko poštovanje prema Frojdu i njegovim dostignućima. From je tvrdio da je Frojd bio jedan od „arhitekti modernog doba“, zajedno sa Albertom Ajnštajnom i Karlom Marksom, ali je naglasio da je Marksa smatrao mnogo istorijski važnijim od Frojda i finim misliocem.

Političke ideje i aktivnosti

Fromovo najpoznatije delo, "Bekstvo od slobode", usredsređeno je na ljudski poriv za traženjem izvora vlasti i kontrole po postizanju slobode za koju se smatralo da je istinska želja pojedinca. Fromova kritika modernog političkog poretka i kapitalističkog sistema dovela ga je do traženja uvida iz srednjovekovnog feudalizma. U bekstvu od slobode pronašao je vrednost u nedostatku individualne slobode, krute strukture i obaveza koje se zahtevaju od članova srednjovekovnog društva:

„ Ono što karakteriše srednjovekovno za razliku od modernog društva je nedostatak individualne slobode... Ali u celini čovek nije bio slobodan u modernom smislu, niti je bio sam i izolovan. Imajući jasno, nepromenljivo i neupitno mesto u društvenom svetu od trenutka rođenja, čovek je bio ukorenjen u strukturiranoj celini, pa je stoga život imao značenje koje nije ostavljalo mesto i nije bilo potrebe za sumnjom... Bilo je srazmerno malo konkurencije. Jedan je rođen u određenom ekonomskom položaju koji je garantovao egzistenciju određenu tradicijom, baš kao što je nosio ekonomske obaveze prema višim u društvenoj hijerarhiji. ”

Vrhunac Fromove socijalne i političke filozofije bila je njegova knjiga Zdravo društvo, objavljena 1955. godine, koja se zalagala za humanistički i demokratski socijalizam. Nadovezujući se prvenstveno na ranim delima Karla Marksa, From je pokušao da ponovo naglasi ideal slobode, koji nedostaje većini sovjetskog marksizma i češće se nalazi u spisima slobodarskih socijalista i liberalnih teoretičara. Fromov brend socijalizma odbacio je i zapadni kapitalizam i sovjetski komunizam, koje je smatrao dehumanizirajućim i koji su rezultirali praktično univerzalnim modernim fenomenom otuđenja. Postao je jedan od osnivača socijalističkog humanizma, promovišući rana Marksova pisanja i njegove humanističke poruke američkoj i zapadnoevropskoj javnosti.

„ Socijalizam je suprotno onom što ljudi misle da jeste. Cilj socijalizma jeste proizvodnja radi koristi, a ne radi kapitala. ”

Početkom šezdesetih godina, From je objavio dve knjige koje se bave marksističkom mišlju (Marksov koncept čoveka i Izvan lanaca iluzije: Moj susret sa Marksom i Frojdom). 1965. godine, radeći na podsticanju zapadne i istočne saradnje između marksističkih humanista, From je objavio seriju članaka pod naslovom Socijalistički humanizam: međunarodni simpozijum. Američko udruženje humanista proglasilo ga je 1966. godine humanistom godine.

Izvesno vreme, From je takođe bio aktivan u američkoj politici. Sredinom pedesetih pridružio se Socijalističkoj partiji Amerike i dao je sve od sebe da im pomogne da pruže alternativno gledište makartijskim trendovima u nekim američkim političkim mislima. Ovo alternativno stanovište najbolje je izraženo u njegovom radu iz 1961. godine May Man Prevail? An Inquiry into the Facts and Fictions of Foreign Policy. Međutim, kao suosnivač SANE-a, Fromov najjači politički aktivizam bio je u međunarodnom mirovnom pokretu, boreći se protiv trke nuklearnog naoružanja i američkog učešća u Vijetnamskom ratu. Nakon što je podržao izgubljenu kandidaturu senatora Eugena Mekartija za demokratsku predsedničku nominaciju, From se više-manje povukao sa američke političke scene, iako je 1974. napisao rad pod naslovom Remarks on the Policy of Détente za saslušanje koje je održao američki Senatski komitet za spoljne poslove. Fromu je 1979. godine dodeljena nagrada Neli Šac.

