Pređi na sadržaj

Mađarska mitologija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zatvarač iz 9. veka otkopan u oblasti Kirovograda, Ukrajina, pripada mađarskim „Subotci nalazima”[1][2][3]

Mađarska mitologija (mađ. Ősmagyar vallás) obuhvata mitove, legende, narodne priče, bajke i prehrišćanske bogove Mađara. Protomađarska religija označava mađarski svet verovanja pre usvajanja hrišćanstva, sve one mitološke slike, bića i predstave o nastanku, strukturi i funkcionisanju sveta, koji su činili uglavnom jedinstvenu mitologiju.[4] O veri Mađara se može ukratko reći da su stari Mađari bili pretežno pagani, odnosno da njihova religija nije bila zasnovana na monoteizmu, nisu nužno obožavali transcendentno biće, ali su imali moralni, duhovno-svesni i duhovni sistem učenja, ideje koje postavljaju životne ciljeve na isti način kao i današnje svetske religije.[4]}

Prema istraživačima, pored prirodne magije koju su poneli sa sobom, stari mađarski narod je došao u dodir sa drevnim iranskim religijama, zoroastrizmom i njegovom ogrankom, zurvanizmom, Mitrinim kultom, manihejstvom, kao i vedskom tradicijom i elementima hrišćanstva.[5][4] Prehrišćanska mađarska religija je verzija sistema verovanja poznatih kao šamanizam i tengrizam, dopunjena specifično mađarskim[6] autohtonim elementima. Međutim, postoje različite teorije u vezi sa tačnom prirodom i elementima „mađarske primordijalne religije“ unutar i van akademske zajednice, tako da trenutno ne postoji jedinstven kanon mađarske primordijalne religije i mađarske mitologije. (Ovo takođe uključuje činjenicu da se neke figure i priče mogu razlikovati ili čak protivrečiti jedna drugoj u zbirkama napravljenim u različito vreme i na različitim mestima.)

Protomađari nisu pravili pisane zapise, tako da se možemo osloniti samo na zapise drugih naroda, arheološke nalaze, a kasnije i izveštaje i narodna predanja. Polazeći od principa superiornosti, hrišćanstvo je takođe obezbedilo da se unište doktrine nekadašnje paganske vere, kao i duhovna i materijalna sećanja.[7][8]

Prema mišljenju istraživača, naučnika, danas praktično nema pouzdana saznanja o izvornoj mađarskoj veri, trenutno živa slika je konstrukcija zasnovana na predubeđenjima nastalim međuigranjem dobronamernih etnografa, arheologa i amatera.[9]

Izvori saznanja[uredi | uredi izvor]

Veruje se da je veći deo mađarske mitologije izgubljen. Međutim, u poslednjih sto godina proučavaoci istorije mađarske kulture su pokušavali da povrate značajnu količinu mađarske mitologije.[10] Najvažniji izvori su:

  • Folklor, kao što su mnoge mitske ličnosti ostale u narodnim pričama, narodnim pesmama, legendama, takođe posebna predanja vezana za posebne datume, nepoznate na drugim mestima
  • Srednjevekovne hronike
  • Sekundarni izvori kao što su izveštaji o Mađarima drugih autora (uglavnom pre 850. godine)
  • Arheološka istraživanja

Mitološka kosmologija[uredi | uredi izvor]

Turul ptica

Među modernim religijama, mađarska mitologija je najbliža kosmologiji uralskih naroda. U mađarskom mitu, svet je podeljen na tri sfere: prva je Gornji svet (Felső világ), dom bogova, drugi je srednji svet (Középső világ) ili svet koji poznajemo i na kraju podzemni svet (Alsó világ). U centru sveta stoji visoko drvo: Drvo sveta/Drvo života (Világfa/Életfa). Njegovo lišće je Gornji svet, a ptica Turul obitava na njemu. Srednji svet se nalazi u njegovom deblu, a podzemni svet je oko njegovih korena. U nekim pričama drvo ima voće: zlatne jabuke. U hinduizmu i budizmu postoje vrlo slična verovanja u Trailokja i Kalpavrikša.

