Novosibirsk

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Novosibirsk
Новосибирск
Novosibirsk view.jpg
Panorama Novosibirska

Grb

Zastava
Osnovni podaci
Država  Rusija
Federalni okrug Sibirski
Oblast Novosibirska oblast
Status grada 1903
Stara imena Aleksandrovskij (do 1895)
Novo-Nikolajevskij (do 1917)
Novonikolajevsk (do 1926)
Stanovništvo
Stanovništvo (2010) 1.473.737
Geografske karakteristike
Koordinate 54°59′20″ SGŠ; 82°54′15″ IGD / 54.988889° SGŠ; 82.904167° IGD / 54.988889; 82.904167 Koordinate: 54°59′20″ SGŠ; 82°54′15″ IGD / 54.988889° SGŠ; 82.904167° IGD / 54.988889; 82.904167
Vremenska zona UTC+7
Nadmorska visina 150 m
Površina 505,62[1] km²
Novosibirsk na mapi Rusije
Novosibirsk
Novosibirsk
Novosibirsk na mapi Rusije
Ostali podaci
Gradonačelnik Vladimir Gorodecki
Poštanski kod 630xxx
Pozivni broj +7 383
OKATO kod 50401
Veb-sajt www.novo-sibirsk.ru

Novosibirsk (rus. Новосибирск) je grad u Rusiji u Novosibirskoj oblasti. Prema popisu stanovništva iz 2010. u gradu je živelo 1.473.737 stanovnika. Najveći je grad u Sibiru i administrativni je centar Novosibirske oblasti i Sibirskog federalnog okruga. Novosibirsk je treći grad po veličini u Rusiji, iza Moskve i Sankt Peterburga. Od Moskve je udaljen oko 3300 kilometara.

Istorija[uredi]

Grad je osnovan 1893. na mestu gde Transsibirska železnica prelazi veliku Sibirsku reku Ob. Značaj grada povećan je početkom dvadesetog veka završetkom železnice Turkestan-Sibir, koja povezuje Novosibirsk sa Centralnom Azijom i Kaspijskim morem. od 1917. do 1926. grad se zvao Novonikolajevsk po caru Nikolaju II Romanovu.

Geografija[uredi]

Novosibirsk leži duž reke Ob u Zapadnosibirskoj niziji. Južno od grada nalazi se Plato Ukok koji je deo UNESKO -ve svetske baštine.

Klima[uredi]

Klima Novosibirska je oštra kontinentalna, sa hladnim snežnim zimama (-18 do -20 °C, ponekad do -40 °C) i toplim i vlažnim letima (+25 °C do +30 °C, ponekad do +35 °C).

Klima Novosibirska
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Srednji maksimum, °C (°F) −12,2
(10)
−10,3
(13,5)
−2,6
(27,3)
8,1
(46,6)
17,5
(63,5)
24
(75)
25,7
(78,3)
22,2
(72)
16,6
(61,9)
6,8
(44,2)
−2,9
(26,8)
−8,9
(16)
7
(45)
Srednji minimum, °C (°F) −20,1
(−4,2)
−19,1
(−2,4)
−11,8
(10,8)
−1,7
(28,9)
5,6
(42,1)
12,3
(54,1)
14,7
(58,5)
11,7
(53,1)
6,4
(43,5)
0
(32)
−9,1
(15,6)
−16,4
(2,5)
−2,3
(27,9)
Količina padavina, mm (in) 19
(7,5)
14
(5,5)
15
(5,9)
24
(9,4)
36
(14,2)
58
(22,8)
72
(28,3)
66
(26)
44
(17,3)
38
(15)
32
(12,6)
24
(9,4)
442
(174)
Izvor: „Srednemesяčnыe klimatičeskie dannыe dlя g. Novosibirska s 1961 po 1990 gg”. Gidrometcentr Rossii. Pristupljeno 24. 2. 2010. 

Stanovništvo[uredi]

Prema preliminarnim podacima sa popisa, u gradu je 2010. živelo 1.473.737 stanovnika, 48.229 (3,38%) više nego 2002.

Demografija
1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010.
404.444 885.045 1.160.963 1.312.480 1.436.500 1.425,508[2] 1.473.727

Saobraćaj[uredi]

Metro stanica Beriozovaja Rošča
Stanica Novosibirsk Glavni u Novosibirsku

U Novosibirsku postoji međunarodni aerodrom (Aerodrom Tolmačovo), gradski aerodrom odakle avioni lete samo u severne tajge, rečna luka i stanica Transsibirske železnice.

Novosibirski metro je otvoren 1985. i još uvek se gradi. Sastoji se iz 2 linije koje se ukrštaju u centru grada. Ukupno ima 13 stanica. Tramvajska mreža je zanemarena od izgradnje metroa. Skoro sve linije u gradskom centru su obustavljene. Od 1992. tramvajske mreže na dve obale reke Ob više nisu povezane. Gradska mreža trolejbusa povezuje gotovo sve gradske četvrti, iako i njima nedostaju nove investicije. Sveukupno, najvažniji vid transporta su autobusi. Pored komunalnih linija, građane transportuju i privatni minibusevi.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Novosibirsk: Obщaя informaciя
  2. Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruskom). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi]