Kastinski sistem Japana

Kastinski sistem Japana se u carskom periodu delio u osam kasta, dok je u feudalnoj epohi to smanjeno na četiri kaste. Kasta je unutar sebe zatvorena društvena skupina zasnovana na porodičnom nasleđu i strogoj hijerarhiji moći i uticaja. Kastinska organizacija društva još uvek delom egzistira na indijskom potkontinentu.

Osnovna podela[uredi | uredi izvor]

U feudalnoj epohi, izvršena je podela na četiri kaste:

Ispod ovih klasa bila je ogromna masa robova, koja je brojala oko pet odsto stanovništva, i koju su sačinjavali zločinci, ratni zarobljenici ili deca koju su oteli i prodali ili koju su u roblje prodali roditelji. Niža čak i od ovih robova bila je kasta parija, zvanih eta, koju je budistički Japan smatrao nedodirljivom i nečistom jer su bili kasapini, štavljači kože i skupljači đubreta.^[1]

Vlast[uredi | uredi izvor]

Veliki deo stanovništva (koje je u vreme Jošimunea brojalo oko trideset miliona) činili su seljaci sa posedom, koji su marljivo obrađivali onu osminu japanskog planinskog zemljišta koje se moglo obrađivati. U periodu Nare, država je nacionalizovala zemlju i iznajmljivala je seljacima na šest godina ili, najčešće, do smrti; ali vlast je otkrila da se ljudi ne zalažu da poboljšaju ili da dobro obrađuju zemlju koja će uskoro biti data nekom drugom; i eskperiment se završio u ponovnom uspostavljanju privatnog vlasništva, a država bi obezbeđivala u proleće sredstva za finansiranje setve i žetve. I pored ove pomoći, život seljaka nije bio lagodno plandovanje. Njegovo imanje bilo je sićušno parče zemlje koje je, čak i u tim feudalnim danima, sa svojih manje od dva hektara moralo da nahrani dve hiljade ljudi. Seljak je morao da godišnje za državu odradi trideset dana prisilnog rada, tokom kojih ga je smrt od koplja mogla stići kao kazna za jedan minut dokolice.^[2]

Vlast je u sedmom veku uzimala od njega, u porezima i raznom danku, 6% od njegove proizvodnje, u dvanaestom 72%, a u devetnaestom 40%. Oruđe mu je bilo najprimitivnije vrste; odeća bedna i laka za zimu, a leti je nije ni nosio; sav nameštaj bili su lonac za pirinač, nekoliko činija i štapića za jelo; kuća mu je bila klimava koliba za čije je podizanje bilo dovoljno par dana. Svaki malo jači zemljotres bi je sravnio sa zemljom ili bi je glad ispraznila. Ako bi radio za nekog drugog, njegova zarada bi, kao sve zarade u Takugavinom Japanu, bila utvrđena državnim propisom; ali to nije sprečilo da ona bude užasno niska. U jednom od najpoznatijih dela japanske književnosti "Hođoku" autora Kamoa Čomeija, opisuju se, koncentrisani u osam godina između 1177. i 1185, zemljotres, glad i požar koji je gotovo progutao Kjoto.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Djurant, Vil. Istočne civilizacije. Medija centar Odbrana. str. 132—135. ISBN 978-86-331-1391-5.
^ Howell, David L., (2005). Geographies of identity in nineteenth-century Japan. Berkeley, Calif.: University of California Press. ISBN 978-0-520-93087-2. OCLC 56733267.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Samuraji (na jeziku: engleski)
The Four-Tiered Class System of Feudal Japan(na jeziku: engleski)
Kastinski sistem Japana (na jeziku: engleski)

[1] Djurant, Vil. Istočne civilizacije. Medija centar Odbrana. str. 132—135. ISBN 978-86-331-1391-5.

[2] Howell, David L., (2005). Geographies of identity in nineteenth-century Japan. Berkeley, Calif.: University of California Press. ISBN 978-0-520-93087-2. OCLC 56733267.

[1]

[2]