Gornji svet[uredi | uredi izvor]

Bogovi žive u Gornjem svetu. Bogovi imaju isti rang, iako je najvažnija figura među njima Bog (mađarski „Isten“). On kontroliše svet, oblikuje sudbine ljudi, posmatra Srednji svet sa neba, a ponekad daje upozorenje munjom (mennykő). Išten je stvorio svet uz pomoć Erdega (Ördög, „đavo“ koji predstavlja zlo). Ostali bogovi uključuju: Ištenanja („Istenanya“), takođe poznatu kao Boldogasonj („Boldogasszony“, što bukvalno znači „srećna/vesela žena“, kasnije identifikovana sa Devicom Marijom iz hrišćanstva),[11] i Hadur („vojskovođa“ ili „ komandant") vatreni, a kasnije boga rata.

Glavna nebeska tela (Sunce i Mesec) takođe se nalaze u Gornjem svetu. Smatralo se da je nebo veliki šator koji drži Drvo života. Nekoliko rupa u njemu su zvezde. Sunce, Mesec i simboli kosmičke reči poznati su iz mađarskih grobnih nalaza iz perioda mađarskih osvajanja.[12]

U mađarskoj mitologiji verovalo se da je ljudska duša (Lélek) besmrtna, a život se posmatrao kao peregrinacija u nebo (Menny).[13]

Srednji svet[uredi | uredi izvor]

Srednji svet dele ljudi i mnoga mitološka bića gde su ona često natprirodna. Postoje duhovi šuma i voda, kojima je svrha i naređeno im je da plaše ljude. Na različitim mestima imaju različita imena. Mitološka bića su ne samo muškog već i ženskog roda, na primer, sele (sellő), koja živi u vodi i ima ljudski torzo sa repom ribe. Vetar kontroliše stara dama koja se zove Majka vetrova (Szélanya) ili Otac vetrova (Szélatya). Šarkanj (Sárkány) je zastrašujuća zver, on je neprijatelj mnogih junaka u bajkama, simbolizujući psihičku unutrašnju borbu junaka. Šarkanj obično ima 1 do 7 glava. Liderc (Lidérc) je sablasno, misteriozno stvorenje sa nekoliko različitih pojava, njegova dela su uvek zlonamerna. Manok (manók−vilenjaci/goblini) i terpek (törpék−patuljci) su lukava bića koja žive u šumi ili pod zemljom. Oriašok (Óriások−divovi) žive u planinama. Divovi imaju i dobre i loše osobine. Omiljena mitološka stvorenja su tinderek (tündérek−vile), koje su prelepe mlade device ili ženska stvorenja (često prikazana ili kao personifikovana čistota i nevinost, ili kao razigrana i primamljiva). Vile pomažu ljudima, koji ponekad od njih mogu da zatraže tri želje. Njihove suprotnosti su babak (Bábak), koje se izjednačavaju sa starim vešticama. (Baba znači „babica“ na modernom mađarskom, a prvobitno su bile mudre starice a tek kasnije izjednačene su sa vešticama kada je hrišćanstvo postalo široko rasprostranjeno.)

Podzemni svet[uredi | uredi izvor]

Podzemni svet je dom Erdega, tvorca svega što je loše za ljude. Na primer, počevši od dosadnih životinja kao što su buve, vaške i muve po do stvarnih životnih nevolja. Neizvesno je da li se podzemni svet smatrao mestom kazne ili ne, jer se posle hristijanizacije razvilo njegovo ime kao Pokol (Pokol−Pakao), što se smatra lošim.[13]

Religija[uredi | uredi izvor]

Istraživanja drevne mađarske religije dovela su do zaključka da je to bio oblik tengrizma, etničke turkijsko-mongolske religije koja je verovatno preuzeta od turkijskih naroda sa kojima su Mađari dolazili u kontakt, ali da je takođe bila pod uticajem Hindusa i budista koje su Huni i Avari susretali i delimično prihvatali neke od filozofija. Druga teorija povezuje religiju sa religijom Huna i Skita iz centralne Azije koji su prešli na budizam, u pretežno budističkom stanovništvu centralne Azije tog vremena, zbog sličnih ili čak identičnih legendi mitu o mađarskom poreklu.

