Žan-Lik Godar
Žan-Lik Godar | |
---|---|
Lični podaci | |
Puno ime | Žan-Lik Godar |
Datum rođenja | 3. decembar 1930. |
Mesto rođenja | Pariz, Francuska |
Datum smrti | 13. septembar 2022.91 god.) ( |
Mesto smrti | Rol, Švajcarska |
Zanimanje | režiser, scenarista, producent, glumac, snimatelj |
Porodica | |
Supružnik | Ana Karina (1961—1967) En Vjazemski (1967—1979) |
Rad | |
Aktivni period | 1950—2022 |
Potpis | |
Veza do IMDb-a |
Žan-Lik Godar (fr. Jean-Luc Godard; 3. decembra 1930 — Rol, 13. septembar 2022[1][2]) bio je francusko-švajcarski filmski režiser, scenarista i filmski kritičar. Jedan od začetnika i najznačajnijih predstavnika Francuskog Novog talasa i jedna od najuticajnijih ličnosti današnjeg svetskog filma. Militantni intelektualac, ideološki opredeljeni umetnik, svojim filmovima često suprotstavljen holivudskim konvencijama. Kao i njegovi savremenici Novog talasa, Godar je kritikovao redovnu "tradiciju kvaliteta" Francuske kinematografije, više naglašavajući veštinu u inovacijama i preferirajući velika dela iz prošlosti za eksperimentisanje. Da ospore ovu tradiciju, on i istomišljeni kritičari su počeli da prave svoje filmove. Mnogi od Godarovih filmova osporavaju konvencije tradicionalnog Holivuda kao dodatak francuske kinematografije. On se često smatra najradikalnijim francuskim režiserom iz 1960-ih i 1970-ih. Nekoliko njegovih filmova izražavaju svoje političke stavove. Njegovi filmovi izražavaju svoje znanje istorije filma preko svojih referenci na starijim filmovima. Pored toga, Godarovi filmovi često navode egzistencijalizam, kao što je i sam strastveni čitalac egzistencijalne i marksističke filozofije. Njegov radikalni pristup u filmskim konvencijama, politici i filozofiji, čine ga uticajnim filmskim stvaraocem u svetu sedme umetnosti.
Godarovi filmovi su inspirisali različite reditelje kao što su Martin Skorseze, Kventin Tarantino, Stiven Soderberg, D. A. Penbejker, Robert Altman, Džim Džarmuš, Vong Kar-Vai, Vim Venders, Bernardo Bertoluči i Pjer Paolo Pazolini.[3]
Detinjstvo i mladost
[uredi | uredi izvor]Godar je rođen 3. decembra 1930. godine u Parizu u dobrostojećoj porodici švajcarskog psihijatra Pola Godara i Francuskinje Odile Mono, ćerke bankara. Godar je pohađao dobre škole u Švajcarskoj, a 1949. godine upisao se na studije antropologije na Sorboni, ali nastavu nikada nije pohađao. Ubrzo se priključio grupi mladih filmskih kritičara u kino-klubu koji su pokrenuli Novi talas. Za Godara i čitavu generaciju kojoj pripadaju i Fransoa Trifo, Klod Šabrol, Žak Rivet i drugi, film je bio jedna od najznačajnijih pojava u umetnosti, film je bio sve, oko filma se sve okretalo. Tako i Godar, više nego na fakultetu, vreme provodi u Kinoteci i u kino-klubu u Latinskom kvartu, a početkom pedesetih, sa ovom grupom mladih ljubitelja filma i reditelja, pokreće časopis "Filmska gazeta", a u njemu piše kritike i kraće tekstove pod pseudonimom Hans Lukas. Tih godina povremeno i glumi, u filmovima svojih kolega, a neke i finansijski pomaže. Već 1952. počinje da piše i kritike za kasnije čuveni filmski časopis "Sveske o filmovima" (franc. Cahiers du Cinéma), u kome se ističe svojim kritikama o holivudskim rediteljima.
