Ojice
| Ojice | |
|---|---|
| Nematerijalno kulturno nasleđe | |
| Region | Sandžak |
| Predlagač | Muzej „Ras”, Udruženje „Pazarski bazar rukotvorina“ |
| Datum upisa | 18. mart 2022. |
| Veb sajt | Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije |
Ojice su ukrasne čipke na ženskoj narodnoj nošnji bošnjačkog stanovništva. Izrađuju se svilenim koncem uz korišćenje igle. Ovaj naziv karakterističan je samo za Sandžak, dok se u Bosni koristi termin kera. Ojicama se ukrašavaju rubovi različitih marama, kako onih koje se nose svakodnevno, tako i onih za svečane prilike. Znanja, umeća i veštine izrade ojica uvršteni su 2022. godine na listu Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Etnolozi ističu da je naziv ojice karakterističan samo za Sandžak, dok se u Bosni koristi termin kera. S obzirom na to da se celokupna bošnjačka nošnja temelji na osmanskoj kulturi, pretpostavlja se da i ojice potiču iz tog perioda. To su čipke rađene u vidu cvetova. Nekada su rađene kombinacijom svilenog konca i dlake iz repa konja, kako bi čipka bila što čvršća, kao da je uštirkana. Ova tehnika je bila najcenjenija, a tako izrađen cvet izgledao je kao sveže ubran.[1]
Ojicom se i danas ukrašava odeća koja se nosi na različitim porodičnim i društvenim okupljanjima. Na svadbama ovakvu odeću nosi mlada, ali i ostale devojke i žene u svadbenom ceremonijalu.[2]
Izrada ojica[uredi | uredi izvor]
Ojicama se ukrašavaju rubovi marama, žutih, zelenih ili braon šamija koje su žene nosile svakodnevno i parlanti, belih svilenih marama koje su nosile mlade na svadbi i mlađe žene u svečanim prilikama. Ovom čipkom takođe se ukrašavaju košulje i devojački darovi.
Ojice se danas izrađuju od svilenog konca uz korišćenje igle. Vrsta igle određuje i tehniku izrade. Razlikuju se tehnike izrade „mekikom” (čantalom – čunkom – čunčetom), šivaćom iglom, „orlovom iglom“ i heklicom. Često se za izradu ojica koristi kombinacija ovih tehnika,[2] ali se danas najčešće koristi obična igla.[1]
Nematerijalno kulturno nasleđe[uredi | uredi izvor]
Na predlog Muzeja Ras iz Novog Pazara i Udruženja „Pazarski bazar rukotvorina“ znanja, umeća i veštine izrade ojica uvršteni su 2022. godine na listu Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.[2]
Umeće i veština izrade ojica prenosila se vekovima s generacije na generaciju i tako postala neizostavni deo tradicije narodne nošnje Bošnjaka. Da bi se jedan element upisao na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa bitno je da živi, odnosno da je trajao kroz istoriju i da danas traje. Da bi se ova tradicija očuvala u Novom Pazaru organizuju se brojne radionice veza, ali je čuvaju i starije žene koje i dalje izrađuju ove ukrasne čipke.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „DA LI ZNATE ŠTA SU OJICE? Evo kako se izrađuju”. Espreso. 30. 3. 2022. Pristupljeno 9. 2. 2023.
- ^ a b v „Znanja, umeća, veštine izrade ojica”. Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Ministarstvo kulture i informisanja RS i Etnografski muzej u Beogradu. Pristupljeno 9. 2. 2023.
- ^ Destanović, Lidija (30. 3. 2022). „Kako se izrađuju ojce - ukrasne čipke na ženskoj bošnjačkoj nošnji”. RTS. Pristupljeno 9. 2. 2023.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Djulovic, Elzana (29. 3. 2022). „Izložba ojica u muzeju Ras”. Radio Sto Plus. Pristupljeno 9. 2. 2023.