Šamansku ulogu su popunili taltošem (táltos−„mudrac/blaženi učenjak“). Smatralo se da njihove duše mogu da putuju između tri sfere putem meditacije (révülés). Taltoši su pored duhovne imali i praktičnu ulogu lečenja ljudi. Taltoš je bio izabiran sudbinom, verovalo se da su njihove blage abnormalnosti pri rođenju (neonatalni zubi, nosilac placente, bela kosa i dodatni prsti) znak božanskog porekla. Da bi neko postao taltoš između ostalog morao je da nauči/zna:

  1. Penjanje na šamanske „merdevine/šamansko drvo” koje simbolizuje Drvo sveta,
  2. Otapanje duhova: pijenje krvi žrtvovane životinje.

Imali su sposobnost da kontaktiraju duhove specifičnim ritualima i molitvom. Tako su tumačili snove, posredovali između ljudi i duhova, lečili i uklanjali prokletstva i imali sposobnost da pronađu i vrate izgubljene duše. Usmeravali su žrtvovanje životinja i pogađali razlog gneva predaka.

Nakon smrti, ljudska duša napušta telo. Telo sahranjuju rođaci na drugoj obali toka reke, gledajući prema istoku.

Natprirodna bića[uredi | uredi izvor]

Božanstva[uredi | uredi izvor]

Zlatni otac i Majka zore (bog i boginja) „Zlatni otac” (Arany Atya) je bio je suprug Majke zore i otac Hadura, kralja Sunca i kralja vetrova. sve ukazuje da je bio ekvivalenat današnjeg značenja za Boga. „Majka zore” (Hajnal Anyácska) je bila je supruga Zlatnog oca i majka Hadura, kralja Sunca i kralja vetrova. Dosta se poistovećuje sa Presvetm Bogorodicicom.
Blagoslovena žena (boginja) Takođe se zove „Božja majka” (Istenanya). Takođe se koristi ime koje znači „Blagoslovena žena” ili „Blagoslovena kraljica” (Boldogasszony). Bila je boginja materinstva i pomagala je ženama na porođaju. Nakon što su Mađari prihvatili hrišćanstvo uz pomoć Svetog Đerarda Čanadskog, njena figura se poistovetila sa figurom Bogorodice.[11] U kasnijim godinama ime „Boldogasonj“ i „Nađboldogasonj“ (Velika Blažena Gospa) je prvenstveno korišćeno kao nadimak za Devicu Mariju. Takođe se smatra kraljicom („Regina”) Mađarske".
Hadur (bog) Hadur (Hadúr) skraćeno od Hadak Ura, što znači „Gospodar rata“ ili „Gospodar vojski“ i bio je bog rata u religiji ranih Mađara. Bio je treći sin Zlatnog oca (Arany Atyácska) i Majke zore (Hajnal Anyácska), bog metalurgije. Nosio je oklop i oružje od čistog bakra, koji je bio njegov sveti metal, a pričalo se da je iskovao Božji mač (Isten kardja) koji je otkrio Atila hunski i sa tim mačem obezbedio svoju vlast. Bio je običaj da mu Mađari pre bitke žrtvuju bele pastuve.
Mesečev otac (bog) „Mesečev otac” (Hold Atya).
Išten (bog) „Išten, Tengri” (Isten, Tengri) je bio bog neba i glava mađarskog panteona.
Majka Sunca (boginja) Što znači „Majka sunca” (Nap Anya).
Kralj Sunca (bog) „Kralj Sunca” (Napkirály), on je mađarski bog Sunca i najstariji je sin Zlatnog oca (Arany Atyácska) i Majke zore (Hajnal Anyácska), brat Hadura i Selkiralja. Svakog dana je jahao svog srebrnogrivog konja od Istoka do Zapada, videći sve što se događa ispod njega.
Erdeg (bog podzemlja) „Đavo” (Ördög), bio je bog smrti, bolesti i zlih stvari, i vladao je podzemnim svetom.
Majka vetrova (boginja) „Majka vetrova” (Szélanya), ona je boginja vetra i ženski pandan „Oca vetrova” (Szélatya). Ona je mudra, starija žena koja živi u pećini na vrhu ogromne planine negde na kraju sveta. Ona jaše vetrove i stvara oluje i vihore.
Otac vetrova (bog) „Otac vetrova” (Szélatya), takođe nazivan „Kralj vetrova”, on je mađarski bog vetra i kiše i muški pandan Mejke vetra. On je drugi sin Zlatnog oca i Majka zore, brat Hadura i Kralja sunca. Njegov oklop i oružje su napravljeni od čistog srebra, njegovog svetog metala.
Majka vatre (boginja) „Majka vatre” (Tűz Anya). Boginja vatre i ženski pandan Tuz Aće.
Otac vatre (bog) „Otac vatre” (Tűz Atya), takođe se zove Tiz Apa (Tűz Apa). Bog je vatre i muški pandan Majke vatre.
Majka vode (boginja) „Majka vode” (Víz Anya). Boginja vode i ženski pandan Oca vode.
Otac vode (bog) „Otac vode” (Víz Atya), takođe se zove Viz Apa (Víz Apa). Bog vode i muški pandan Majka vode.