Rano snimanje filmova
[uredi | uredi izvor]Pošto je napustio Pariz u jesen 1952, Godar se vratio u Švajcarsku i otišao da živi sa majkom u Lozani. Sprijateljivši se sa ljubavnikom svoje majke Žan-Pjer Lobšerom, koji je bio radnik na brani, obezbedio je sebi posao građevinskog radnika. Video je mogućnost pravljenja dokumentarnog filma o brani, a kada je njegov inicijalni ugovor bio završen, da bio produžio svoje mesto na brani, preselio se na mesto telefonskog operatera u centrali. Dok je bio na dužnosti u aprilu 1954. Žan-Pjer mu je javio da je njegova majka poginula u nesreći sa skuterom. Zahvaljujući švajcarskim prijateljima koji su mu pozajmili 35 mm filmsku kameru, on se našao u mogućnosti za snimanje filma. Tada pravi svoj prvi kratki film pod nazivom "Operacija beton", koji je poslužio za propagandne svrhe kompaniji koja administrira branom.
Kako je nastavio da radi za "Kaje di sinema", snimio je Une femme coquette (1955), kratki 10-minutni film i u januaru 1956. se vratio u Pariz. Plan za film na osnovu "Izbornih afiniteta" od Getea se pokazao previše ambiciozan i nije sproveden.
Filmografija
[uredi | uredi izvor]- 1960 Do poslednjeg daha[4]
- 1961 Žena je žena[5]
- 1962 Živeti svoj život[6]
- 1963 Mali vojnik[7]
- 1963 Karabinjeri[8]
- 1963 Prezir[9]
- 1964 Neobična banda[6]
- 1964 Udata žena[10]
- 1965 Alfavil[6]
- 1965 Ludi Pjero[6]
- 1966 Muški rod, ženski rod[6]
- 1966 Made in U.S.A.[11]
- 1967 Two or Three Things I Know About Her[12]
- 1967 La Chinoise[6]
- 1967 Week-end[6]
- 1968 A Film Like Any Other[13]
- 1968 One Plus One (Sympathy for the Devil)[13]
- 1969 Joy of Learning[14]
- 1969 British Sounds[13]
- 1970 Wind from the East[15]
- 1971 Struggle in Italy[16]
- 1971 Vladimir et Rosa[17]
- 1972 Tout va bien[18]
- 1972 Letter to Jane[18]
- 1975 Number Two[6]
- 1976 Here and Elsewhere[19]
- 1976/1978 How's It Going?[20]
- 1980 Every Man for Himself[21]
- 1982 Passion[22]
- 1983 First Name: Carmen[6]
- 1985 Hail Mary[23]
- 1985 Detective[23]
- 1987 King Lear[24]
- 1987 Keep Your Right Up[25]
- 1990 New Wave[26]
- 1991 Germany Year 90 Nine Zero[27]
- 1993 The Kids Play Russian[28]
- 1993 Oh Woe Is Me[29]
- 1994 JLG/JLG – Self-Portrait in December[30]
- 1996 For Ever Mozart[31]
- 2001 In Praise of Love[32]
- 2004 Notre musique[33]
- 2010 Film Socialisme[6]
- 2014 Goodbye to Language[6]
- 2018 The Image Book[34][35]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Žan Lik Godar: Legendarni francuski reditelj umro u 91. godini”. B92. 13. 9. 2022. Pristupljeno 13. 9. 2022.
- ^ O., P. (13. 9. 2022). „Preminuo Žan Lik-Godar”. Politika. Pristupljeno 13. 9. 2022.
- ^ Grant 2007, Vol. 4. pp. 235.
- ^ „Film: 50 years of Jean‑Luc Godard's Breathless”. the Guardian. 5. 6. 2010.
- ^ „Une femme est une femme”. Berlinale. Arhivirano iz originala 27. 3. 2016. g. Pristupljeno 16. 9. 2022.
- ^ a b v g d đ e ž z i j „15 Essential Jean-Luc Goddard Films”. Taste of Cinema. 20. 1. 2016. Pristupljeno 16. 9. 2022.