Kritika

Čomski diskutuje o Fromu.

U Erosu i civilizaciji, Herbert Markuze je kritičan prema Fromu: U početku je bio radikalni teoretičar, ali se kasnije okrenuo konformizmu. Markuze je takođe primetio da su From, kao i njegove bliske kolege Salivan i Karen Hornaj, uklonili Frojdovu teoriju libida i druge radikalne koncepte, što je na taj način svelo psihoanalizu na set idealističke etike, koja prihvata samo status kvo.

Fromov odgovor, i u The Sane Society i u The Anatomy of Human Destructiveness tvrdi da Frojd zaista ima značajne zasluge za prepoznavanje centralne važnosti nesvesnog, ali i da je težio da ispravi sopstvene koncepte koji su prikazivali sopstvo kao pasivni ishod instinkta i društvene kontrole, sa minimalnom voljom ili promenljivošću.

From tvrdi da su kasniji naučnici poput Markuzea prihvatili ove koncepte kao dogmu, dok socijalna psihologija zahteva dinamičniji teorijski i empirijski pristup. Pozivajući se na Fromov levičarski politički aktivizam kao javnog intelektualca, Noam Čomski je rekao „Svideli su mi se Fromovi stavovi, ali smatrao sam da je njegovo delo prilično površno."

Dela

• Bekstvo od slobode, Nolit, Beograd, 1978.
• Čovek za sebe, Napred, Zagreb, 1980.
• Zdravo društvo, Rad, Beograd, 1983.
• Psihoanaliza i religija, Narodna knjiga - Alfa, Beograd, 1998.
• S one strane okova i iluzija, Filip Višnjić, Beograd, 1989.
• Umeće ljubavi, BIGZ, Beograd, 1993.
• Umeće življenja, Mono i Manjana, Beograd, 2008.
• Zen-budizam i psihoanaliza, Nolit, Beograd, 1977.
• Misija Zigmunda Frojda, Grafos, Beograd, 1985.
• Marksovo shvatanje čoveka, Grafos, Beograd, 1979.
• Revolucija nade: za humanizaciju tehnike, Grafos, Beograd, 1980.
• Anatomija ljudske destruktivnosti, Napred, Zagreb, 1980.
• Imati ili biti, Narodna knjiga - Alfa, Beograd, 1998.
• Umeće slušanja, Kosmos izdavaštvo, Beograd 2015.

Citati

• Ljubav prema bespomoćnom, ljubav prema siromašnom i strancu, početak su bratske ljubavi.
• Bogat nije onaj ko puno ima već ko puno daje.
• Ljubav nije primarno odnos prema određenoj osobi; to je stav, orijentacija bića prema svetu kao celini, ne prema jednom objektu ljubavi.
• Samo je osoba koja ima vere u sebe u stanju da bude verna drugima.
• Sebične osobe nisu sposobne da vole druge, ali isto tako nisu sposobne ni da vole sebe same.
• Ljubav nije rezultat seksualnog zadovoljenja, već je seksualno zadovoljenje rezultat ljubavi.
• U prošlosti je postojala opasnost da ljudi postanu robovi. Opasnost budućnosti jeste da ljudi ne postanu roboti. Istina je da se roboti ne bune.

• Pravo na izražavanje mišljenja značajno je jedino ako smo u stanju da imamo vlastito mišljenje.
• Ljubav je jedini razuman i zadovoljavajući odgovor na problem ljudske egzistencije.
• Bez vere čovek postaje sterilan, bez nade i ustrašen do krajnje dubine svoga bića.
• Žudnja za moći nema koren u snazi, nego u slabosti.
• Ako sam ja ono što imam i ako onda izgubim to što imam, ko sam onda ja?
• Čovek ne prodaje samo robu, već i samog sebe.
• Majčina ljubav je mir. Ne treba je dostizati, treba je zaslužiti.