Životinje, stvorenja i duhovi[uredi | uredi izvor]

Čudesni jelen (životinja) Centralna figura u legendama o poreklu mađarskog naroda. Ime se prevodi kao „Čudesni jelen” (Csodaszarvas). Prema mađarskoj legendi, sačuvanoj u hronici iz 13. veka Gesta Hunnorum et Hungarorum od Šimona iz Keze, braća Hunor i Magor su u lovu ugledala čudesnog belog jelena (ponekad se opisuje kao zlatni). Progonili su životinju, ali je ona uvek bila ispred njih, odvodeći ih sve više na zapad u Levediju, gde su se venčali sa dve princeze i osnovali Hune i Mađarski narod. Jedan od glavnih razloga za tvrdnje o verskim i kulturnim vezama između Huna i Mađara je ova legenda o jelenu i braći Hunor i Magor.
Baba (stvorenje) Što znači starica (Bába), prvobitno je bila dobra vila koja je kasnije degradirala i postala zla. Iako je imala magijske sposobnosti, nije bila veštica („boszorkány“). Smatralo se da živi u fontanama, a ako bi mala deca prišla previše blizu njene jazbine, namamljivala bi ih unutra.
Veštica (veštica) Što znači „veštica” (Boszorkány), neprijateljska, zlonamerna, natprirodna starica. Imala je sposobnost da se transformiše, leti i proklinje. A bosorkanj je bila zla i prema životinjama, takođe je znala da mleko krava bude neprirodnog kiselog ukusa. Za ljude je donosila naglu bolest. One su u većini slučajeva imali najveću moć u noći, ili u sumrak.
Bubuš (duh) Malo biće koje živi u pećinama. Isto što i Mumuš →Mumus.
Fene (duh) Demon bolesti. Danas se još uvek koristi izraz: „A fene egye meg!“, što bukvalno znači „Neka ga pojede fene!“, a izgovara se kada se nešto ne dogodi kako se želi. „Fene“ (Fene) se smatra i mestom gde haraju demoni, odnosno popularna mađarska kletva „menj a fenébe!!“ je ekvivalentno srpskom „idi dođavola!”. Savremeni mađarski jezik takođe je zadržao "fene" u nazivima nekih bolesti, npr „Lépfene” (Antraks)
Guta (duh) Strašni mađarski demon koji svoje žrtve prebija na smrt, često povezan sa moždanim udarom, srčanim udarima ili iznenadnom paralizom.
Liderc (stvorenje) Lidérc) je jedinstveno natprirodno biće mađarskog folklora. Ima tri poznate varijacije, koje često pozajmljuju osobine jedna od druge: čudesno pile (csodacsirke) (tradicionalni oblik), vremenski đavo (földi ördög) i ljubavnik Satane (ördögszerető).
Lepa dama (duh) „Lepa dama” (Szépasszony), ona je demon sa dugom kosom i belom haljinom. Ona se pojavljuje i igra u oluji i gradu i zavodi mladiće.
Turul (životinja) Velika ptica koja liči na sokola koju je Išten poslao da vodi stvaranje i sudbinu mađarskog naroda. Prvi kraljevi posle Svetog Stefana I bili su naslednici Turula (Turul nemzetség)[14] Prvi kraljevi su bili naslednici "Turul" ("Turul nacije"), kao oličenje nebeske moći.[15]
Divlja devojka (stvorenje) „Divlja devojka” (Vadleány), ona je neuhvatljivi šumski duh koji zavodi pastire, iscrpljuje njihovu snagu i čini da šuma šušti. Obično je gola i njena duga kosa seže do zemlje. Ponekad se može namamiti i uhvatiti jednom čizmom (pokušava da stavi dve noge u jednu čizmu).