- ^ „Le Petit Soldat movie review & film summary (1960) | Roger Ebert”.
- ^ Ebert, Roger (29. 10. 1968). „Les Carabiniers”. RogerEbert.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-16.
- ^ The New York Times movie review by Bosley Crowther from December 19, 1964
- ^ Abele, Robert (2016-04-15). „Review: Jean-Luc Godard coolly dissects modern bourgeois life in the digitally restored 'Une Femme Mariée'”. Los Angeles Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-16.
- ^ Scott, A. O. (8. 1. 2009). „Godard's '60s Policier, Set in Atlantic City, France”. The New York Times. Pristupljeno 2011-05-23.
- ^ Dargis, Manohla (17. 11. 2006). „'Two or Three Things I Know About Her ...'”. The New York Times. Arhivirano iz originala 18. 1. 2018. g. Pristupljeno 12. 6. 2022.
- ^ a b v Wills 2000, str. 145.
- ^ Hoberman, J. (27. 7. 2017). „A Godard Riff That Adapts Rousseau's Treatise on Education”. The New York Times.
- ^ Wills 2000, str. 146.
- ^ „Jean-Luc Godard: Visionary director's life and films in pictures”. BBC News. 13. 9. 2022. Pristupljeno 16. 9. 2022.
- ^ „VLADIMIR ET ROSA”. Viennale. Pristupljeno 16. 9. 2022.
- ^ a b Wills 2000, str. 147.
- ^ „HERE AND ELSEWHERE + ALL IS WELL ON THE BORDER”. George Eastman Museum. Arhivirano iz originala 18. 08. 2016. g. Pristupljeno 20. 09. 2022.
- ^ „Comment Ça Va (How's It Going) Jean Luc Godard, 1976”. Duke.edu. Pristupljeno 16. 9. 2022.
- ^ „Festival de Cannes: Sauve qui peut (la vie)”. festival-cannes.com. Pristupljeno 2009-05-28.
- ^ „Festival de Cannes: Passion”. festival-cannes.com. Pristupljeno 2009-06-12.
- ^ a b Wills 2000, str. 152.
- ^ Wills 2000, str. 153–154.
- ^ Buache, Freddy (1998). Âge d'homme & Histoire et théorie du cinéma, ur. Le cinéma suisse. L'Age d'Homme. str. 440. ISBN 978-2-8251-1012-6.
- ^ „Festival de Cannes: Nouvelle Vague”. festival-cannes.com. Pristupljeno 2009-08-05.
- ^ „Jean-Luc Goddard, film-maker, 1930-2022”. Financial Times. 13. 9. 2022. Pristupljeno 16. 9. 2022.
- ^ „The Kids Play Russian”. Mubi. Pristupljeno 16. 9. 2022.
- ^ Fieschi-Vivet, Laeticia (2000). The Cinema Alone: Essays on the Work of Jean-Luc Godard, 1985-2000. Amsterdam University Press. str. 189. ISBN 9789053564561.
- ^ Holden, Stephen (2008). „JLG/JLG - Self-Portrait in December”. Movies & TV Dept. The New York Times. Arhivirano iz originala 26. 2. 2008. g. Pristupljeno 17. 8. 2008.
- ^ For Ever Mozart Review by Jonathan Rosenbaum)
- ^ „Festival de Cannes: In Praise of Love”. festival-cannes.com. Pristupljeno 2009-10-17.
- ^ „Festival de Cannes: Notre musique”. festival-cannes.com. Pristupljeno 2009-12-05.
- ^ Debruge, Peter; Keslassy, Elsa (12. 4. 2018). „Cannes Lineup Includes New Films From Spike Lee, Jean-Luc Godard”. Variety. Penske Business Media. Pristupljeno 12. 4. 2018.
- ^ „Le Livre d'Image (Image Book)”. Cannes Film Festival. Pristupljeno 30. 4. 2018.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Grant, Barry Keith, ur. (2007). Schirmer Encyclopedia of Film. Detroit: Schirmer Reference. ISBN 978-0-02-865791-2.
