Nebeska Srbija
Pojam Nebeska Srbija koristi se u crkvenim, političkim i filozofskim krugovima. Nastao je u krugovima Srpske pravoslavne crkve i često se pominjao tokom beseda, a vuče korene od biblijskog pojma Carstvo nebesko. „Nebeska Srbija” bi trebalo da bude neka vrsta idealne Srbije, utopijske i ujedinjene zemlje.
Prvi koji je upotrebio krilaticu „Srbi su nebeski narod” je srpski kompozitor Enriko Josif.[1]
Vremenom je ovaj pojam prešao i na političku scenu gde se koristi u osuđivanju srpskog nacionalizma.
| „ | A danas, danas na nebu je srpski Vaskrs. Danas sva nebesa, Sveti Apostoli, Sveti Proroci, Mučenici, Ispovednici slave Svetoga Savu. Danas sam Gospod grli Svetoga Savu, najvećeg i najsvetijeg Srbina, najljupkije i najmilije srpsko dete Rastka! A on kleči i plače. Plače nad nesrećnim srpskim rodom, plače nad zemaljskom Srbijom. Sva Nebeska Srbija slavi Svetitelja Savu, a vi nesrećni Srbi sve ste njegovo zaboravili na zemlji.[2] | ” |
| — dr Justin Popović, KUDA IDEŠ, SRBIJO?!, Beseda na Svetoga Savu 1966. godine u manastiru Ćelije | ||
Hrvatsko-američki publicista i propagandista antisrpskog stanovišta Branimir Anzulović, pisac propagandnog dela Nebeska Srbija: od mita do genocida, Nebesku Srbiju omalovažava kao jedan od navodnih mitova srpske nacionalne mitologije.[3]
| „ | Mi znamo šta nam je plan i misija. Nije nama cilj nebeska Srbija, već život na zemlji i to je bila osnovna ideja Zorana Đinđića.[4] | ” |
| — Boris Tadić, potpredsednik DS posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 17. mart 2003. | ||
| „ | Što se tiče nebeske Srbije, ja mislim da je to zaista izmišljotina devedestih godina kao rezultat ponovnog čitanja veoma konzervativnih hrišćanskih autora prve polovine 20. veka i izmišljanja jednoga rečnika koji treba da zaslepi mase. Taj jezik kojeg karakteriše totalno preterivanje, po mom dubokom uverenju, ima dva izvora: jedan je uistinu hrišćanski diskurs, recimo Nikolaja Velimirovića, a drugi je fenomen socijalističke priredbe, odnosno preteranog, patetičnog odnosa prema prošlosti, pesnici koji su se služili tim jezikom bili su jako voljeni u socijalističkoj Jugoslaviji.[5] | ” |
| — Svetlana Slapšak, antropolog, Kosovski mit kamen o vratu Srbije 02. maj 2009. | ||
U delu Luča mikrokozma Srbija je smeštena u Nebesko carstvo i predstavlja osnov srpske večnosti, dok otpadnike od Srpstva Gospod kažnjava kao Satanu i njegove pobornike.[6]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Život koji dasku znači”. NIN. 20. 3. 2003.
- ^ Vidovdan.org - Ava Justin Popović: KUDA IDEŠ, SRBIJO?! Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. maj 2012), Pristupljeno 15. 4. 2013.
- ^ Branimir Anzulović, Heavenly Serbia: from myth to genocide, Pristupljeno 15. 4. 2013.
- ^ www.glas-javnosti.co.yu, Pristupljeno 15. 4. 2013.
- ^ Kosovski mit kamen o vratu Srbije, Pristupljeno 15. 4. 2013.
- ^ Vidović, Žarko (2017). Njegoš i liturgijske anagnoze. Beograd - Podgorica: Matica srpska - Crna Gora. str. 46. ISBN 978-86-920861-0-6.