Pređi na sadržaj

Ilija (prorok)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte Ilija (višeznačna odrednica).
Sveti prorok Ilija
Sveti Ilija se u vatrenim kočijama uzdiže na nebo
Lični podaci
Datum rođenja900. p. n. e.
Mesto rođenjaTišbe, Kraljevstvo Izrael (Jordan)
Datum smrti849. p. n. e.
Mesto smrtiJerihon, Kraljevstvo Izrael (Palestina)
Svetovni podaci
Poštuje se usvim hrišćanskim crkvama
judaizmu
islamu[1]
Praznik20. jul (katolička crkva,[2] istočna pravoslavna crkva,[3] i luteranska crkva[4])
ZaštitnikKarmelićana,[2] Bosne i Hercegovine,[5] Druza,[6] Hajfe,[7] planine Karmel,[7] berbera, potkivača, kožuvara, duvandžija, zlatara, kovačara, vodeničara, ćurčija, limara i taksista

Ilija, ili Elaja (hebr. אליהו [Eliyahu]),[8][9][10] je bio izraelitski prorok iz 9. veka p. n. e. Pominje se u Talmudu, Bibliji i Kuranu.[11] Bog je takođe učinio mnoga čuda kroz Iliju, uključujući vaskrsenje, spuštanje vatre sa neba i ulazak u raj živ „ognjem“.[12] Takođe je prikazan kao vođa škole proroka poznatih kao „sinovi proroka“.[13] Nakon njegovog vaznesenja, Jelisej, njegov učenik i najodaniji pomoćnik, preuzeo je njegovu ulogu vođe ove škole. Knjiga Malahija proriče Ilijin povratak „pre dolaska velikog i strašnog dana Gospoda“,[14] što ga čini pretečom Mesije i eshatona u različitim verama koje poštuju jevrejsku Bibliju. Reference na Iliju pojavljuju se u Sirahu, Novom zavetu, Mišni i Talmudu, Kuranu, Mormonovoj knjizi i Bahajskim spisima.

U judaizmu, Ilijino ime se priziva u nedeljnom obredu Havdalah koji označava kraj Šabata, a Ilija se priziva u drugim jevrejskim običajima, među kojima su Pesah Seder i brit milah (ritualno obrezanje). Pojavljuje se u brojnim pričama i referencama u Hagadi i rabinskoj literaturi, uključujući vavilonski Talmud. Prema hebrejskoj Bibliji, Ilija će se vratiti tokom kraja vremena.[15]

Hrišćanski Novi zavet primećuje da su neki ljudi mislili da je Isus, u nekom smislu, bio Ilija,[16] ali takođe jasno navodi da je Jovan Krstitelj „Ilija“ kome je obećano da će doći u Malahiji 3:1; 4:5.[17] Prema izveštajima u sva tri sinoptička jevanđelja, Ilija se pojavio sa Mojsijem tokom Isusovog preobraženja.

U islamu, Ilija ili Ilijas se pojavljuje u Kuranu kao prorok i Božiji glasnik, gde je njegova biblijska priča o propovedanju protiv Valovih poklonika prikazana u sažetom obliku.[18] Zbog svog značaja za muslimane, katolike i pravoslavne hrišćane, Ilija se od 1752. godine poštuje kao svetac zaštitnik Bosne i Hercegovine.[19]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Bio je rodom iz Aronoba iz grada Tesvita.[20] Po predanju, kada se Ilija rodio, njegov otac Sabah je video oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene. Mladost je proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji.

Tadašnji car Ahav, pod uticajem svoje žene Jezavelje, beše napustio veru Mojsijevu i počeo da slavi tuđe bogove.[21] Prorok Ilija suprotstavio se caru prebacivši mu otpadništvo i prorokovao sušu i glad zbog slavljenja tuđih bogova. Činio je čuda kroz koja je Bog pokazivao Izrailjcima svoju pravednost. Zbog nepravdi koju je car činio narodu i gramzivosti Ilija mu je prorekao da će njemu i njegovoj ženi psi lizati krv posle smrti, što se i obistinilo.

„Prorok Ilija išao je po Hananu u pratnji svog učenika Jelisija. Kad stigoše u Jerihon, na oči pedeset drugih proroka, udari plaštom po Jordanu i voda se razdvoji na dve strane. Kad pređoše na drugu obalu, podiže se grdan vihor, ognjena kola sa ognjenim konjima rastaviše ih i u vihoru odnesoše Iliju na nebo“. Sveti Ilija, prema tome, nije umro već je živ otišao na nebo.

Proroci

[uredi | uredi izvor]

Proroci nisu imali ničeg zajedničkog sa vračima. Oni nisu živeli od proricanja budućnosti i vračanja. To su bili mudraci, narodni učitelji, kako bi danas rekli — društveni i politički radnici. Oni su stvarali i propovedali više religiozne koncepcije zasnovane na ličnoj moralnoj odgovornosti čoveka pred Bogom. Proroci su isticali etičke vrednosti religije, u kojoj nisu važni ritual i ceremonija, a čija suština je u tome da ljudi budu u duši pravedni i bogobojni. Svojim radom proroci su utrli put nastanku hrišćanstva.

Sveti Ilija kod Srba

[uredi | uredi izvor]
Sveti Ilija kao Perun Gromovnik.

Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju. Po narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi na vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se on vozi po nebu i oblacima. Na ikonama se Sveti Ilija predstavlja ili kako na vatrenim kolima ide na nebo, ili kako drži nož u ruci kao znak da je njime poklano 450 lažnih Valovih zreca na brdu Kamil ili kako sedi u pećini gde se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.

Sveti Ilija je u Srbiji bio slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. Međutim nakon propasti Kraljevine Jugoslavije i dolaska komunista na vlast slava je prestala da se poštuje. Godine 1992. sveti Ilija ponovo postaje slava vazduhoplovaca.[22] Ovo je bila slava i Auto-komande, šofera auto-taksija, fijakerista, kočijaša i rabadžija i Udruženja elektromehaničara.[23]

Dan Svetog proroka Ilije se obeležava 20. jula po julijanskom kalendaru, a 2. avgusta po gregorijanskom kalendaru.[24]

Galerija

[uredi | uredi izvor]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Swayd, Samy (2015). Historical Dictionary of the Druzes. Rowman & Littlefield. str. 77. ISBN 9781442246171. „since Elijah was central to Druzism, one may safely argue that the settlement of Druzes on Mount Carmel had partly to do with Elijahʼs story and devotion. Druzes, like some Christians, believe that Elijah came back as John the Baptist” 
  2. ^ a b „St. Elijah the Prophet”. 21. 11. 2014. Arhivirano iz originala 03. 06. 2021. g. Pristupljeno 17. 7. 2020. 
  3. ^ „The Glorious Prophet Elias (Elijah)”. Pristupljeno 17. 7. 2020. 
  4. ^ Calendar of Saints (Lutheran)
  5. ^ „Prophet Elijah”. Arhivirano iz originala 09. 12. 2023. g. Pristupljeno 23. 10. 2022. 
  6. ^ Fukasawa, Katsumi (2017). Religious Interactions in Europe and the Mediterranean World: Coexistence and Dialogue from the 12th to the 20th Centuries. Taylor & Francis. str. 310. ISBN 9781351722179. 
  7. ^ a b Mansour, Atallah (2008). Waiting for the Dawn: An Autobiography. The University of Michigan Press. str. 14. ISBN 9780436272585. „Perhaps this is because the patron saint of Haifa and Mount Carmel is a biblical figure recognised by the entire population of Palestine - Elijah.” 
  8. ^ Coogan, Michael David (2006). The Old Testament: A Historical and Literary Introduction to the Hebrew Scriptures. Oxford, England: Oxford University Press. str. 304. ISBN 9780195139105. 
  9. ^ Sperling, S. David (2007). „Elijah”. Ur.: Skolnik, Fred. Encyclopaedia Judaica. 6 (2 izd.). Thomson Gale. str. 331. ISBN 978-0-02-865934-3. 
  10. ^ Barton, John; Muddiman, John (2007). The Oxford Bible Commentary. Oxford, England: Oxford University Press. str. 246. ISBN 9780199277186.  entry "Elijah"
  11. ^ Yonge, Charlotte Mary (1859). „The Kingdom of Samaria”. The Chosen People (5th izd.). 
  12. ^ 2 Kings 2:11
  13. ^ 2 Kings 2:3
  14. ^ Malachi 4:5
  15. ^ „Elijah Heralding the Redemption - Moshiach 101”. Arhivirano iz originala 1. 9. 2017. g. 
  16. ^ Matthew 16:14 & Mark 8:28
  17. ^ For John the Baptist as Elijah, see Luke 1:11–17 & Matthew 11:14;17:10–13
  18. ^ Tottoli, Roberto (2002). „Elijah”. Ur.: Jane Dammen McAuliffe. Encyclopaedia of the Qurʾān. Two. Boston: Brill. str. 12–13. 
  19. ^ „Sveti Ilija - zaštitnik Bosne i Hercegovine” (na jeziku: hrvatski). vecernji.ba. 21. 7. 2012. Pristupljeno 2. 7. 2013. 
  20. ^ „Sveti prorok Ilija”. SPC. Arhivirano iz originala 05. 02. 2020. g. Pristupljeno 5. 2. 2020. 
  21. ^ „Sv. prorok Ilija”. Pravoslavna crkva. Arhivirano iz originala 05. 02. 2020. g. Pristupljeno 5. 2. 2020. 
  22. ^ RTS: Danas je Sveti Ilija (02.08.2011), Pristupljeno 24. 4. 2013.
  23. ^ "Politika", 3. avg. 1937
  24. ^ „Sveto prorok Ilija”. Crkveni kalendar. Pristupljeno 5. 2. 2020. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Илија_(пророк)&oldid=28423034”