- MacCabe, Colin (2005). Godard: A Portrait of the Artist at Seventy. New York: Faber and Faber. ISBN 978-0-571-21105-0.
- Morrey, Douglas (2005). Jean-Luc Godard. New York: Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-6759-4.
- Steritt, David (1998). Jean-Luc Godard: Interviews. Jackson, Mississippi: University Press of Mississippi. ISBN 9781578060818..
- Usher, Phillip John. "De Sexe Incertain: Masculin, Féminin de Godard". French Forum,. . 34 (2). 2009: 97—112. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=
(pomoć) - Godard, Jean-Luc (2014). Introduction to a True History of Cinema and Television. Montreal: caboose. ISBN 978-0-9811914-1-6..
- Brody, Richard (2008). Everything Is Cinema: The Working Life of Jean-Luc Godard. Macmillan. ISBN 978-0-8050-6886-3..
- Temple, Michael. Williams, James S. Witt, Michael (eds.) 2007. For Ever Godard. London: Black Dog Publishing.
- Dixon, Wheeler Winston (1997). The Films of Jean-Luc Godard. Albany: State University of New York Press..
- Godard, Jean-Luc (2002). The Future(s) of Film: Three Interviews 2000–01. Bern; Berlin: Verlag Gachnang & Springer. ISBN 978-3-906127-62-0..
- Loshitzky, Yosefa. The Radical Faces of Godard and Bertolucci.
- Silverman, Kaja; Farocki, Harun (1998). Speaking About Godard. New York: New York University Press.
- Temple, Michael; Williams, James S., ur. (2000). The Cinema alone: Essays on the Work of Jean-Luc Godard 1985–2000. Amsterdam: Amsterdam University Press.
- Almeida, Jane (2005). Banco do Brasil presents Dziga Vertov Group. São Paulo: witz. ISBN 978-85-98100-05-0..
- Nicole Brenez, David Faroult, Michael Temple, James E. Williams, Michael Witt (eds.) (2007). Jean-Luc Godard: Documents. Paris: Centre Georges Pompidou.
- Godard Bibliography (via UC Berkeley)
- Stevenson, Diane (2007). „Godard & Bazin”. Film International. 5 (30): 32—40. doi:10.1386/fiin.5.6.32.
- Intxauspe, J.M. (2013). "Film Socialisme: Quo vadis Europa". hAUSnART, 3: 94–99.
- Lake, Steve and Griffiths, Paul, ur. (2007). Horizons Touched: the Music of ECM. Granta Books. ISBN 978-1-86207-880-2.
- Müller, Lars Windfall Light: The Visual Language of ECM. Lars Müller Publishers. . 2010. ISBN 978-3-03778-157-9. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=
(pomoć) (jezik: engleski) &. . ISBN 978-3-03778-197-5. Nedostaje ili je prazan parametar|title=
(pomoć) (jezik: nemački). - Rainer Kern, Hans-Jürgen Linke and Wolfgang Sandner (2010). Der Blaue Klang. Wolke Verlag. ISBN 978-3-936000-83-2. (jezik: nemački).
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Žan-Lik Godar na sajtu IMDb
- Cinema=Godard=Cinema, a hub for academic information and discussion about Godard
- Jean-Luc Godard at the Criterion Collection
- Jean Luc Godard Biography at newwavefilm.com
- Jean-luc Godard Timeline
- Detailed filmography of Jean-Luc Godard on unifrance.org
- Jean-Luc Godard at The Guardian Film
- Jean-Luc Godard Архивирано на сајту Wayback Machine (24. октобар 2007) at The New York Times Movies
- Guardian interview (29 April 2005)
- Video dialog—in French—between Godard and the French writer Stéphane Zagdanski about Literature and Cinema, November 2004
- Interview with Jean-Luc Godard, 1972
- Film nije umetnost koja snima život („Politika”, 14. septembar 2022)