Grif (životinja) Grif (Griff) drugim evropskim zemljama poznat i kao grifon, ali bez posebnih karakteristika. U mađarskoj mitologiji je sličan turul ptici. U nekim bajkama (poput Feherlofia (Fehérlófia), Sin belog konja), to je okrutna, pohlepna ptica koja jede ljude, ali je jedini način da se vratite iz podzemlja u srednji svet.
Šarkanj (životinja) Šarkanj (Sárkány) se pojavljujući se u skoro svim narodnim pričama, ovo stvorenje diše plamen i čuva zarobljene žene i blago, ali za razliku od zapadnog folklora, ono je uvek u obliku muškarca, rukuje oružjem (često višestrukim),[16] može da jaše konja i ima sedam glava, ponekad tri, 12 ili 21 (odnosi se na brojeve u astrologiji). Zmajevi su obično simbolizovali ljudsko ponašanje ili karakter, odnosno kada se junak borio sa njim, borio se da prevaziđe sopstveno loše ponašanje, naviku ili osobinu.

Heroji i ljudske bića[uredi | uredi izvor]

Hunor i Magor (ljudi) Legendarni blizanci patrijarsi Huna i Mađara. Za njih se govorilo da su sinovi biblijskog Menrota, ili Jafeta prema malo drugačijoj verziji legende.
Almoš (čovek) Sin Emeše i Iđeka (ili ptice turul). Bio je polulegendarna figura rođena oko 819. godine i predak kuće Arpad. Almoš je vladao Mađarima u Levediji i Etelkezu. Njegovo ime znači „sanjano” jer je njegovo rođenje bilo prorečeno u snu njegove majke (pogledati legendu o njegovom rođenju na Emeše.)
Emeše (žena) Supruga Iđeka, majka Almoša (što znači "onaj iz/sa snom"). Oplodila ju je ptica turul, koja joj se javila u snu i rekla joj: „Iz tvoje utrobe će izviriti reka, koja će teći i širiti se u novu zemlju“. „Taltoš“ (šaman) je san objasnio time da to znači da će roditi sina, koji će biti predak velike vladarske porodice u tuđini.
Dula (čovek) Dulino ime se pojavljuje u Legendi o čudesnom jelenu. Za njega se kaže da je princ od Alana. U stvari, verovatno je bio jedan od poglavica volških Bugara.
Garabonciaš (čovek) Muška figura koja je naučila magiju, za razliku od →taltoša, koji su tu sposobnost imali po rođenju. On je u stanju da stvori oluje.[17] Smatralo se da neki bivši njihovi učenici/naslednici poseduju ove sposobnosti još i u 19. veku.
Gencel (čovek) Gencel (Göncöl) je legendarni taltoš (šaman) za koga se verovalo da ima lek koji može da izleči bilo koju bolest. On, ili njegove kočije (poznat kao Nagy Göncöl) predstavljen je zvezdama Velikih kola.
Matija Korvin (čovek) Bio je kralj Mađarske, Češke i Hrvatske između 1458. i 1490. godine. Jednom je čak osvojio i Bécsvára (Beč, doslovno zamak/tvrđava Beča). U narodnim pričama, on prerušen putuje među mađarske pučane da vidi kako se plemići ponašaju prema prostodušnima. Ako su plemići tirani, on se otkriva i kažnjava ih. Imao je nadimak „Matija Pravedni“ (Mátyás, az igazságos).

Literatura[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Attila Turk,. „Mađarska arheologija, Novi dizajn arheološkog istraživanja za ranu mađarsku istoriju” (PDF).  Arhivirano 2016-03-04 na sajtu Wayback Machine, 2012, p. 3
  2. ^ Atila Antal Turk: Arheološka istraživanja Saltovskog kulturnog kruga i mađarske praistorije. In.: Középkortörténeti tanulmányok 6. A VI. Medievisztikai PhD-konferencia (Szeged, 2009. június 4-5.). szerk.: G. Tóth P. –Szabó P. Szeged (2010) 284–285, és 5. kép,
  3. ^ Bokij, N. M. – Pletnyova, Sz. A.: Grobovi nomadske ratničke porodice iz 10. veka u dolini reke Ingul. AÉ. 1989, 86–98.
  4. ^ a b v Laslo Mireis: Mađarska religija.
  5. ^ Marija Sabo: Zvezde Mađara.
  6. ^ Dobar primer za to je fraza „Bog Mađara“, koja pretpostavlja specifično mađarski koncept Boga.
  7. ^ Lajoš Šimonides: Islam i budizam & Kakva je bila paganska mađarska religija?.
  8. ^ Đula Robert Cei-Bert: Vera predaka Huna-Mađara & 144. o.
  9. ^ Eva Poč.
  10. ^ Hoppál, Mihály (2007). Šamanizam i tradicijaSlobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata. Budapest: Akadémiai Kiadó. str. 77. ISBN 978-9630585217. 
  11. ^ a b „Boldogasszony”. Mađarski etnografski leksikon (na jeziku: mađarski). Budapest: Akadémiai Kiadó. 1977—1982. Pristupljeno 19. 07. 2013. 
  12. ^ András Róna-Tas, Mađari i Evropa u ranom srednjem veku: Uvod u ranu mađarsku istoriju, Central European University Press, 1999, p. 366
  13. ^ a b Johann Grafen Mailáth: Geschichte der Magyaren, vol. 1, Vienna 1828, p. 26-27.
  14. ^ Stvari... posle dugo vremena, postojao je vođa Skitije iz loze kralja Magoga, koji se oženio Emeše, ćerkom vođe Onedbelije u Dentu-mođeru. Tako je rođen sin, koji je dobio ime Almoš. Međutim, on je dobio ime Almoš zbog božanskog čuda, jer se u snu njegove trudne majke pojavila božanska vizija u vidu ptice u obliku sokola, i kao da je sleteo na nju, on je oplodio. Ujedno mu je prijalo što iz njene utrobe teče izvor, i što se iz nedra njenih rađaju slavni carevi, ali se u svojoj zemlji ne množe.
    (Anonymus)
  15. ^ „Rečnik simbola”. Arhivirano iz originala 04. 12. 2019. g. Pristupljeno 26. 08. 2019. 
  16. ^ Lurker, Manfred. Routledž rečnik bogova, boginja, đavoli i demoni. Routledge. 2004. p. 166. ISBN 978-04-15340-18-2
  17. ^ Róna-Sklarek, Elisabet. Ungarische Volksmärchen. Neue Folge. Leipzig: Dieterich. 1909. pp. 293-294.


Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мађарска_митологија&oldid=27829970”